KODEKS

PROFESIONALNE ETIKE ADVOKATA

(Objavljen u "Sl. listu APV", br. 6 od 1. novembra 1996)

A. UVODNA PRAVILA

I. Pravila o Kodeksu

1.
Kodeks profesionalne etike advokata (u daljem tekstu: Kodeks) skup je pravila o dužnostima i pravima advokata, zasnovanih na posebnoj vrsti i visokom stepenu njihove profesionalne i moralne odgovornosti.
2.
Kodeks se odnosi na advokate upisane u Imenik advokata Advokatske komore Vojvodine (u daljem tekstu: Advokatska komora), a na odgovarajući način i na advokatske pripravnike upisane u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore.
3.
Pre nego što otpočne advokatsku delatnost advokat je dužan da se upozna sa sadržajem Kodeksa i Statuta Advokatske komore (u daljem tekstu: Statut).
4.
Nepoznavanje Statuta i Kodeksa ne opravdava.
5.
Kada advokatsku delatnost obavlja na području druge organizacije advokata, advokat treba da uvažava pravne i etičke norme te organizacije, a kada to čini u inostranstvu, tada i međunarodna načela etike i staleškog prava advokata, ukoliko te norme i ta načela nisu u suprotnosti sa ovim Kodeksom.
6.
Advokatska komora nadzire poštovanje Kodeksa, propisuje da li povreda Kodeksa ima za posledicu disciplinsku odgovornost advokata i utvrđuje i sankcioniše takvu odgovornost.
7.
Ukoliko za određeni slučaj ne postoji pravilo sa direktnim značenjem, Kodeks treba tumačiti služeći se analogijom, ili po cilju i smislu njegovih opštih pravila.

II. Značenje izraza

8.
U smislu ovog Kodeksa, ako drugačije nije određeno:
1.
izraz "zastupanje" označava celokupnu advokatsku delatnost, uključujući, osim zastupanja, odbranu i ostale oblike pravne pomoći u ostvarivanju i zaštiti sloboda, prava i drugih interesa građana i pravnih lica;
2.
izraz "advokat", osim svakog advokata ponaosob, označava i sve advokate koji pripadaju ili su pripadali istoj zajedničkoj advokatskoj kancelariji;
3.
izraz "zajednička advokatska kancelarija" označava sve oblike udruženog, ortačkog i drugog zajedničkog rada advokata u istoj kancelariji;
4.
izraz "klijent" označava lice koga advokat zastupa;
5.
izraz "stranka" označava lice koje se obratilo advokatu sve dok se ovaj još nije prihvatio zastupanja, kao i svakog drugog učesnika postupka;
6.
izraz "suprotna stranka" označava lice čiji je interes, u određenom postupku, suprotan interesu klijenta;
7.
izraz "kolega" označava drugog advokata.

B. OPŠTA PRAVILA

I. Osnovi profesionalne etike i odgovornosti

9.
Poseban sadržaj profesionalne etike i visoki stepen profesionalne odgovornosti advokata zasnovani su na pretpostavkama:
1.
da je advokatura slobodna profesija i zanimanje u okviru javnog poretka;
2.
da je advokat poseban činilac pravosuđa i zastupnik i savetodavac u svim pravnim stvarima;
3.
da advokat ostvaruje i štiti interese klijenta, ali i služi interesima pravde i da je obavezan da svojim profesionalnim i drugim javnim delovanjem i ličnim primerom doprinosi vladavini prava i društvu zasnovanom na poštovanju zakona;
4.
da advokat, po pravilu deluje u domenu ugroženih sloboda i prava i nepoznavanja propisa lica koja su mu se obratila za pomoć;
5.
da nezavisno, stručno, savesno i samostalno obavljanje advokatskog poziva predstavlja jednu od osnovnih garancija u ostvarivanju, zaštiti i unapređenju ljudskih prava i sloboda;
6.
da od načina rada i ponašanja svakog advokata ponaosob zavisi značaj i ugled advokature u celini.
10.
Advokat u svakom trenutku treba da bude svestan svoje odgovornosti i da sa njom uskladi svoje postupke, posebno kada se opredeljuje između sukobljenih vrednosti i interesa.
11.
Advokat je odgovoran za savete koje je dao i za mere koje je preduzeo ili propustio da preduzme.

II. Nezavisnost i samostalnost

12.
Advokat je dužan da čuva nezavisnost advokatskog poziva i da u svom profesionalnom radu i odlučivanju postupa slobodno, samostalno i u saglasnosti sa vlastitim uverenjima, ne podležući pritiscima, pretnjama, uticajima i uplitanju, ma sa čije strane dolazili, i ne povodeći se za drugim interesima i autoritetima, osim interesa klijenta i autoriteta pravne nauke, Ustava, zakona, Statuta i ovog Kodeksa.
13.
Advokat ne sme da prihvata poslove i zvanja koji bi ga stavili u podređen položaj, doveli do nekritičkog izvršavanja tuđih naloga, ili njegov rad uslovljavali takvom vrstom obaveza ili pogodnosti koje bi ugrozile njegovu nezavisnost i samostalnost.
14.
Izuzeci od načela nezavisnosti i samostalnosti, koji ne ukidaju njihovu suštinu, dopušteni su samo u meri neophodnoj za rad zajedničke advokatske kancelarije.

III. Stručnost

15.
Advokat je dužan da u radu postupa stručno, sa znanjem za koje je kvalifikovan.
16.
Advokat stalno treba da prati propise, pravnu praksu i stručnu literaturu i da obnavlja, usavaršava i proširuje svoje pravno i opšte obrazovanje.

IV. Savesnost

17.
Advokat je dužan da svoj poziv obavlja savesno, brižljivo, odlučno, blagovremeno, sa iskrenošću prema klijentu, uz punu posvećenost slučaju koji mu je poveren i uz upotrebu svih svojih znanja i sposobnosti i svih pravno dopuštenih i opravdanih sredstava.
18.
U obavljanju advokatskog poziva ne treba da dolaze do izražaja politička, verska i druga ubeđenja advokata, niti njegova stranačka pripadnost.
19.
Poslove za čije obavljanje su ovlašćeni samo advokati, advokat ne sme da prenosi na lice koje nije advokat.

V. Profesionalni ugled

20.
Pri obavljanju advokatskog poziva, u drugim javnim aktivnostima i u privatnom životu, kada je ovaj dostupan uvidu i oceni javnosti, advokat je dužan da čuva ugled advokature i vlastiti ugled.
21.
Smatraće se da advokat i lice koje želi da postane advokat nisu dostojni poverenja za obavljanje advokatskog poziva, ukoliko javno narušavaju ili su narušavali ugled advokature.

VI. Zaštita poziva

22.
Advokat, samostalno ili u okviru Advokatske komore i drugih stručnih organizacija i udruženja pravnika, treba da ukazuje na značaj pravnog obrazovanja, ustavnosti, zakonitosti, nezavisne advokature i nezavisnog sudstva, na značaj i ulogu advokature u ostvarenju i zaštiti ovih vrednosti i na pojave njihovog narušavanja.
23.
Advokat treba da se, u skladu sa svojim mogućnostima, uključi u rasprave o zakonima i drugim propisima koji su u pripremi ili su stupili na snagu i da, u opravdanim slučajevima, osporava njihovu ustavnost i zakonitost.
24.
Advokat, u načelu, treba da se zalaže da poslovi profesionalnog pružanja pravne pomoći budu povereni samo advokatima.
25.
Advokat ne sme da ulazi u bilo kakve poslovne veze sa nadripisarima.
26.
Svaki slučaj nadripisarstva, u koji se lično uverio ili o kome raspolaže verodostojnim dokazima, advokat je dužan da prijavi Advokatskoj komori.
27.
Smatraće se da advokat i lice koje želi da postane advokat nisu dostojni poverenja za obavljanje advokatskog poziva, ukoliko se zalažu ili su se zalagali protiv osnovnih načela i interesa advokature.

VII. Dopuštenost sredstava

28.
Advokat sme da koristi samo dopuštena i časna sredstva.
29.
Advokat ne sme da sudeluje ili pomaže u nedozvoljenom pribavljanju prava.
30.
Advokat ne sme da sudeluje ili pomaže u nedozvoljenom pribavljanju dokaza, niti sme da se poziva na dokaze za koje zna da su neistiniti.
31.
Interes i nalog klijenta nisu opravdanje za kršenje zakona, Statuta i Kodeksa.
32.
Advokat ne sme potajno da snima bilo čije izjave, razgovore ili aktivnosti.
33.
Kada su mu stavljeni na raspolaganje potajno sačinjeni snimci ili drugi zapisi advokat ne sme da ih upotrebi kao dokazno sredstvo bez pribavljenog pristanka lica na koje se odnose, osim izuzetno, ako drugim dokazima ne raspolaže, a povreda prava koju bi time učinio manja je od štete koja bi izvesno ili sa velikom verovatnoćom, da takav materijal nije upotrebljen, pogodila važne, opravdane i na zakonu zasnovane interese njegovog klijenta.
34.
Advokat treba da se uzdrži od razgovora o predmetu sa osobama koje su predložene ili za koje zna da mogu biti predložene za svedoke, a ukoliko do takvog razgovora ipak dođe, advokat ne sme na bilo koji način da utiče, pa čak ni da ostavlja utisak da želi da utiče, na znanje, savest i volju svedoka, da kod ovoga izaziva strah, naklonost ili odbojnost prema učesnicima u postupku i da pobuđuje bilo kakav drugi interes osim interesa prava i dužnosti da se govori istina.
: