U sudovima sa većim brojem veća i sudija pojedinaca koji postupaju u istoj pravnoj oblasti obrazuju se krivično i građansko odeljenje, a mogu se obrazovati i odeljenja za radne, porodične i statusne sporove, kao i vanparnično , ostavinsko, izvršno i odeljenje sudske prakse, a po potrebi mogu se obrazovati i druga odeljenja.
Ako nema uslova za osnivanje posebnog odeljenja za krivične postupke prema maloletnicima, radne sporove, odeljenja za porodične, statusne sporove, vanparničnog i izvršnog odeljenja, sudovi su u okviru tih odeljenja, dužni da osnuju posebno veće, odnosno tim predmetima zadužiti odgovarajuće sudije.
Završeni predmeti sređuju se u arhivi po vrsti predmeta ( parnični , krivični , vanparnični , izvršni) i po rednim brojevima spisa pojedinih učesnika, u posebne fascikle. Na omotu fascikle, na prednjoj strani, stavlja se skraćena oznaka i godina predmeta, kao i redni brojevi predmeta (npr. P 1/10, K 20/10).
Posebne zbirke osnovaće se za pojedine vrste predmeta ( krivične , prekršajne, parnične , upravne, ostavinske i vanparnične ).
Imenici za krivične upisnike vode se po imenu okrivljenog lica, parnični po imenu tuženog, predmeti izvršenja po imenu dužnika, predmeti ostavine po imenu ostavioca, a ostali po imenu predlagača, odnosno lica na koji se postupak odnosi. Za stvari iz upisnika "Su" vodi se lični i stvarni imenik.
Zakon o parničnom postupku (RS)U parničnom postupku protiv učinioca krivičnog dela, sud je u pogledu postojanja krivičnog dela i krivične odgovornosti učinioca vezan za pravnosnažnu presudu krivičnog suda kojom se optuženi oglašava krivim .
Stranka je dužna da nezavisno od ishoda parnice naknadi protivnoj stranci troškove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili slučajem koji se njoj dogodio.
Umešač s položajem jedinstvenog suparničara ima pravo da izjavi pravne lekove i u parnici u kojoj nije učestvovao bez svoje krivice .
Zakonik o krivičnom postupku (RS)Ovlašćena lica (član 253.) mogu do završetka glavnog pretresa odustati od imovinskopravnog zahteva u krivičnom postupku i ostvarivati ga u parničnom postupku. U slučaju odustanka, imovinskopravni zahtev se ne može ponovo podneti.
U presudi kojom se okrivljeni oglašava krivim ili rešenju o izricanju mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja, sud će ili ukinuti mere iz stava 4. ovog člana, ako već ranije nisu ukinute ili će oštećenog uputiti na parnični postupak, s tim što će se ove mere ukinuti ako parnični postupak ne bude pokrenut u roku koji odredi sud.
Kad sud donese presudu kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe ili kojom se optužba odbija ili kad rešenjem obustavi krivični postupak, uputiće ovlašćeno lice da imovinskopravni zahtev može ostvarivati u parničnom postupku.
U presudi kojom okrivljenog oglašava krivim ili rešenju o izricanju mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja, sud će ovlašćenom licu dosuditi imovinskopravni zahtev u celini ili delimično, a za višak uputiti na parnični postupak. Ako podaci krivičnog postupka ne pružaju pouzdan osnov ni za potpuno ni za delimično presuđenje, sud će ovlašćeno lice uputiti da imovinskopravni zahtev u celini može da ostvaruje u parničnom postupku.
Izuzetno od slučaja iz stava 1. ovog člana osuđeni, odnosno njegovi naslednici mogu samo u parničnom postupku zahtevati da se pravnosnažna presuda ili rešenje krivičnog suda kojom je odlučeno o imovinskopravnom zahtevu izmeni i to ako postoje uslovi za ponavljanje postupka po odredbama zakona koji uređuje parnični postupak.
Ako se više oštećenih spore o svojini stvari, uputiće se na parnični postupak, a sud će u krivičnom postupku odrediti samo čuvanje stvari kao privremenu meru obezbeđenja.
Pravnosnažna odluka o oduzimanju predmeta može se, osim u slučaju ponavljanja krivičnog postupka ili odlučivanja po zahtevu za zaštitu zakonitosti, izmeniti u parničnom postupku ako se pojavi spor o svojini oduzetih predmeta.
Zakon o javnom beležništvu (RS)Protiv odluke suda iz stava 1. ovog člana dopuštena je žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke, a vanredni pravni lekovi nisu dopušteni, izuzev predloga za ponavljanje postupka, pod uslovima određenim zakonom koji uređuje parnični postupak i to samo iz razloga što je javnobeležnička isprava sačinjena uz izvršenje krivičnog dela javnog beležnika, javnobeležničkog pomoćnika ili javnobeležničkog pripravnika, zamenika javnog beležnika ili vršioca dužnosti javnog beležnika, odnosno stranke,
Nezavisno od uspeha u parnici , stranka koja je drugoj stranci prouzrokovala troškove svojom krivicom ili slučajem koji se njoj dogodio, dužna je da joj naknadi troškove.
...U parničnom postupku sud je u pogledu postojanja krivične odgovornosti učinioca vezan za pravnosnažnu presudu krivičnog suda, što znači da ne može suprotno da utvrđuje da učinilac nije kriv za nastalu štetu, ali može da utvrđuje i doprinos druge strane nastaloj šteti.
...U privrednim sporovima nove činjenice i novi navodi mogu se iznositi u postupku po žalbi, na osnovu člana 485. Zakona o parničnom postupku, samo ako žalilac učini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti, odnosno predložiti, do zaključenja glavne rasprave.
...Ukoliko oštećeni podnese imovinsko-pravni zahtev u krivičnom postupku, dolazi do prekida zastarevanja zahteva za naknadu štete, bez obzira na ishod krivičnog postupka, pod uslovom da oštećeni u roku od tri meseca od pravnosnažnosti odluke krivičnog suda pokrenule parnicu za naknadu štete.
...Činjenica da je oštećeni zatražio zaštitu imovinskih prava u parničnom postupku nema uticaja na odluku krivičnog suda, koji je ustanovio da se u ponašanju okrivljenog stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela prevare, učinjenog u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi.
...Parnični sud će prekinuti postupak ukoliko će u pogledu utvrđivanja činjenica bitnih za presuđenje biti vezan pravnosnažnom krivičnom presudom.
...Ponavljanje parničnog postupka zbog novih dokaza shodno odredbi člana 422. stav 1. tačka 9. ZPP-a stranka može tražiti samo ako se radi o dokazima koje stranka bez svoje krivice nije mogla pribaviti i izneti pre nego što je raniji postupak završen pravnosnažnom sudskom odlukom.
...Privatni tužioc, koji u parničnom postupku nije parnična stranka, već punomoćnik tužene, ne ispunjava formalne uslove da bi imao svojstvo oštećenog, koji bi mogao da inicira krivični postupak kao ovlašćeni tužilac.
...Okrivljeni, protiv koga je krivični postupak obustavljen ili je doneta presuda kojom se oslobađa od odgovornosti ili se odbija optužba u odnosu na njega, ima pravo da troškove krivičnog postupka ostvaruje u parničnom postupku, ali samo u slučaju da zahtev za naknadu ovih troškova koji mora biti istaknut i opredeljen do zaključenja glavnog pretresa ne bude usvojen, ili sud o njemu ne donese odluku u zakonskom roku od tri meseca.
...Izreka presude je protivrečna sama sebi u slučaju kada sud utvrdi tačan iznos protivpravne imovinske koristi koju je okrivljeni pribavio sebi izvršenjem krivičnog dela prevare, a istovremeno oštećene za ostvarenje imovinskopravnog zahteva uputi na parnicu kao da podaci krivičnog postupka ne pružaju pouzdan osnov ni za potpuno ni delimično presuđenje.
...Nema mesta primeni čl. 3 st.3 zpp kada se radi o parnici između stranaka a povodom sticanja na motornoj testeri, a kojom je izvršeno krivično delo pustošenje šuma.
...U krivičnom postupku ne može se kao svedok saslušati branilac okrivljenog koji je sa okrivljenim duže vreme bio u poslovnom odnosu i zastupao okrivljenog u parnici povodom koje se vodi krivični postupak.
...Nema osnova da se prekida parnični postupak do okončanja krivičnog postupka za radnje krivičnog dela zbog kojih je nastala šteta
...Parnica za naknadu štete u saobraćajnoj nezgodi, prekida se do okončanja krivičnog postupka