KODEKS

PROFESIONALNE ETIKE

Da bi advokatura, kao samostalna društvena služba, mogla da vrši Ustavom određenu funkciju pružanja pravne pomoći, advokati moraju u našem socijalističkom samoupravnom društvu obavljati svoj rad tako
- da doprinose ostvarivanju načela i propisa Ustava i zakona, a u skladu sa demokratskim razvitkom našeg društva, vodeći računa o principima socijalističkog humanizma, poštovanju ljudskog dostojanstva, istine i pravde,
- da učvrste poverenje društva i zastupanih stranaka, kao i društvenih i državnih organa, u funkciju i rad advokature,
- dužni su da se bore za ostvarivanje ovih načela i poštovanje discipline u svojim redovima.
Advokati su na 24-toj redovnoj godišnjoj skupštini Advokatske komore SR Srbije, održanoj 27.maja 1973. godine, usvojili kao obaveze svog profesionalnog rada i ponašanja

KODEKS PROFESIONALNE ETIKE ADVOKATA ADVOKATSKE KOMORE SRBIJE

1

Kodeks profesionalne etike advokata je skup načela i pravila o ponašanju advokata prilikom obavljanja svoje profesije i van nje, donetih u duhu opštih načela etike našeg socijalističkog društva, a koje je usvojila Skupština kao najviši organ Komore.
Dužnost je svih advokata da se kao članovi Komore pridržavaju načela i pravila ovog kodeksa.
Dužnost je svih advokata i svih organa Komore da se staraju o pravilnoj primeni ovog kodeksa.
Nepridržavanje načela i pravila ovog kodeksa predstavlja povredu discipline, lakše ili teže prirode, o čemu su nadležni da raspravljaju određeni organi Komore.
U pružanju pravne pomoći inostranim strankama u zemlji ili inostranstvu advokati su dužni da se pridržavaju i opšteusvojenih načela advokatske etike Međunarodne unije advokata, ukoliko nisu u suprotnosti sa načelima i pravilima ovog kodeksa.

2

Advokat je dužan da u svom radu i životu uopšte vodi računa o ugledu advokature, o svom dostojanstvu i časti i da se pridržava opštih pravila ponašanja.
Advokat je dužan da uvek ima principijelan i nepokolebljiv stav u tumačenju i primeni ustavnih i zakonskih odredaba, da poštuje istinu i da u celokupnom svom radu ispoljava potrebnu stručnost, humanizam i odlučnost.
Advokat je dužan da se stalno usavršava u svom stručnom znanju i opštem obrazovanju - da proučava stručnu literaturu i pozitivne propise, da prati naučna i kulturna dostignuća i politička zbivanja - i da prema svojim mogućnostima i ličnim naklonostima aktivno učestvuje i sarađuje u svojoj profesionalnoj i drugim organizacijama i društveno političkim-delatnostima.
Advokat treba da u svom profesionalnom radu i istupanjima, govorima i ličnim kontaktima, kao i u podnescima, ispoljava pravnu i opštu kulturu.
Advokat ne sme da obavlja poslove nespojive sa dostojanstvom, nezavisnošću i samostalnošću advokatskog poziva ili koji mogu da nanesu štetu njegovom ugledu ili ugledu advokature.
On ne sme da stupa u poslovne veze sa raznim agencijama, nadripisarima i licima koja bi mu pribavljala klijntelu, niti na bilo koji način da čini ono što bi njegovom zanimanju davalo komercijalno obeležje.
Advokat ne sme da kao poslanik ili odbornik u društveno-političkoj zajednici ovu svoju funkciju koristi u vršenju adfvokature.
Advokat ne sme da koristi svoju raniju funkciju za pribavljanje klijentele ili za lakše obavljanje poslova pravne pomoći.
On ne sme da ističe ovu činjenicu, niti da na bilo koji način drži stranku u uverenju da joj zbog svog ranijeg položaja može uspešno pružiti traženu pravnu pomoć.
Advokat je dužan da uredno vodi svoju advokatsku kancelariju - da vodi evidenciju stranaka, rokova, pretresa, rasprava i novčanog poslovanja, da čuva spise i da se stara o drugim poslovima koji obezbeđuju pravilan rad i ažurnost.
Advokat mora da u svojoj kancelariji prima stranke i obavlja određene advokatske poslove.
On ne sme da prima stranke po sudskim hodnicima, ugostiteljskim i sličnim radnjama ili na neki drugi neprikladan način.
Advokat je dužan da ima određeno sedište svoje advokatske kancelarije, bez obzira na to što mu je dopušteno da obavlja advokaturu na teritoriji cele zemlje.
On ne sme da ima filijalu kancelarije.
Advokat je obavezan da na zgradi u kojoj se nalazi njegova kancelarija istakne naziv kancelarije.
3
Advokat je po pravilu dužan da stranci pruži pravnu traženu pomoć. Advokat je dužan da u pružanju pravne pomoći stranci upotrebi sva zakonska sredstva.
Ako se primi pružanja pravne pomoći, on mora da o predmetu prikupi iscrpne podatke sa svim potrebnim dokazima i da upozori stranku da je u njenom interesu da mu sve činjenice izloži istinito, kao i da po proučavanju samog predmeta izloži stranci svoje mišljenje o eventualnom ishodu predmeta primljenog u rad.
Advokat može da odbije pružanje pravne pomoći stranci samo iz opravdanih razloga, i to: ako je preopterećen poslovima, ako u određenoj pravnoj oblasti nema dovoljno stručnog znanja i iskustva, ako su izgledi na uspeh minimalni ili nikakvi, ako su zahtevi stranke osioni, ako ona želi da koristi besplatnu pravnu pomoć iako je u mogućnosti da plati, ako traži da koristi pravnu pomoć advokata zbog njegove ranije funkcije i poznanstava koja je u toj funkciji stekao, ako neopravdano odbija da izmiri svoje materijalne obaveze prema ranijem advokatu koji joj je pružao pravnu pomoć i slično.
Advokat može da odbije pružanje pravne pomoći stranci u krivičnom predmetu samo izuzetno, i to: ako je bolestan, ako je preopterećen poslovima, ako nema dovoljno iskustva u krivičnim predmetima, ili ako postoje neki drugi opravdani razlozi.
On mora da obavesti stranku o razlozima zbog kojih ne može ili neće da pruži pravnu pomoć. Pri tome mora voditi računa da stranka ne ostane bez potrebne pravne pomoći, naročito ako joj je ta pomoć potrebna.
On može da otkaže pružanje pravne pomoći stranci iz istih razloga zbog kojih je mogao da je odbije ako je za te razloge doznao posle preuzimanja predmeta ili ako se u toku pružanja pravne pomoći pokaže da je dalje pružanje ove pomoći izgubilo svaki izgled na uspeh, ali je dužan da pazi da ne otkaže u nepogodnom momentu za stranku, odnosno pod okolnostima nepogodnim po nju i u tom slučaju je obavezan da joj pruža pravnu pomoć sve dok joj ne bude obezbeđen drugi advokat, a najduže za mesec dana.
Advokat ne sme da odbije pružanje pravne pomoći u krivičnom predmetu samo zbog toga što je uspešna odbrana teška, zbog nepobitnih dokaza o izvršenom krivičnom delu, što je stranka priznala izvršenje krivičnog dela, što je u pitanju teško krivično delo, zbog javnog mnjenja i slično.
On ne sme da napusti pružanje pravne pomoći u krivičnom predmetu ako bi se to moglo tumačiti kao štetno za stranku - da je on sam uvideo bezizglednost odbrane i predvideo sigurnu osuđujuću presudu ili bar takvu kakvu nije mogao da očekuje u početku postupka.
Advokat ne sme da otkaže stranci pružanje pravne pomoći u krivičnom predmetu ako bi zbog toga njen položaj bio pogoršan ili ako joj ne bi bilo omogućeno da nađe drugog advokata.
On ne sme da otkaže stranci pružanje pravne pomoći zbog toga što nije uspeo u svojim predlozima.
Advokat je dužan da se drži uputstava svoje stranke u pogledu činjeničnog stanja, sem u slučaju kad bi to dovelo do apsurdnosti ili kad bi provedeni dokazi oborili istinitost tih uputstava, ali je nezavisan u pravnim razlaganjima i zaključcima.
Advokat je dužan da stranku redovno obaveštava o svom radu na njenom predmetu, da joj u svako doba omogući uvid u stanje predmeta, da joj pruži punu podršku kad god je ona nužna i da joj saopšti potrebne podatke iz sudskih i drugih spisa.
Advokat je dužan da stranku upozna sa približnim troškovima pružanja tražene pravne pomoći i sa rizikom naplate tih troškova, ko i da stranci stavi do znanja da sudsko određivanje troškova na teret protivne stranke može da bude manje od njegovog obračuna.
Advokat ne sme da stvara nepotrebne troškove stranci.
Advokat je dužan da stranci omogući uvid u advokatsku tarifu i da joj na njeno traženje podnese specificirani obračun troškove.
Ako stranka nije u mogućnosti da u punom iznosu