Na osnovu člana 247. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05 i 54/09) Vlada (u daljem tekstu: Osnivač),
Sindikat radnika direkcija EPS (u daljem tekstu: Sindikat) i Javno preduzeće "Elektroprivreda Srbije" (u daljem tekstu: poslodavac), zaključuju

KOLEKTIVNI UGOVOR

ZA JAVNO PREDUZEĆE "ELEKTROPRIVREDA SRBIJE"

(Objavljeno u "Sl. glasnik RS", br. 35 od 20 aprila 2012)

I. OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: Ugovor) uređuju se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih iz radnog odnosa, odnosi u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu kod poslodavca, odnosi od značaja za zaposlenog i poslodavca, postupak izmena i dopuna Ugovora i međusobni odnosi ugovornih strana.

Član 2.

Odredbe ovog ugovora neposredno se primenjuju na sve zaposlene kod poslodavca.

Član 3.

Na prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih, koja nisu uređena ovim ugovorom primenjuju se odredbe zakona, ratifikovane međunarodne konvencije, drugi propisi, odgovarajuća opšta akta poslodavca i ugovor o radu.
U postupku donošenja opštih akata poslodavca, predviđenih ovim ugovorom, kojim se utvrđuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih, poslodavac je dužan da zatraži mišljenje Sindikata.
Sindikat je dužan da mišljenje iz stava 2. ovog člana, dostavi u roku od osam dana.

II. UGOVOR O RADU

Član 4.

Ugovor o radu zaključuju poslodavac i zaposleni.
Ugovorom o radu zasniva se radni odnos i uređuju međusobna prava, obaveze i odgovornosti zaposlenog u skladu sa zakonom i drugim propisima, kolektivnim ugovorom i drugim aktima poslodavca.

Član 5.

Poslodavac donosi pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova, (u daljem tekstu: Pravilnik), kojim se utvrđuju organizacioni delovi kod poslodavca, vrsta, opis poslova, vrsta i stepen stručne spreme i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima.
Poslodavac dostavlja Sindikatu Pravilnik iz stava 1. ovog člana odmah po njegovom donošenju.
Broj izvršilaca na poslovima utvrđenim Pravilnikom određuje se godišnjim programom poslovanja poslodavca.
Poslodavac obaveštava Sindikat o planiranom broju izvršilaca i broju zaposlenih kod poslodavca po isteku svakog tromesečja i poslovne godine.
Slobodna radna mesta popunjavaju se po pravilu osposobljavanjem i premeštajem zaposlenih koji su već u radnom odnosu kod poslodavca, a ako to nije moguće, raspisivanjem oglasa.
Poslodavac može da raspiše interni oglas, koji se odnosi na zaposlene kod Poslodavca i privrednih društava čiji je osnivač poslodavac.

III. RADNO VREME

1. Puno radno vreme

Član 6.

Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno.
Poslodavac donosi odluku o rasporedu, početku i završetku radnog vremena, polazeći od sledećeg:
- na radnom mestu gde proces rada to dozvoljava, radno vreme je jednokratno, radna nedelja traje 5 dana,
- na radnim mestima gde proces rada traje neprekidno, rad se organizuje u smenama i turnusu.

2. Prekovremeni rad

Član 7.

Poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi rešenje za prekovremeni rad pre otpočinjanja prekovremenog rada.
Rešenje o prekovremenom radu poslodavac nije dužan da dostavi u slučaju više sile i u drugim slučajevima kada određeni posao mora da se završi u roku, a čije odlaganje bi imalo štetne posledice, ali je poslodavac dužan, da u takvom slučaju, rešenje o prekovremenom radu dostavi u roku od tri dana od dana otpočinjanja prekovremenog rada.
Poslodavac je dužan da za prekovremeni rad noću obezbedi zaposlenom prevoz od mesta stanovanja do mesta obavljanja prekovremenog rada i povratno.

Član 8.

Poslodavac ne može uvesti obavezu prekovremenog rada ako:
- pre početka obavljanja prekovremenog rada zaposlenom nije uručen nalog za prekovremeni rad ili rešenje o prekovremenom radu;
- pre početka i za vreme obavljanja prekovremenog rada ne obezbedi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu.

Član 9.

Za prekovremeni rad zaposleni ostvaruje pravo na uvećanu zaradu u skladu sa Zakonom i Ugovorom.

3. Skraćeno radno vreme

Član 10.

Skraćeno radno vreme uvodi se za rad na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima gde su uslovi rada, i pored primene svih propisanih mera za bezbedan i zdrav rad, takvi da postoje izražena štetna dejstva na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenih.
Poslove sa skraćenim radnim vremenom i dužinu skraćenog radnog vremena utvrđuje Poslodavac na osnovu akta o proceni rizika.

4. Preraspodela radnog vremena

Član 11.

Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena u cilju bolje organizacije rada, racionalnijeg korišćenja sredstava za rad ili radnog vremena, izvršenja određenog posla u utvrđenim rokovima, kao i u slučaju povećanog obima posla.
Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od 6 meseci u toku kalendarske godine u proseku ne može biti duže od 40 časova nedeljno.
U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno.
Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom.
Preraspodela radnog vremena ne može se vršiti na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme.
Poslodavac je obavezan da zaposlenom izda rešenje o preraspodeli radnog vremena, najmanje tri dana pre realizacije preraspodele.
Zaposlenom, koji radi u preraspodeli radnog vremena, korišćenje dnevnog i nedeljnog odmora može se odrediti na drugi način i u drugom periodu, s tim što se dnevni i nedeljni odmor mora obezbediti u obimu utvrđenim Zakonom i to u periodu koji ne može biti duži od 30 dana pri čemu se mora obezbediti pravo na odmor između dva radna dana u trajanju od najmanje 10 časova neprekidno.

IV. ODMORI I ODSUSTVA

1. Odmor u toku dnevnog rada

Član 12.

Zaposleni ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 30 minuta.
Zaposleni koji radi duže od punog radnog vremena, a najmanje deset časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 45 minuta.
Zaposleni koji radi dvanaest časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 60 minuta.
Odmor u toku dnevnog rada uračunava se u radno vreme i ne može se koristiti na početku i kraju radnog vremena.

2. Dnevni odmor

Član 13.

Zaposleni ima pravo na odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 časova, ako zakonom nije drukčije određeno.

3. Nedeljni odmor

Član 14.

Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno, a ako je neophodno da radi na dan svog nedeljnog odmora, zaposlenom se mora obezbediti odmor u toku naredne nedelje.

4. Godišnji odmor

Član 15.

Zaposleni ima pravo na godišnji odmor.
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum uvećava po osnovu:
1) doprinosa u radu po predlogu ovlašćenog lica - do tri radna dana;
2) uslova rada, i to:
- za rad na poslovima sa stažom osiguranja sa uvećanim trajanjem (beneficirani radni staž) ili na radnim mestima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme - pet radnih dana;
- za ostale poslove pod otežanim uslovima rada (težak i naporan rad koji se pretežno obavlja na otvorenom prostoru, rad pod povišenim i smanjenim vazdušnim pritiskom, na visokoj ili niskoj temperaturi, pod dejstvom štetnih zračenja, pod povećanom bukom i vibracijama, u prostorijama zagađenim hemijskim štetnostima,