Na osnovu člana 11. stav 1. alineja 7. Zakona o privrednim komorama ("Službeni glasnik RS", br. 65/01, 36/09 i 99/11), člana 35. stav 1. tačka 10. Statuta Privredne komore Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 45/02, 107/03, 44/05, 29/09, 35/11, 46/11 i 103/11),
Skupština Privredne komore Srbije na sednici održanoj 17. septembra 2012. godine, donosi

KODEKS

KORPORATIVNOG UPRAVLjANjA

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 99 od 16. oktobra 2012)

UVOD

Svrha Kodeksa

Kodeks korporativnog upravljanja Privredne komore Srbije ima za cilj da postane efikasno sredstvo za unapređenje sistema korporativnog upravljanja u društvima kapitala u Republici Srbiji.
Korporativno upravljanje omogućava privrednom društvu da privuče ljudski i finansijski kapital, da efikasno vodi poslovanje i obezbedi dugoročni i održivi razvoj, uzimajući u obzir i interese vlasnika i interese drugih strana koje imaju legitimne interese u poslovanju društva. Direktne koristi korporativnog upravljanja za privredno društvo su:
1. Bolji učinak - Kvalitetno korporativno upravljanje racionalizuje sve poslovne procese u privrednom društvu i obezbeđuje: jasnu podelu nadležnosti i posledično jasniju odgovornost unutar privrednog društva; kvalitetnije odlučivanje jer su kanali komunikacije dobro definisani; bolju usklađenost sa propisima, te efektivan nadzor.
2. Lakši pristup tržištima kapitala - Dobro korporativno upravljanje uliva poverenje investitorima omogućavajući lakši pristup tržištima kapitala. S obzirom da se zasniva na principima transparentnosti, blagovremenosti, potpunosti i tačnosti informacija na svim nivoima, investitor na osnovu takvih informacija može da identifikuje svoj interes i donese pravu odluku o investiranju.
3. Povoljniji uslovi za prikupljanje novog kapitala - Cena kapitala zavisi od rizika koji investitori pripisuju privrednom društvu: što je veći rizik, to je veća cena kapitala. Rizici obuhvataju sistemski rizik koji pogađa sva privredna društva na nekom tržištu i rizike specifične za neko konkretno društvo. Rad na korporativnom upravljanju omogućava privrednim društvima da na mikro nivou smanje ukupan iznos rizika i troškove finansiranja. Velike međunarodne finansijske institucije kao važni investitori na tržištu Srbije (Evropska banka za obnovu i razvoj, Međunarodna finansijska korporacija itd.) ocenu kvaliteta praksi korporativnog upravljanja u privrednim društvima tretiraju kao obavezni deo analize prilikom odlučivanja o investiranju. Ove institucije direktno vezuju cenu kapitala za ocenu kvaliteta praksi korporativnog upravljanja.
4. Bolja reputacija - U današnjem poslovnom okruženju, reputacija je postala ključni element goodnjill-a svakog privrednog društva. Reputacija privrednog društva praktično predstavlja integralni deo njegove imovine. Privredna društva koja poštuju prava vlasnika i poverilaca, ponašaju se transparentno i odgovorno, uživaju veće poverenje javnosti i jači goodnjill, što dovodi do većeg poverenja u privredno društvo i njegove proizvode.

Kome je Kodeks namenjen?

Kodeks korporativnog upravljanja Privredne komore Srbije namenjen je svim društvima kapitala. Kodeks ima širi obuhvat primene od drugih kodeksa korporativnog upravljanja u Srbiji (Kodeks Beogradske berze, kodeksi društva kapitala čijim se akcijama trguje na Beogradskoj berzi, Kodeks PKS iz 2006. godine), koji su posvećeni javnim akcionarskim društvima.
Najbrojnija društva kapitala u Srbiji su društva sa ograničenom odgovornošću. Zajedno sa javnim preduzećima, ova društva generišu daleko veći deo srpskog bruto društvenog proizvoda nego javna akcionarska društva. Stoga je Privredna komora Srbije odlučila da razvije Kodeks korporativnog upravljanja koji bi doprineo unapređenju korporativnog upravljanja u svim društvima kapitala, a prvenstveno u onim koja su do sada bila neopravdano zanemarena - porodična društva, mala i srednja preduzeća i preduzeća u kojima je država vlasnik. Rad na korporativnom upravljanju omogućiće ovim kompanijama da unaprede svoje poslovanje i da se pripreme za eksterne investitore i pre nego što dostignu kritičnu veličinu i/ili se opredele da izađu na berzu. Kada je reč o javnim preduzećima, Kodeks se obraća i njima imajući u vidu planirane procese restruktuiranja i otvaranja za investitore, kao i potrebu da im se pruži pomoć u procesu profesionalizacije menadžmenta.
Kodeks ima tri dela. Prvi deo Kodeksa "Društva kapitala" je podeljen na tri glave. Prva glava "Principi i preporuke za sva društva kapitala" primenljivi su, kako samo ime kaže, i na malo preduzeće u vlasništvu jednog lica, i na holding u porodičnom vlasništvu, i na javno akcionarsko društvo i na državno preduzeće. Kodeks ima dinamički pristup i nastoji da prati privredno društvo kroz njegov životni ciklus.
U tom smislu druga glava prvog dela Kodeksa "Dodatni principi i preporuke za veća društva kapitala i javna akcionarska društva" primenjuje se na sva društva kapitala (bez obzira na izabranu pravnu formu) koja su dostigla kritičnu veličinu koja zahteva formalniji pristup korporativnom upravljanju. Ova društva treba da primenjuju kumulativno principe i preporuke sadržane u prvoj i drugoj glavi prvog dela Kodeksa.
Treća glava prvog dela Kodeksa "Dodatni principi i preporuke za javna akcionarska društva" bavi se dobrim praksama korporativnog upravljanja u društvima kapitala čijim se hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima aktivno trguje. U tom smislu, javno akcionarsko društvo treba da primenjuje principe i preporuke koje Kodeks daje u ovom, ali i u prethodnim poglavljima. Pretpostavlja se da je javno akcionarsko društvo već prošlo prethodne faze životnog ciklusa kompanije i da je principe navedene u prethodnim poglavljima već usvojilo. Zato principi i preporuke sadržani u trećoj glavi predstavljaju dodatne zahteve dobre prakse.
Drugi deo "Dodatni principi i preporuke za porodična društva kapitala" bavi se izazovima korporativnog upravljanja koji su specifični za privredna društva u porodičnom vlasništvu. Ovo poglavlje se odnosi samo na ta privredna društva. Međutim, u zavisnosti od svoje veličine i složenosti poslovanja, privredno društvo u porodičnom vlasništvu će važne principe i preporuke za izgradnju sistema korporativnog upravljanja naći i u prvom delu Kodeksa.
Treći deo Kodeksa korporativnog upravljanja "Dodatni principi i preporuke za društva kapitala u kojima je država član" posvećen je specifičnim problemima sa kojima se susreću privredna društva u kojima je država vlasnik. U zavisnosti od veličine i strukture vlasništva, ova društva primenjuju principe i preporuke iz prvog i trećeg dela Kodeksa. U okviru ovog dela Kodeksa, posebno su razrađeni principi i preporuke za državu, a posebno principi i preporuke za same kompanije.
Kodeks korporativnog upravljanja sadrži principe i preporuke za sva društva kapitala, kategorizovane prema složenosti sistema korporativnog upravljanja i stepenu razvoja na mala i velika društva kapitala. Svako društvo kapitala treba samostalno da proceni kojoj kategoriji društva kapitala pripada. Pri tom treba da ima u vidu da u velika društva kapitala po pravilu spadaju kompleksnija društva, društva koja se dominantno finansiraju iz eksternih izvora, akcionarska društva koja planiraju da postanu