Na osnovu člana 13. stav 1. tačka 15. Zakona o Državnom veću tužilaca ("Službeni glasnik RS", br. 116/08, 101/10 i 88/11) i člana 47. Zakona o javnom tužilaštvu ("Službeni glasnik RS", br. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11 - dr. zakon, 101/11, 38/12 - odluka US i 121/12),
Državno veće tužilaca donosi

ETIČKI KODEKS

JAVNIH TUŽILACA I ZAMENIKA JAVNIH TUŽILACA REPUBLIKE SRBIJE

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 87 od 4. oktobra 2013)

I. UVOD

Svrha donošenja Etičkog kodeksa je da se uspostavljanjem standarda profesionalne etike nosilaca javnotužilačke funkcije doprinese jačanju vladavine prava i poverenja javnosti u vršenje javnotužilačke funkcije.
Imajući u vidu značaj javnog tužilaštva kao samostalnog državnog organa koji goni učinioce krivičnih dela i drugih kažnjivih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, te važnu ulogu javnog tužilaštva u očuvanju vladavine prava, kao i činjenicu da je za uspešno obavljanje uloge javnog tužilaštva neophodan visok stepen poverenja javnosti u rad javnog tužilaštva, Državno veće tužilaca smatra nužnim uspostavljanje visokih etičkih standarda nosilaca javnotužilačke funkcije kako u vršenju funkcije, tako i u privatnom životu.
Državno veće tužilaca posebno smatra da nosioci javnotužilačke funkcije, pored pridržavanja principa Etičkog kodeksa, prilikom ostvarivanja svoje uloge treba imati u vidu i Preporuke Komiteta ministara Saveta Evrope o ulozi javnih tužilaca u krivično-pravnom sistemu (Rec(2000)19), kao i Evropskog uputstva o etici i ponašanju za javne tužioce koje je usvojila Konferencija Generalnih državnih tužilaca Evrope 31. maja 2005. godine.

II. OSNOVNE DUŽNOSTI

Osnovna dužnost nosilaca javnotužilačke funkcije je da u svakom momentu i bez obzira na okolnosti:
- vrše dužnosti i preduzimaju službene radnje uvek u skladu sa važećim nacionalnim i međunarodnim zakonodavstvom;
- vrše svoju dužnost pravedno, nepristrasno, predano i u što kraćem vremenu;
- poštuju, štite i pridržavaju se pravila koja se odnose na ljudsko dostojanstvo i ljudska prava;
- uvek imaju na umu da postupaju u ime društva i u javnom interesu;
- teže da postignu ravnotežu između opšteg interesa društva i interesa i prava pojedinca.

III. ETIČKI PRINCIPI

1. Samostalnost

Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca su samostalni u vršenju svojih ovlašćenja i vrše svoju funkciju na osnovu Ustava, zakona, potvrđenog međunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu zakona.
Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca su dužni da očuvaju poverenje u svoju samostalnost u radu, a posebno:
- da u vršenju svoje funkcije budu samostalni u odnosu na zakonodavnu i izvršnu vlast, sredstva javnog informisanja, udruženja građana, javne ličnosti ili druga lica i da vrše funkciju nezavisno od bilo kakvog spoljašnjeg uticaja, ograničenja, nagovaranja, pritiska ili pretnji u skladu sa sopstvenom ocenom dokaza i tumačenjem pravnih normi,
- da svojim ponašanjem održavaju i jačaju poverenje javnosti u samostalnost nosilaca javnotužilačke funkcije i javnog tužilaštva, a naročito da se uzdržavaju od izražavanja političkih stavova i javnih nastupa političkog karaktera, osim u slučajevima učestvovanja u raspravama koje se neposredno tiču rada javnog tužilaštva, od prisustvovanja političkim skupovima ili od učestvovanja na bilo koji način u političkim kampanjama,
- da o svakom nedozvoljenom uticaju na rad javnog tužilaštva obaveste nadležne državne organe u skladu sa zakonom i drugim propisima.

2. Nepristrasnost

Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca prilikom vođenja postupka i odlučivanja postupaju nepristrasno na osnovu sopstvene ocene dokaza i tumačenja pravnih normi, uz poštovanje pretpostavke nevinosti i prava na pravično suđenje u smislu odredbe člana 32. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca dužni su da objektivno vode postupak i donose odluke i da poštuju pravo svih učesnika u postupku na jednakost pred zakonom, te da postupaju bez naklonosti ili predrasuda prema učesnicima u postupku zasnovanih na nacionalnoj, verskoj, etničkoj, rasnoj pripadnosti, političkim opredeljenjima, polu, starosti, društvenom poreklu, imovinskom stanju ili drugim ličnim svojstvima i sklonostima.
Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca dužni su da se ponašaju u vršenju funkcije, ali i izvan javnog tužilaštva, na način kojim se učvršćuje poverenje javnosti i učesnika u postupku u njihovu nepristrasnost i da se uzdrže od ponašanja koja bi mogla da dovedu u sumnju njihovu nepristranost.
Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca dužni su da se izuzmu od postupanja u predmetima u kojima postoje razlozi koji dovode u sumnju njihovu nepristrasnost.
Obaveza izuzimanja postoji ukoliko su javni tužilac i zamenik javnog tužioca:
- oštećeni krivičnim delom;
- okrivljeni, njegov branilac, drugi postupajući nosilac javnotužilačke funkcije u istom predmetu, oštećeni, njihov zakonski zastupnik ili punomoćnik, bračni drug ili lice sa kojim živi u vanbračnoj ili drugoj trajnoj zajednici života ili srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, u pobočnoj ličniji do četvrtog stepena, a po tazbini do drugog stepena;
- okrivljeni, njegov branilac, drugi postupajući nosilac javnotužilačke funkcije u istom predmetu ili oštećeni u odnosu staratelja, štićenika, usvojitelja, usvojenika, hranitelja ili hranjenika;
- postupali u istom predmetu kao sudija za prethodni postupak ili kao sudija ili sudija - porotnik odlučivali o potvrđivanju optužnice ili u tom svojstvu učestvovali u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom, ili učestvovali u postupku kao sudija, oštećeni kao tužilac, privatni tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno oštećenog kao tužioca ili privatnog tužioca, ili saslušani kao svedok ili kao veštak, ako Zakonikom o krivičnom postupku nije drugačije propisano.
Javni tužilac i zamenik javnog tužioca će zatražiti svoje izuzeće i kada za to postoje razlozi i okolnosti koje kod javnosti mogu dovesti u sumnju njihovu nepristrasnost.
Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca dužni su da se u vršenju javnotužilačke funkcije, u privatnim poslovima i u ličnim odnosima sa pripadnicima pravosudnih profesija uzdržavaju od aktivnosti koje bi mogle da izazovu sumnju u njihovu nepristrasnost. Oni mogu da učestvuju u aktivnostima građanskog, verskog ili humanitarnog karaktera ukoliko ih te aktivnosti ne ometaju u vršenju funkcije ili bi se mogle negativno odraziti na njihovu nepristrasnost.
Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca dužni su da se uzdrže od učešća u političkim akivnostima i kampanjama.
Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca mogu biti članovi i učestvovati u radu strukovnih ili drugih organizacija koje se bave zaštitom svojih profesionalnih interesa i preduzimanjem mera za očuvanje samostalnosti u radu, u skladu sa zakonom.
Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca dužni su da se uzdržavaju od izjava u javnosti