Na osnovu člana 14. tačka 8) Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji ("Službeni glasnik RS", br. 101/2005 i 54/2007),
Savet Državne revizorske institucije na sednici održanoj 30. aprila 2009. godine, doneo je

ETIČKI KODEKS

ZA DRŽAVNE REVIZORE I DRUGE ZAPOSLENE U DRŽAVNOJ REVIZORSKOJ INSTITUCIJI

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 44 od 9. juna 2009)

PoglavljeI

Pojam i svrha Etičkog kodeksa

1.
Etički kodeks državnih revizora i drugih zaposlenih u Državnoj revizorskoj instituciji (u daljem tekstu: Kodeks) bliže uređuje etička načela, opšteprihvaćena pravila ponašanja i profesionalne standarde kojih su dužni da se pridržavaju funkcioneri, državni revizori i drugi zaposleni u Državnoj revizorskoj instituciji (u daljem tekstu: državni revizori i drugi zaposleni)
2.
Pravila ovog kodeksa dužni su da se pridržavaju i spoljni stručnjaci angažovani u Državnoj revizorskoj instituciji u vršenju poslova iz njene nadležnosti.
3.
Državni revizori i drugi zaposleni dužni su da poštuju i dosledno primenjuju Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji, revizorske standarde INTOSAI (Međunarodna organizacija vrhovnih revizorskih institucija), INTOSAI Etički kodeks i ovaj kodeks.

PoglavljeII

Etička načela, opšteprihvaćena pravila ponašanja i profesionalni standardi

4.
Od državnih revizora i drugih zaposlenih se zahteva da poštuju etička načela, pravila ponašanja i profesionalne standarde utvrđene ovim kodeksom i to: integritet, poštenje, nezavisnost, objektivnost i nepristrasnost, političku neutralnost, sprečavanje sukoba interesa, poverljivost informacija, kompetentnost i profesionalno ponašanje.

1. Integritet

5.
Princip integriteta je osnovna vrednost Kodeksa. Integritet obavezuje državne revizore i druge zaposlene da postupaju ispravno i časno u profesionalnim i poslovnim odnosima, što podrazumeva takvo ponašanje koje doprinosi očuvanju i podsticanju poverenja javnosti u integritet, nepristrasnost i efikasnost Državne revizorske institucije.
6.
Integritet takođe podrazumeva takvo ponašanje koje podrazumeva da se državni revizori ponašaju na način koji zagovara saradnju i dobre odnose između revizora unutar profesije, što doprinosi poštovanju i poverenju subjekta revizije i drugih zainteresovanih strana u Državnu revizorsku instituciju.

2. Poštenje

7.
Dužnost državnih revizora i drugih zaposlenih je da se pridržavaju visokih standarda ponašanja u toku rada i u odnosima sa odgovornim licima u subjektu revizije. Da bi očuvali poverenje javnosti državni revizori i drugi zaposleni su dužni da postupaju pošteno i iskreno, tako da se u njihovo ponašanje ne može posumnjati.
8.
Državni revizori su dužni da se pridržavaju procedura revizije i opštih etičkih normi.

3. Nezavisnost, objektivnost i nepristrasnost

9.
Nezavisnost podrazumeva nezavisnost načina mišljenja i ponašanja državnih revizora u odnosu na subjekte revizije i na ostale spoljne interesne grupe. Osnovno je da državni revizori budu nezavisni i nepristrasni, što znači da državni revizori treba da se ponašaju u svom nastupu na način koji uvećava, a ne smanjuje njihovu nezavisnost.
10.
Nezavisnost zahteva način mišljenja koji omogućava izražavanje zaključka bez uticaja koji dovode u pitanje profesionalno rasuđivanje, što omogućava državnim revizorima da deluju nezavisno, uz objektivnu i profesionalnu nepoverljivost.
11.
U svom revizorskom radu nezavisnost državnih revizora ne sme biti ugrožena ličnim i spoljnim interesima. Dužnost je državnih revizora da se uzdrže od uključivanja u sva pitanja u kojima imaju interes, kao i da o svakoj pretnji, spoljnom pritisku i uticaju na njih u vršenju revizije obaveste neposrednog rukovodioca radi potpunog poštovanja načela nezavisnosti.
12.
Državni revizori i drugi zaposleni ne smeju dozvoliti da pristrasnost, sukob interesa ili uticaj drugih ugrozi profesionalno i