ZAKON

O POTVRĐIVANjU KONVENCIJE O DOSTAVLjANjU U INOSTRANSTVU SUDSKIH I VANSUDSKIH AKATA U GRAĐANSKIM I TRGOVAČKIM STVARIMA

(Objavljen u "Sl. glasniku RS - Međunarodni ugovori", br. 1 od 21. maja 2010)

Član 1.

Potvrđuje se Konvencija o dostavljanju u inostranstvu sudskih i vansudskih akata u građanskim i trgovačkim stvarima koja je sačinjena u Hagu 15. novembra 1965. godine u originalu na engleskom i francuskom jeziku.

Član 2.

Tekst Konvencije u prevodu na srpski jezik glasi:

KONVENCIJA O DOSTAVLjANjU U INOSTRANSTVU SUDSKIH I VANSUDSKIH AKATA U GRAĐANSKIM I TRGOVAČKIM STVARIMA

(Zaključena u Hagu 15. novembra 1965. godine)

(Stupila na snagu 10. februara 1969. godine)

Države potpisnice ove konvencije,
U želji da stvore odgovarajuća sredstva koja obezbeđuju da sudska i vansudska akta koja treba uručiti u inostranstvu budu dostupna primaocu blagovremeno,
U želji da u tom cilju poboljšaju organizaciju uzajamne sudske pomoći pojednostavljenjem i ubrzanjem postupka,
Rešile su da u tom cilju zaključe Konvenciju i složile su se o sledećim odredbama:

Član 1.

Ova Konvencija će se primenjivati u svim slučajevima, u građanskim ili trgovačkim stvarima, povodom dostavljanja sudskih ili vansudskih akata radi uručenja u inostranstvu.
Ova Konvencija se neće primenjivati kada adresa primaoca akta nije poznata.

GLAVAI

SUDSKA AKTA

Član 2.

Svaka država ugovornica će odrediti centralni organ koji će primati zahteve za uručenje koji dolaze iz drugih država ugovornica i da postupa u skladu sa odredbama čl. 3. do 6.
Svaka država ugovornica će organizovati centralni organ u skladu sa svojim zakonodavstvom.

Član 3.

Državni ili pravosudni organ koji je nadležan prema pravu države molilje uputiće zahtev centralnom organu zamoljene države prema obrascu koji je priložen uz ovu Konvenciju, bez ikakvih zahteva u pogledu legalizacije ili drugih sličnih formalnosti.
Uz zahtev se prilaže akt koji se uručuje ili njegova kopija. Zahtev i akt će se dostavljati u dva primerka.

Član 4.

Ako centralni organ utvrdi da zahtev nije u skladu sa odredbama ove Konvencije bez odlaganja će o tome obavestiti državu molilju i izneti svoje primedbe na zahtev.

Član 5.

Centralni organ zamoljene države će sam izvršiti dostavljanje akta ili će dostavljanje poveriti odgovarajućoj agenciji:
a) bilo na način predviđen njenim unutrašnjim zakonom kojim se uređuje uručenje akata u domaćim parnicama licima koja borave na njenoj teritoriji ili
b) na poseban način koji je zatražen od strane podnosioca zahteva, ukoliko takav način nije u suprotnosti sa zakonom zamoljene države.
Osim u slučaju predviđenom u stavu 1. pod b) ovog člana, akt se uvek može uručiti primaocu koji na to pristane dobrovoljno.
Ako akt treba uručiti u skladu sa stavom 1. ovog člana, Centralni organ može zahtevati da akt bude sastavljen ili preveden na službeni jezik ili na jedan od službenih jezika zamoljene države.
Deo zahteva, prema obrascu koji je priložen uz ovu Konvenciju, koji sadrži rezime akta koji se uručuje, dostaviće se primaocu zajedno sa aktom.

Član 6.

Centralni organ zamoljene države ili bilo koji drugi državni organ koji bude označen u tu svrhu, sačiniće potvrdu o dostavljanju prema obrascu koji je priložen uz ovu Konvenciju.
U potvrdi će se navesti da je akt dostavljen, način dostavljanja, mesto i datum dostavljanja i ime lica kome je akt dostavljen. Ako akt nije uručen, u potvrdi će se navesti razlozi koji su sprečili uručenje.
Država molilja može zahtevati da potvrda, koja nije izdata od strane centralnog organa ili sudskog organa, bude potvrđena od strane jednog od ovih organa.
Potvrda će se dostaviti direktno podnosiocu zahteva.

Član 7.

Štampani tekst na obrascu koji je priložen uz ovu Konvenciju će uvek biti napisan na francuskom ili na engleskom jeziku. On može, takođe, biti napisan i na službenom jeziku ili na jednom od službenih jezika države molilje.
Odgovarajuća prazna mesta na formularu biće popunjena ili na jeziku zamoljene države ili na francuskom ili engleskom jeziku.

Član 8.

Svaka država ugovornica ima pravo da, bez primene prinudnih mera, vrši dostavljanje sudskih akata licima u inostranstvu direktno preko svojih diplomatskih ili konzularnih predstavnika.
Svaka država može izjaviti da se protivi takvom načinu dostavljanja na svojoj teritoriji, osim ako akt treba dostaviti državljaninu države iz koje akt potiče.

Član 9.

Svaka država ugovornica može, pored toga, upućivati akta organima zamoljene države koji su za tu svrhu određeni, preko svog konzularnog predstavnika.
Svaka država ugovornica može, ako to izvanredne okolnosti zahtevaju, koristiti diplomatski put za tu svrhu.

Član 10.

Ako se država na čiju teritoriju se upućuje akt tome ne protivi, ova Konvencija ne isključuje:
a) mogućnost da se sudska akta dostavljaju direktno licima u inostranstvu, putem pošte,
b) mogućnost da sudski službenici, službena ili druga ovlašćena lica države molilje vrše dostavljanje sudskih akata direktno preko sudskih službenika, službenih ili drugih ovlašćenih lica zamoljene države,
c) mogućnost da svako lice koje učestvuje u sudskom postupku izvrši uručenje sudskih akata direktno preko sudskih službenika, službenih i drugih ovlašćenih lica zamoljene države.

Član 11.

Ova Konvencija neće sprečavati dve ili više država ugovornica da saglasno dozvole, u postupku dostavljanja sudskih akata, načine za dostavljanje akata koji su drugačiji od onih predviđenih u prethodnim članovima a, posebno, putem direktne komunikacije između njihovih nadležnih organa.

Član 12.

Dostavljanje sudskih akata od strane zamoljene države, na zahtev države molilje, vršiće se bez naplate bilo kakvih troškova ili taksa.
Država molilja će snositi troškove:
a) angažovanja sudskog službenika ili ovlašćenog službenog lica u skladu sa zakonom zamoljene države,
b) korišćenja posebnog načina uručenja.

Član 13.

I kada zahtev za dostavljanje ispunjava uslove utvrđene ovom Konvencijom, zamoljena država može odbiti da postupi po njemu ako smatra da bi postupanje moglo da ugrozi njen suverenitet i bezbednost.
Ne može se odbiti postupanje samo zbog toga što, po unutrašnjem pravu zamoljene države, predmetna stvar u vezi sa kojom se zahteva dostavljanje spada u njenu isključivu nadležnost ili što ta stvar po njenom unutrašnjem pravu ne može biti predmet sudskog postupka.
Centralni organ će u slučaju odbijanja odmah obavestiti podnosioca zahteva i državu molilju o razlozima za odbijanje.

Član 14.

Svi nesporazumi koji mogu nastati u vezi sa prosleđivanjem sudskih akata radi uručenja rešavaće se diplomatskim putem.

Član 15.

Kada je poziv ili sličan akt trebalo da bude prosleđen u inostranstvo radi uručenja u skladu sa ovom Konvencijom a tuženi se nije pojavio pred sudom, sudska odluka se ne može doneti dok se ne utvrdi:
a) da li je akt bio uručen na način predviđen unutrašnjim zakonom zamoljene države za dostavljanje akata licima na njenoj teritoriji u domaćim sporovima,
b) da li je akt zaista dostavljen tuženom ili je dostavljen na njegovu adresu na drugi način utvrđen ovom Konvencijom,
i da li je u bilo kom od ovih slučajeva dostavljanje ili predaja bilo izvršeno tako da se tuženom ostavi dovoljno vremena da se brani.
Svaka država ugovornica će biti slobodna da izjavi da sudija, bez obzira na odredbu stava 1. ovog člana, može doneti presudu i ako nije primljena potvrda o