Na osnovu čl. 241. i 247. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05 i 61/05),
Jedinstvena organizacija sindikata Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, direktor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Beograd i Vlada, 26. jula 2007. godine, zaključuju

KOLEKTIVNI UGOVOR

ZA ZAPOSLENE U REPUBLIČKOM ZAVODU ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANjE

(Objavljen u Sl. glasniku RS 85 od 18. septembra 2007.)

I. OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim kolektivnim ugovorom kod poslodavca (u daljem tekstu: kolektivni ugovor) uređuju se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih iz radnog odnosa u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje (u daljem tekstu: zaposleni) i Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (u daljem tekstu: poslodavac) i međusobni odnosi učesnika ovog kolektivnog ugovora.

Član 2.

Odredbe ovog kolektivnog ugovora primenjuju se na sve zaposlene kod poslodavca.

Član 3.

Na prava, obaveze i odgovornosti koje nisu uređene ovim kolektivnim ugovorom, primenjuju se odgovarajuće odredbe Zakona o radu (u daljem tekstu: Zakon) i drugih propisa.

II. ZASNIVANjE RADNOG ODNOSA

Član 4.

Radni odnos zasniva se ugovorom o radu.
Radni odnos sa zaposlenim zasniva se ako zaposleni ispunjava opšte uslove predviđene zakonom i posebne uslove utvrđene Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje.
Odluku o zasnivanju radnog odnosa sa zaposlenim donosi direktor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (u daljem tekstu: Republički zavod).
Direktora Republičkog zavoda, po sprovedenom javnom konkursu, imenuje Upravni odbor, uz prethodnu saglasnost Vlade.
Direktora pokrajinskog zavoda imenuje Upravni odbor na predlog nadležnog organa autonomne pokrajine.
Direktore filijala, osim filijala sa teritorije autonomne pokrajine, po sprovedenom javnom konkursu imenuje direktora Republičkog zavoda.
Direktore filijala koje su obrazovane na teritoriji autonomne pokrajine, po sprovedenom javnom konkursu, imenuje direktor pokrajinskog zavoda.
Ugovor o radu sa direktorom zaključuje u ime poslodavca predsednik Upravnog odbora.
Direktor ili zaposleni koga direktor ovlasti, zaključuje ugovor o radu sa zaposlenima.
Zaposleni ostvaruje prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa danom stupanja na rad.
Pre stupanja na rad, zaposlenom se mora omogućiti da se upozna sa opštim aktima poslodavca.
Ugovor o radu se zaključuje na određeno ili neodređeno vreme.

Član 5.

Radni odnos na određeno vreme može da se zasnuje za obavljanje određenih poslova kao što su: rad na određenom projektu, povećanje obima posla samo za period koji neprekidno ili sa prekidima traje najduže dvanaest meseci, i dr.
Pod prekidom iz stava 1. ovog člana ne smatra se prekid rada kraći od 30 radnih dana.
Radni odnos na određeno vreme radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, može se zasnovati do povratka privremeno odsutnog zaposlenog.

Član 6.

Radni odnos sa pripravnikom može se zasnovati samo sa licem koje zasniva prvi put radni odnos, u skladu sa Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova Republičkog zavoda.
Pripravnički staž traje:
1) za poslove sa SSS - 6 meseci;
2) za poslove sa VŠS - 9 meseci;
3) za poslove sa VSS - 12 meseci.
Pripravnik sa kojim je zasnovan radni odnos obavezan je da računajući od dana zasnivanja radnog odnosa nakon isteka roka od šest meseci za poslove sa SSS, odnosno nakon isteka roka od 9 i 12 meseci za poslove sa VŠS i VSS položi pripravnički ispit prema pravilima struke koja se traži za odgovarajuće radno mesto.
Pripravniku koji u predviđenom roku iz stava 3. ovog člana ne položi pripravnički ispit prestaje radni odnos kod poslodavca.
Poslodavac može primiti lice - volontera bez zasnivanja radnog odnosa i to kao pripravnika radi stručnog usavršavanja za samostalan rad u odgovarajućem stepenu stručne spreme.

Član 7.

Polaganje stručnog ispita, odnosno specijalističkog ispita, zaposleni vrše na način i po postupku utvrđenim zakonom i drugim opštim aktima.

III. RADNO VREME

Član 8.

Puno radno vreme zaposlenih iznosi 40 časova nedeljno, a za zaposlene mlađe od 18 godina 35 časova nedeljno.
Radni dan traje osam časova, a radna nedelja pet radnih dana.
Raspored, početak i završetak radnog vremena i odmor u toku rada kod poslodavca utvrđuje direktor posebnom odlukom, u skladu sa Zakonom.
Direktor, odnosno lice koga direktor ovlasti dužan je da zaposlenom dostavi rešenje o prekovremenom radu.

IV. ODMORI I ODSUSTVA

Član 9.

Zaposleni ima pravo na odmor u toku dnevnog rada, dnevni odmor, nedeljni odmor, godišnji odmor, pravo na plaćeno i neplaćeno odsustvo u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Vreme korišćenja odmora u toku dnevnog rada utvrđuje neposredni rukovodilac.
Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno. Ako je neophodno da zaposleni radi na dan nedeljnog odmora neposredni rukovodilac je dužan da mu obezbedi odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno u toku nedelje.

1. Godišnji odmor

Član 10.

Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu:
1. Dužine staža osiguranja: do 4 radna dana
- do 10 godina staža osiguranja 1 radni dan
- od 10-20 godina staža osiguranja 2 radna dana
- od 20-25 godina staža osiguranja (za žene) i od 20-30 godina staža osiguranja (za muškarce) 3 radna dana
- preko 25 godina staža osiguranja (za žene) i preko 30 godina staža osiguranja (za muškarce) 4 radna dana
2. Složenosti poslova:
- srednja stručna sprema, viša stručna sprema, KV i VKV zaposleni 2 radna dana
- visoka stručna sprema 3 radna dana
3. Doprinosa na radu:
- na predlog neposrednog rukovodioca do 5 radnih dana
4. Uslova rada (rad na terenu i rad sa strankama) 4 radna dana
5. Roditelju sa jednim ili više dece mlađim od 15 godina 2 radna dana
Trajanje godišnjeg odmora po svim osnovama iz stava 1. ovog člana ne može biti duže od 30 radnih dana.

Član 11.

O vremenu korišćenja godišnjeg odmora odlučuje direktor ili lice koje direktor ovlasti, a na osnovu prethodne konsultacije sa zaposlenim.

2. Odsustvo uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo)

Član 12.

Zaposleni ima pravo na odsustvo uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u toku kalendarske godine u slučaju:
1) stupanja u brak 7 radnih dana
2) porođaja supruge 3 radna dana
3) u slučaju teže bolesti člana uže porodice 3 radna dana
4) selidbe domaćinstva na području istog naseljenog mesta 2 radna dana
5) selidbe domaćinstva iz jednog u drugo naseljeno mesto 3 radna dana
Zaposleni ima pravo na plaćeno