Traženo: lažno svedočenje

Ukupno nađeno: 106 primera



U dokumentima tipa propisi od ukupno 73 pronadjenih primera ovde je prikazano 16 nasumice izabranih.
 Više informacija    OSTALI PRIMERI  

Krivični zakonik (RS)

Davanje lažnog iskaza

Zakon o parničnom postupku (RS)

Svedok će prethodno da se opomene da je dužan da govori istinu i da ne sme ništa da prećuti, a zatim će da se upozori na posledice davanja lažnog iskaza .

Svedoci mogu da se suoče, ako se njihovi iskazi ne slažu u pogledu važnih činjenica. Suočeni svedoci se saslušaju posebno o svakoj okolnosti o kojoj se ne slažu i njihov odgovor uneće se u zapisnik.

4) se odluka suda zasniva na lažnom iskazu svedoka ili veštaka;

Zakon o prekršajima (RS)

Okrivljeni može biti suočen sa svedokom i sa drugim saokrivljenim ako se njihovi iskazi ne slažu u pogledu važnih činjenica i ako se to neslaganje ne može na drugi način otkloniti.

Svedok će se prethodno opomenuti da je dužan da govori istinu i da ne sme ništa prećutati, a zatim će se upozoriti da davanje lažnog iskaza predstavlja krivično delo.

Svedoci se mogu suočiti ako se njihovi iskazi ne slažu u pogledu važnih činjenica. Suočeni će se o svakoj okolnosti o kojoj se njihovi iskazi međusobno ne slažu pojedinačno saslušati i njihov odgovor uneti u zapisnik.

Pre početka veštačenja pozvaće se veštak da predmet veštačenja brižljivo razmotri, da tačno navede sve što opazi i nađe i da svoje mišljenje iznese nepristrasno i u skladu s pravilima nauke ili veštine. On će se posebno upozoriti da davanje lažnog iskaza predstavlja krivično delo.

1) se dokaže da je odluka zasnovana na lažnoj ispravi ili na lažnom iskazu svedoka ili veštaka;

Zakonik o krivičnom postupku (RS)

Okrivljeni može biti suočen sa svedokom ili drugim okrivljenim, ako se njihovi iskazi ne slažu u pogledu činjenica koje su predmet dokazivanja.

Svedok će se opomenuti da je dužan da govori istinu i da ne sme ništa da prećuti, a zatim će se upozoriti da davanje lažnog iskaza predstavlja krivično delo.

Svedok može biti suočen sa drugim svedokom ili okrivljenim, ako se njihovi iskazi ne slažu u pogledu činjenica koje su predmet dokazivanja.

Ako postoje osnovi sumnje da je svedok, veštak ili stručni savetnik na glavnom pretresu dao lažan iskaz , predsednik veća će narediti da se o iskazu svedoka, veštaka ili stručnog savetnika sastavi poseban zapisnik koji će, nakon što ga potpišu ispitani svedok, veštak ili stručni savetnik ili što predsednik veća konstatuje da su odbili potpisivanje i navede razloge tog odbijanja, dostaviti nadležnom javnom tužiocu.

1) da lažno svedočenje, odnosno davanje lažnog nalaza i mišljenja ili iskaza , predstavlja krivično delo;

1) ako je presuda zasnovana na lažnoj ispravi ili na lažnom iskazu svedoka, veštaka, stručnog savetnika, prevodioca, tumača ili saokrivljenog (član 406. stav 1. tačka 5);

Krivični zakonik (RS)

(1) Svedok, veštak, prevodilac ili tumač, koji da lažan iskaz pred sudom, u disciplinskom, prekršajnom ili upravnom postupku ili u drugom zakonom propisanom postupku, kazniće se zatvorom do tri godine.

U dokumentima tipa sudska praksa od ukupno 33 pronadjenih primera ovde je prikazano 14 nasumice izabranih.
 Više informacija    OSTALI PRIMERI  

...

Za postojanje krivičnog dela davanje lažnog iskaza nije dovoljno izneti bilo kakvu lažnu činjeničnu tvrdnju, već je neophodno da se ta lažna tvrdnja odnosi na bitne i važne činjenice u pogledu izvršenja dela i učinioca.

...

To što parnične stranke nisu upozorene na posledice davanja lažnog iskaza ne predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka, koja je od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke.

...

Naslednik u davanju nasledničke izjave i podataka u ostavinskoj raspravi ne može izvršiti krivično delo davanja lažnog iskaza , jer ovo krivično delo vrši onaj ko prilikom izvođenja dokaza saslušanjem stranaka u sudskom ili upravnom postupku da lažni iskaz , pa na tom iskazu bude zasnovana odluka donesena u tom postupku.

...

Prilikom utvrđivanja da li je iskaz svedoka lažan , sud je dužan da iskaz posmatra kao celinu, odnosno dužan je da uzme u obzir iskaz svedoka dat u prethodnom postupku, ali i iskaz dat na glavnom pretresu budući da svedok može iskaz da menja, sve dok davanje iskaza kao procesna radnja nije dovršeno.

...

Nema elemenata krivičnog dela davanja lažnog iskaza iz čl. 335. st. 1. KZ, ako veštaci stručna ustanova - gradski zavod za veštačenje, daju dopunu osnovnog nalaza i mišljenja, koji se u ukupnoj novčanoj cifri razlikuje od novčane cifre iz osnovnog nalaza.

...

Da li postoji ili ne krivično delo davanja lažnog iskaza iz člana 335. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ-a, neophodno je utvrditi koje su činjenice "od značaja" i "odlučne" za postupak, odnosno zašto činjenice o kojima je okrivljeni svedok svedočio nemaju takav karakter.

...

Izvršilac krivičnog dela davanje lažnog iskaza ne može biti okrivljeni, jer je članom 335. stav 1. Krivičnog zakonika propisano da ovo delo može izvršiti svedok, veštak, prevodilac ili tužilac, dok okrivljeni u krivičnom postupku čak nije ni dužan da iznosi svoju odbranu i on je prilikom davanja svog iskaza u krivičnom postupku slobodan u iznošenju odbrane.

...

Ako se iskazi svedoka ne slažu u pogledu važnih činjenica sud ih može, ali ne mora suočiti

...

Lice koje KAO STRANKA da lažni iskaz , izvršilac je krivičnog dela Davanje lažnog iskaza

...

Kada optuženi lažnu novčanicu preda svedoku radi o svršenom krivičnom delu Falsifikovanje novca

...

Kada je optuženi kao svedok u kriv.predmetu k.br.606/98 izjavio šta sve zna o kriv. Događaju u kojem je učestvovala i priv.tužilja, pa ga priv.tužilja tuži zbog krivičnog dela klevete iz čl. 92 st. 1 KZS postavlja se pitanje umišljaja optuženog da li je kao svedok u krivičnom postupku dao lažan iskaz pri čemu bi se radi o kriv. Delu davanja lažnog iskaza iz čl. 206 KZS ili je za priv.tužilju iznosio neistinite činjenice, a tada bi se radilo o kriv. Delu klevete iz čl. 92 st. 1 KZS.

...

Kada predlagač traži ponavljanje parničnog postupka iz razloga što je u postupku korišćena falsifikovana isprava i što je jedan svedok dao lažan iskaz , onda

...

Da bi se utvrdilo da li je okrivljeni izvršio Lažno prijavljivanje mora se izvršiti svestrana ocena svih izvedenih dokaz a, pa i izjave svedoka suseda u pogledu uočenih tragova krivičnog dela a ne samo izjavom svedoka ovlašćenih službenih lica koja su izlazila na lice mesta.

...

Da bi se utvrdilo da li je okrivljeni izvršio kriv. Delo lažno prijavljivanje iz čl. 205 st. 4, KZS. mora se izvršiti svestrana ocena svih izvedenih dokaza, pa i izjave svedoka suseda u pogledu uočenih tragova krivičnog dela a ne samo izjavom svedoka ovlašćenih službenih lica koja su izlazila na lice mesta