Na osnovu člana 247. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05 i 61/05), Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj i stambenoj delatnosti u Beogradu ("Službeni list grada Beograda", broj 16/09), Sindikalna organizacija samostalnog sindikata JKP "Gradske pijace" - Beograd, direktor JKP "Gradske pijace" - Beograd i gradonačelnik grada Beograda u ime osnivača, zaključuju
KOLEKTIVNI UGOVOR
JAVNOG KOMUNALNOG PREDUZEĆA "GRADSKE PIJACE" - BEOGRAD
(Objavljen u "Sl. listu grada Beograda", br. 40 od 26. avgusta 2009)
I - OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: ugovor), u skladu sa Zakonom o radu i Posebnim kolektivnim ugovorom za javna preduzeća u komunalnoj i stambenoj delatnosti u Beogradu, utvrđuju se: radni odnosi; obrazovanje; stručno osposobljavanje i usavršavanje; radno vreme; odmori i odsustva; zaštita zaposlenih; zarade; naknada zarade i druga primanja; prestanak potrebe za radom zaposlenih; zabrana konkurencije; naknada štete; izmena ugovora o radu; prestanak radnog odnosa; zaštita prava zaposlenih; način rešavanja sporova; učešće u upravljanju; uslovi rada sindikata i organizovanje procesa štrajka.
Ovaj kolektivni ugovor zaključuje se između osnivača, poslodavca i reprezentativnog sindikata.
Član 2.
Osnivač, u smislu ovog ugovora, smatra se grad Beograd.
Zaposleni, u smislu ovog ugovora, smatra se lice koje je u skladu sa zakonom zasnovalo radni odnos sa poslodavcem.
Poslodavac u smislu ovog ugovora, smatra se Javno komunalno preduzeće "Gradske pijace" - Beograd, koje zastupa direktor.
Reprezentativnim sindikatom u smislu ovog ugovora, smatra se Sindikalna organizacija Samostalnog sindikata JKP "Gradske pijace" - Beograd.
Član 3.
Ovaj ugovor obavezan je za osnivača, poslodavca i sve zaposlene. Prava, obaveze i odgovornosti direktora utvrđuju se posebnim ugovorom u skladu sa zakonom.
Član 4.
Osnivač obezbeđuje poslodavcu, kome je povereno vršenje komunalne delatnosti, materijalne, tehničke i druge uslove za nesmetano obavljanje komunalne delatnosti, prati uslove rada, preduzima mere za otklanjanje negativnih okolnosti koje mogu uticati na vršenje delatnosti i preduzima mere za unapređenje komunalnih delatnosti.
Poslodavac prati izvršenje posla, kvalitet i obim usluga i proizvoda i isplatu zarada, obračunatu na osnovu kriterijuma i ostalih elemenata za utvrđivanje visine zarade utvrđenih zakonom i ovim ugovorom.
Poslodavac i osnivač obezbeđuju sredstva za isplatu zarada najmanje u visini minimalne zarade koju utvrdi Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije, uvećane za 20%, kada sredstva ne mogu biti obezbeđena iz sopstvenog prihoda poslodavca.
II - RADNI ODNOSI
Član 5.
Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući da, pod uslovima i na način propisan zakonom i ovim ugovorom, štiti svoja prava koja mu pripadaju na radu i u vezi sa radom.
Poslodavac je dužan da omogući sindikatu uvid u primenu ovog ugovora i ostvarenja prava zaposlenih.
Član 6.
O pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih kod poslodavca, odlučuje direktor ili zaposleni koga on ovlasti.
Zasnivanje radnog odnosa
Član 7.
Radni odnos može da zasnuje lice koje ispunjava opšte uslove utvrđene zakonom i druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova (u daljem tekstu: Pravilnik).
Radni odnos sa poslodavcem može da zasnuje lice koje ima najmanje 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.
Pravilnikom se utvrđuju organizacioni delovi kod poslodavca, vrsta poslova, vrsta i stepen stručne spreme i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima.
Radni odnos sa licem mlađim od 18 godina života, poslodavac može da zasnuje samo uz pisanu saglasnost roditelja, usvojioca ili staraoca, ako takav rad ne ugrožava njegovo zdravlje, moral i obrazovanje, odnosno ako takav rad nije zabranjen zakonom.
Član 8.
Lice koje zasniva radni odnos dužno je da poslodavcu dostavi isprave i druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima za koje zasniva radni odnos utvrđenih Pravilnikom.
Član 9.
Odluku o izboru lica za obavljanje određenih poslova donosi direktor.
Izabrani kandidat zasniva radni odnos sa poslodavcem, zaključenjem ugovora o radu.
Ugovor o radu zaključuje se u pisanom obliku pre stupanja zaposlenog na rad.
Ugovor o radu zaključuje zaposleni i poslodavac na neodređeno ili određeno vreme u skladu sa zakonom, po prethodno dobijenoj saglasnosti od gradonačelnika.
Član 10.
Zaposleni stupa na rad danom utvrđenim ugovorom o radu.
Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrđenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je sprečen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni drugačije dogovore.
Član 11.
Poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada - aneks ugovora, u skladu sa zakonom.
2. Radno vreme
Član 12.
Puno radno vreme zaposlenih iznosi 40 časova nedeljno.
Radni dan traje osam časova a radna nedelja 5 radnih dana.
Prema potrebama procesa rada i organizacionih delova, može se utvrditi i klizno radno vreme na početku odnosno završetku dana, i to najviše do 1,5 časova.
Član 13.
Radno vreme između 22 časa i 6 časova narednog dana, smatra se radom noću i predstavlja poseban uslov rada u pogledu utvrđivanja prava i zaštite zaposlenih.
Rad u smenama mora se organizovati tako da zaposleni ne radi više od jedne radne nedelje noću, a duže samo uz njegovu pisanu saglasnost.
Član 14.
Zaposleni može radni odnos zasnovati i sa nepunim radnim vremenom u skladu sa zakonom i svoja prava iz radnog odnosa ostvaruje srazmerno vremenu provedenom na radu i ostvarenim rezultatima rada.
Član 15.
Puno radno vreme skraćuje se zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima.
Skraćivanje radnog vremena vrši se srazmerno štetnom uticaju na zdravlje, odnosno radnu sposobnost zaposlenog, u zavisnosti od specifičnosti poslova i zadataka osnovne delatnosti poslodavca, a najviše 10 časova nedeljno.
Poslovi na kojima se skraćuje puno radno vreme utvrđuju se opštim aktom o organizaciji i sistematizaciji, u skladu sa zakonom i drugim propisima.
Zaposleni koji rade skraćeno radno vreme imaju ista prava kao i zaposleni koji rade puno radno vreme.
Član 16.
Direktor može da uvede i rad duži od punog radnog vremena, u skladu sa zakonom, a prema potrebama poslova i zadataka.
Rad duži od punog radnog vremena ne može da traje duže od četiri časa dnevno, odnosno osam časova nedeljno, a najduže 240 časova u kalendarskoj godini po zaposlenom.
Član 17.
Raspored radnog vremena utvrđuje direktor, u okviru godišnjeg radnog vremena.
Član 18.
Direktor, u skladu sa zakonom, može vršiti i preraspodelu radnog vremena posebnim rešenjem, i to:
- kad to zahteva priroda delatnosti radi obezbeđivanja potrebnog obima i kvaliteta usluga;
- u cilju bolje organizacije rada i racionalnijeg korišćenja sredstava rada;
- zbog racionalnog korišćenja radnog vremena u cilju izvršavanja određenih poslova u utvrđenim rokovima.
Član 19.
Poslodavac može zaposlenom da uvede preraspodelu radnog vremena, u skladu i pod uslovima utvrđenim zakonom.
3. Odmori i odsustva
a) Odmor u toku dnevnog rada
Član 20.
Zaposleni koji radi puno radno vreme, ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta.
Zaposleni koji radi duže od 4 a kraće od 6 časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 15 minuta.
Zaposleni koji radi duže od punog radnog vremena, a najmanje 10 časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada od najmanje 45 minuta.
Odmor u toku rada ne može da se koristi na početku i na kraju radnog vremena.
Vreme iz stava 1-3 ovog člana, uračunava se u radno vreme.
Član 21.
Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na način kojim se obezbeđuje da se rad ne prekida, ako priroda posla ne dozvoljava prekid rada, kao i ako se radi sa strankama. Odluku o rasporedu korišćenja odmora u toku dnevnog rada, donosi direktor.
b) Dnevni odmor
Član 22.
Zaposleni ima pravo na odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno, ako Zakonom i ovim Ugovorom nije drugačije određeno.
v) Nedeljni odmor
Član 23.
Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno, ako je neophodno da radi na dan svog nedeljnog odmora, mora da mu se obezbedi jedan dan odmora u toku naredne nedelje.
g) Godišnji odmor
Član 24.
Zaposleni ima pravo na godišnji odmor, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom, od 20 a najviše 35 radnih dana po svim osnovama.
Zaposlenom se godišnji odmor u trajanju od 20 radnih dana uvećava po osnovu:
a) radnog iskustva;
b) složenosti poslova radnog mesta, odnosno doprinosa zaposlenog na radnom mestu;
v) zdravstvenog stanja zaposlenog i članova uže porodice;
g) posebnih i otežanih uslova rada.
Član 25.
Dužina godišnjeg odmora zaposlenog uvećava se po osnovu:
1. Radnog iskustva:
- 1 radni dan za svake navršene 3 godine radnog staža, a najviše 7 radnih dana
2. Po osnovu složenosti poslova - doprinosa u radu:
- za poslove za koje se zahteva
IiII stepen stručne spreme 2 radna dana
- za poslove za koje se zahteva
IIIiIV stepen stručne spreme 2 radna dana
- za poslove za koje se zahteva
ViVI stepen stručne spreme 3 radna dana
- za poslove za koje se zahteva
VIIiVIII stepen stručne spreme 4 radna dana
- za poslove sa posebnim odgovornostima i ovlašćenjima 5 radnih dana
3. Po osnovu uslova rada:
- radnici Sektora pijačnih usluga i Tehničkog servisa 2 radna dana
4. Zaposlenom invalidu, samohranom roditelju sa detetom do sedam godina starosti, zaposlenoj sa maloletnim detetom, zaposlenom sa dvoje ili više dece do 14 godina života, zaposlenom koji u svom domaćinstvu izdržava dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju 3 radna dana
U slučaju da se istovremeno stiču dva ili više osnova iz tačke 4, onda se godišnji odmor po svim osnovama uvećava za 4 radna dana
Član 26.
Zaposlenom sa 30 godina penzijskog staža i 55 godina života i zaposlenoj sa 25 godina penzijskog staža i 50 godina života, utvrđuje se dužina godišnjeg odmora u trajanju od 30 radnih dana.
Zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, godišnji odmor ne može trajati duže od 35 radnih dana.
Član 27.
Zaposlenom se može odobriti korišćenje godišnjeg odmora u dva dela, ukoliko proces rada to dozvoljava, s tim da prvi deo koristi bez prekida u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.
Član 28.
Raspored korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje direktor prema planu korišćenja godišnjeg odmora za svaku godinu, ako se time ne remeti proces rada poslodavca.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora donosi direktor ili lice koje on ovlasti, u pisanoj formi i uručuje ga zaposlenom.
4. Odsustvovanje sa rada
Član 29.
Direktor je dužan da zaposlenom omogući plaćeno odsustvo u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u kalendarskoj godini, u sledećim slučajevima:
- stupanja u brak 7 radnih dana
- rođenja deteta 7 radnih dana
- smrti člana uže porodice/bračni drug, deca, roditelji zaposlenog/ 7 radnih dana
- smrti brata ili sestre zaposlenog 3 radna dana
- smrti rod