ZAKON

O POTVRĐIVANjU EVROPSKE KONVENCIJE O NEZASTAREVANjU KRIVIČNIH DELA PROTIV ČOVEČNOSTI I RATNIH ZLOČINA

(Objavljen u "Sl. glasniku RS - Međunarodni ugovori", br. 13 od 27. decembra 2010)

Član 1.

Potvrđuje se Evropska konvencija o nezastarevanju krivičnih dela protiv čovečnosti i ratnih zločina, sačinjena 25. januara 1974. godine u Strazburu, u originalu na engleskom i francuskom jeziku.

Član 2.

Tekst Konvencije u prevodu na srpski jezik glasi:

EVROPSKA KONVENCIJA

O NEZASTAREVANjU KRIVIČNIH DELA PROTIV ČOVEČNOSTI I RATNIH ZLOČINA

Strazbur, 25.1.1974.
Države članice Saveta Evrope, potpisnice ove konvencije,
s obzirom na potrebu da se zaštiti ljudsko dostojanstvo u vreme rata i u vreme mira;
s obzirom da krivična dela protiv čovečnosti i najozbiljnije povrede zakona i običaja rata predstavljaju ozbiljno kršenje ljudskog dostojanstva;
zabrinute za posledicu da se obezbedi da kazna za takva krivična dela nije sprečena zastarelošću u odnosu na gonjenje ili izdržavanje kazne;
s obzirom na osnovni interes u promovisanju zajedničke politike u borbi protiv kriminala u ovoj oblasti, cilj Saveta Evrope je da se postigne veće jedinstvo njegovih članova,
sporazumele su se sledeće:

Član 1.

Svaka Strana ugovornica preduzeće mere neophodne da se obezbedi da se zastarelost neće primeniti na gonjenje sledećih dela, ili na izdržavanje izrečenih kazni za takva dela, ukoliko su kažnjiva prema domaćem zakonodavstvu:
1. krivična dela protiv čovečnosti predviđena Konvencijom o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, koja je usvojena u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija 9. decembra 1948. godine;
2. a) povrede predviđene u članu 50. Ženevske konvencije o poboljšanju položaja ranjenika i bolesnika u oružanim snagama u ratu iz 1949. godine, članu 51. Ženevske konvencije o poboljšanju položaja ranjenika, bolesnika i brodolomnika oružanih snaga na moru iz 1949. godine, članu 130. Ženevske konvencije o postupanju sa ratnim zarobljenicima iz 1949. godine i članu 147. Ženevske konvencije o zaštiti građanskih lica za vreme rata iz 1949. godine,
b) svako slično kršenje ratnog prava koje se primenjuje u vreme kada ova konvencija stupa na snagu i običaja rata koji postoje u to vreme, koji već nisu predviđeni u gore navedenim odredbama Ženevskih konvencija,
kada određena povreda koja se razmatra ima naročito ozbiljan karakter iz razloga faktičkih ili namernih elemenata ili zbog obima predviđenih posledica;
3. bilo koje drugo kršenje pravila ili običaja međunarodnog prava koje može u budućnosti da bude ustanovljeno i koje ta Strana ugovornica, shodno izjavi datoj u skladu sa članom 6. ove konvencije, smatra uporedivim sa delima iz st. 1. i 2. ovog člana.

Član 2.

1. Ova konvencija primenjuje se na krivična dela učinjena nakon njenog stupanja na snagu u odnosu na svaku Stranu ugovornicu.
2. Ona se takođe primenjuje na krivična dela pre njenog stupanja na snagu u onim slučajevima gde zastarelost nije nastupila u tom trenutku.

Član 3.

1. Ova konvencija je otvorena za potpisivanje državama članicama Saveta Evrope. Ona podleže potvrđivanju ili prihvatanju. Instrumenti o potvrđivanju ili prihvatanju deponuju se kod Generalnog sekretara Saveta Evrope.
2. Konvencija stupa na snagu tri meseca nakon dana