Na osnovu čl. 240. i 247. Zakona o radu", "Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05 i 54/09), direktor Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda JP, Sindikalna organizacija Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda JP i gradonačelnik grada Beograda, kao ovlašćeni organ osnivača, zaključuju
KOLEKTIVNI UGOVOR
KOD POSLODAVCA DIREKCIJE ZA GRAĐEVINSKO ZEMLjIŠTE I IZGRADNjU BEOGRADA JP
(Objavljen u "Sl. listu grada Beograda", br. 55 od 10. decembra 2009)
I - OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: ugovor), u skladu sa zakonom, uređuju se prava, obaveze i odgovornosti po osnovu rada, zarade, naknade i druga primanja zaposlenih, uslovi za rad sindikata, međusobni odnosi učesnika ovog ugovora i druga pitanja u vezi sa radom zaposlenih.
Zaposleni ostvaruju osnovna prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu.
Na prava i obaveze koja nisu uređena ovim ugovorom i ugovorom o radu neposredno će se primenjivati zakon.
Prava i obaveze direktora i poslodavca regulišu se ugovorom o radu koji sa direktorom u ime poslodavca zaključuje upravni odbor.
Član 2.
Osnivačem, u smislu ovog ugovora, smatra se grad Beograd.
Poslodavacem, u smislu ovog ugovora, smatra se Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda JP (u daljem tekstu: poslodavac), koga zastupa direktor.
Reprezentativnim sindikatom, u smislu ovog ugovora, smatra se sindikalna organizacija poslodavca (u daljem tekstu: sindikat).
Zaposlenim, u smislu ovog ugovora, smatra se lice koje je u skladu sa zakonom, zasnovalo radni odnos sa poslodavcem.
1. Prava i obaveze zaposlenih
Član 3.
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti kao i pravo na druge oblike zaštite u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Zaposlena žena ima pravo na posebnu zaštitu za vreme trudnoće i porođaja u skladu sa zakonom.
Zaposleni ima pravo na posebnu zaštitu radi nege deteta u skladu sa zakonom.
Zaposleni mlađi od 18 godina i zaposleni invalid imaju pravo na posebnu zaštitu u skladu sa zakonom.
Član 4.
Zaposleni neposredno, odnosno preko svojih predstavnika, imaju pravo na udruživanje, učešće u pregovorima za zaključivanje kolektivnih ugovora, mirno rešavanje kolektivnih i individualnih radnih sporova, konsultovanje, informisanje i izražavanje svojih stavova o bitnim pitanjima u oblasti radnih odnosa.
Zaposleni odnosno predstavnik zaposlenih ne može biti pozvan na odgovornost, niti stavljen u nepovoljniji položaj u pogledu uslova rada zbog aktivnosti iz prethodnog stava, ako postupa u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Član 5.
Zaposleni je dužan da:
- savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi,
- da poštuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca, kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovorenih i drugih obaveza iz radnog odnosa,
- da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiču ili bi mogle da utiču na obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu,
- da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti za život i zdravlje, kao i nastanak materijalne štete.
2. Obaveze poslodavca
Član 6.
Poslodavac je dužan da:
- zaposlenom za obavljen rad isplati zaradu, u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu,
- zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad, radi bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom i drugim propisima,
- zaposlenom pruži obaveštenje o uslovima rada, organizaciji rada, pravilima iz tačke 2. člana 5. ovog ugovora i pravima i obavezama koje proizlaze iz propisa o radu i propisa o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu,
- zaposlenom obezbedi obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu,
- zatraži mišljenje sindikata u slučajevima utvrđenim zakonom.
3. Zabrana diskriminacije
Član 7.
Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, zdravstveno stanje, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, političko i drugo uverenje, sociJalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo, u skladu sa zakonom.
II - RADNI ODNOSI 1. Zasnivanje radnog odnosa
Član 8.
Radni odnos može da zasnuje lice koje ispunjava opšte uslove utvrđene zakonom i Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova poslodavca (u daljem tekstu: pravilnik).
Prijem novozaposlenih vrši se po prethodno dobijenoj saglasnosti gradonačelnika grada Beograda.
Radni odnos zasniva se ugovorom o radu koji zaključuju zaposleni i direktor poslodavca ili zaposleni koga direktor ovlasti.
Pravilnikom iz stava 1. ovog člana utvrđuju se organizacioni delovi, vrsta poslova, vrsta i stepen stručne spreme i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima.
Pravilnik donosi direktor poslodavca.
Član 9.
Ugovor o radu sadrži:
1. naziv i sedište poslodavca;
2. ime i prezime zaposlenog, mesto prebivališta ili boravišta;
3. vrstu i stepen stručne spreme;
4. mesto rada;
5. vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;
6. način zasnivanja radnog odnosa (određeno ili neodređeno vreme);
7. trajanje ugovora na određeno vreme;
8. dan početka rada;
9. radno vreme (puno, nepuno, skraćeno);
10. novčani iznos osnovne zarade i elemente za utvrđivanje radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja;
11. rokove za isplatu zarade i drugih primanja;
12. pozivanje na ugovor koji je na snazi;
13. trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.
Ugovorom o radu mogu da se ugovore i druga prava i obaveze.
Na prava i obaveze koje nisu utvrđene ugovorom o radu primenjivaće se odredbe zakona i ovog ugovora.
Član 10.
Radni odnos može da se zasnuje na neodređeno ili određeno vreme, sa punim ili nepunim radnim vremenom.
Član 11.
Radni odnos na određeno vreme može da se zasnuje na način, pod uslovima i u dužini koji su utvrđeni zakonom i ugovorom o radu, u sledećim slučajevima:
- kad obavljanje određenog posla po svojoj prirodi traje određeno vreme;
- kad se privremeno poveća obim rada;
- kad treba zameniti zaposlenog koji je privremeno odsutan;
- rad na određenom projektu;
- sa pripravnikom, radi osposobljavanja za samostalan rad.
Član 12.
Radni odnos može da se zasnuje sa licem koje prvi put zasniva radni odnos u svojstvu pripravnika, ili sa licem koje je radilo kraće od vremena utvrđenog za pripravnički staž u stepenu stručne spreme koja je uslov za rad na poslovima predviđenim pravilnikom.
Pripravnički staž za zaposlene sa srednjom stručnom spremom traje šest meseci, sa višom stručnom spremom traje devet meseci, a za zaposlene sa visokom stručnom spremom 12 meseci.
Član 13.
Ugovorom o radu sa pripravnikom utvrđuje se mogućnost produžavanja pripravničkog staža u skladu sa zakonom i obaveza polaganja pripravničkog ispita.
Pripravnik može biti oslobođen polaganja pripravničkog ispita ukoliko komisija za praćenje rada pripravnika, formirana odlukom direktora, proceni da je sposoban za samostalan rad.
2. Radno vreme
Član 14.
Puno radno vreme zaposlenih iznosi 40 časova nedeljno, ako zakonom nije drugačije određeno.
Radno vreme se organizuje u pet radnih dana tako da radni dan traje osam časova.
Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje direktor poslodavca.
Član 15.
Na zahtev i po rešenju poslodavca, zaposleni je u obavezi da radi duže od punog radnog vremena u slučajevima utvrđenim zakonom, ali ne duže od četiri časa dnevno, niti duže od osam časova nedeljno.
Član 16.
Za zaposlene koji rade u smenama, dnevno radno vreme određuje se posebnim rasporedom rada, u skladu sa zakonom.
2. Odmori i odsustva
Član 17.
Zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta.
Za vreme od četiri časa rada i manje od šest časova rada dnevno, zaposleni ima pravo na odmor od 15 minuta.
Zaposleni koji radi duže od punog radnog vremena, a najmanje deset časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 45 minuta.
Zaposleni ima pravo na dnevni i nedeljni odmor u skladu sa zakonom.
Član 18.
Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Zaposleni ne može da se odrekne ovog prava, niti mu se to pravo može uskratiti.
Član 19.
Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana.
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 dana uvećava:
1. po osnovu doprinosa na radu
- složenosti posla za koje se zahtevaIiII stepen stručne spreme: 1 radni dan
2. po osnovu doprinosa na radu
- složenosti posla za koje se zahtevaIIIiIV stepen stručne spreme: 2 radna dana
3. po osnovu doprinosa na radu
- složenosti posla za koje se zahtevaViVI stepen stručne spreme: 3 radna dana
4. po osnovu doprinosa na radu
- složenosti posl