Na osnovu člana 30. Zakona o komorama zdravstvenih radnika ("Službeni glasnik RS", broj 107/05),
Skupština Farmaceutske komore Srbije na sednici održanoj 21. decembra 2006. godine donela je

ETIČKI KODEKS

FARMACEUTA SRBIJE

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 6 od 19. januara 2007)

UVOD

Zakoni i etika zdravstvene zaštite u znatnoj meri se poklapaju, budući da ponašanje zdravstvenih radnika treba da odražava brigu za dobrobit, dostojanstvo i zdravlje svakog čoveka kao i pravo čoveka na samoopredeljenje. Farmaceuti su dužni da doprinesu poboljšanju nivoa zdravstvene zaštite, obavljajući svoje profesionalne zadatke u skladu sa zakonskim propisima vezanim za izradu, izdavanje i snabdevanje lekovima i medicinskim sredstvima (farmaceutski proizvodi). Polazeći od činjenice da njihov rad direktno utiče na ljudski život i zdravlje, farmaceuti su u obavezi da konstantno ulažu napore u cilju usavršavanja i primene najnovijih saznanja i dostignuća na polju farmaceutskih i medicinskih nauka. Farmaceuti snose odgovornost za obavljanje svojih dužnosti kao stručnjaci koji su ovlašćeni za širok spektar farmaceutske zdravstvene delatnosti, te učestvuju u edukativnim kampanjama za očuvanje zdravlja, poboljšanja i održavanja kvaliteta života. U obavljanju svog poziva farmaceuti su samostalni i nezavisni, a za svoj rad odgovorni su pred samim sobom, svojom profesijom i društvom.
Etički kodeks farmaceuta Srbije (u daljem tekstu: Kodeks) je obavezujući za sve farmaceute koji rade na neposrednim poslovima zdravstvene zaštite obavljajući farmaceutsku zdravstvenu delatnost, odnosno za sve članove Farmaceutske komore Srbije (u daljem tekstu: Komora). Ovaj kodeks promoviše principe profesionalne etike radi uspostavljanja etičkog ponašanja članova FKS u obavljanju poslova farmaceutske zdravstvene delatnosti.
Strukturu Kodeksa čini sledeće:
Principi - čine temelj Kodeksa i obuhvataju iskazane moralne principe, fundamentalna moralna načela i moralne vrednosti koji su primenljivi u zdravstvu, a radi uspostavljanja etičkog ponašanja članova Komore.
Dužnosti - detaljnije upućuju farmaceute u standarde profesionalnog ponašanja koje oni moraju da prihvate i poštuju u obavljanju profesije zdravstvenog radnika.

PRVI PRINCIP

Farmaceut postavlja zdravlje, sigurnost i dobrobit pacijenta u centar svoje profesionalne pažnje

Dužnosti

1.1. Farmaceut poseduje naročito znanje i stručnost o lekovima i medicinskim sredstvima, te se od njega očekuje da primeni svoje znanje i stručnost za dobrobit svojih pacijenata. Farmaceut obezbeđuje farmaceutske proizvode koji su neškodljivi, delotvorni i odgovarajućeg kvaliteta, a koji se koriste u sprečavanju ili lečenju bolesti, ublažavanju simptoma bolesti, poremećaja i tegoba, kao i dijagnostikovanju oboljenja.
1.2. Kada proceni da je to u interesu pacijenta, farmaceut je dužan da pravovremeno uputi pacijenta kod najmerodavnijeg zdravstvenog stručnjaka poštujući princip autonomije pacijenta, kao i principprimum non nocere.
1.3. Farmaceut je dužan da u granicama svoje stručne osposobljenosti spreči nepravilno lečenje pacijenta, kada proceni da je to u interesu zdravlja pacijenta i da se o ovome konsultuje sa lekarom (posebno kod lekova i medicinskih sredstava koji se izdaju na recept).

DRUGI PRINCIP

Farmaceut izgrađuje profesionalni odnos sa svakim pacijentom

Dužnosti

2.1.Farmaceut ima moralnu obavezu da se prema svim korisnicima zdravstvenih usluga kojima je potrebna njegova pomoć odnosi sa istim osećajem odgovornosti i razumevanja. To znači da u granicama humanosti njegova predanost svim pacijentima mora biti jednaka.
2.2. Saradnja između farmaceuta i pacijenta je sporazumna, što znači da farmaceut pomaže pacijentima da naprave pravi izbor ali i da nastoji da uključi svoje pacijente u donošenje odluka po pitanju sopstvenog zdravlja i/ili lečenja bolesti. Pošto pacijent ne može sam da proceni kvalitet usluga koje farmaceut pruža, farmaceut mora da nastoji da izgradi odnos poverenja kao i da pridobijeno poverenje pacijenta održava i produbljuje.
2.3. Farmaceut se angažuje u obezbeđivanju farmaceutske zdravstvene zaštite za svakog pojedinca, bez obzira na rasu, pol, etničko poreklo, veru, socijalni i bračni status, seksualno opredeljenje, političku orijentaciju, starosno i zdravstveno stanje, kao i na svoj lični stav prema pojedincu ili njegovoj porodici.

TREĆI PRINCIP

Farmaceut uvažava integritet, potrebe pacijenta i njegovo dostojanstvo

Dužnosti

3.1. Farmaceut poštuje dostojanstvo i život čoveka, od samog začetka.
3.2. Farmaceut uvažava zdravstvene potrebe pacijenta i bez razlike prihvata pacijenta sa smanjenim sposobnostima i nastoji da ga uključi, koliko je to moguće, u proces donošenja odluka po pitanju njegovog lečenja i/ili terapije.

ČETVRTI PRINCIP

Farmaceut poštuje pravo poverljivosti i privatnosti u zdravstvu

Dužnosti

4.1. Farmaceut mora da zadrži u tajnosti sve informacije u vezi sa pojedincem dobijene tokom obavljanja farmaceutske zdravstvene delatnosti, jer se ove informacije smatraju stručnom, odnosno profesionalnom tajnom. Pored ličnih podataka o pojedincu, profesionalna tajna zdravstvenih radnika podrazumeva: istoriju bolesti, rezultate laboratorijskih analiza, propisane lekove i/ili medicinska sredstva. Obaveza čuvanja profesionalne tajne zdravstvenih radnika odnosi se na farmaceute i ostalo osoblje u apoteci koje u toku obavljanja svojih aktivnosti dođe do poverljivih informacija. Stoga farmaceut ima moralnu obavezu da na svaki način smanji rizik od neovlašćenog ili nepotrebnog pristupa poverljivim podacima (kodiranje podataka u kompjuteru i sl.).
4.2. Odgovorni farmaceut u zdravstvenoj ustanovi (bolnici, klinici i/ili apoteci) mora da osigura da svako ko ima pristup poverljivim informacijama bude svestan potrebe poštovanja tih poverljivih informacija.
4.3. Poverljiva informacija se otkriva isključivo u slučajevima:
- kada pacijent ponudi svoj pristanak (ili taj pristanak ponudi pacijentov zastupnik, roditelj pacijenta, staratelj ili negovatelj ukoliko je pacijent u besvesnom stanju, sa oštećenjem mozga, dementan ili mentalno bolestan),
- kada zakon zahteva,
- kada otkrivanje informacija ide u svrhu medicinskog istraživanja,
- kada informaciju treba podeliti sa drugim zdravstvenim radnicima koji učestvuju u lečenju pacijenta, i
- kada bi neotkrivanje informacija stavilo pacijenta ili druge osobe u veliku opasnost.
U slučaju sprečavanja ozbiljnih povreda ili narušavanja zdravlja pacijenta, treće strane ili zdravlja društva u celini, količina informacija i broj onih kojima se one otkrivaju trebalo bi da budu ograničeni na najneophodniji broj.
4.4. Farmaceut bi trebalo da vodi računa da informacije o uslugama koje se obezbeđuju adolescentima ne bi uvek trebalo otkrivati njihovim roditeljima, kada je to dugoročno gledano u vezi sa održavanjem uspostavljenog poverenja između farmaceuta i adolescenata.
4.5. Informacije u vezi sa navikom propisivanja lekova nekog lekara i/ili u vezi sa radom samog lekara, takođe se smatraju poverljivim, te je farmaceut u obavezi da uvažava pravo lekara na poverljivost u ovom smislu.

PETI PRINCIP

Farmaceut poštuje prava pacijenata na dobijanje odgovarajuće farmaceutske zdravstvene zaštite i omogućava ispunjenje ovih prava

Dužnosti

5.1. Farmaceut je moralno odgovoran da informiše pacijente o dostupnosti