ZAKON

O POTVRĐIVANjU KONVENCIJE O PRIVREMENOM UVOZU

(Objavljen u "Sl. glasniku RS - Međunarodni ugovori", br. 1 od 21. maja 2010)

Član 1.

Potvrđuje se Konvencija o privremenom uvozu, sačinjena
26. juna 1990. godine u Istanbulu, u originalu na engleskom i francuskom jeziku.

Član 2.

Tekst Konvencije o privremenom uvozu u prevodu na srpski jezik glasi:

KONVENCIJA O PRIVREMENOM UVOZU

PREAMBULA

Strane ugovornice ove konvencije koja je sačinjena pod pokroviteljstvom Saveta za carinsku saradnju,
KONSTATUJUĆI da sadašnja situacija u pogledu raznovrsnosti i necelovitosti međunarodnih carinskih konvencija o privremenom uvozu nije zadovoljavajuća,
SMATRAJUĆI da se situacija u budućnosti može pogoršati kada se ukaže potreba da se novi oblici privremenog uvoza urede na međunarodnom planu,
VODEĆI RAČUNA o iskazanoj želji predstavnika trgovine i drugih zainteresovanih strana za pojednostavljenjem formalnosti koje prate privremeni uvoz,
SMATRAJUĆI da pojednostavljenje i usklađivanje carinskih postupaka, a posebno usvajanje jedinstvenog međunarodnog instrumenta koji obuhvata sve postojeće konvencije o privremenom uvozu, može olakšati pristup međunarodnim odredbama kojima se uređuje privremeni uvoz i efikasno doprineti razvoju međunarodne trgovine i drugih oblika međunarodne razmene,
UVERENE da međunarodni instrument koji bi uveo jedinstvene odredbe u oblasti privremenog uvoza, može suštinski poboljšati odvijanje međunarodne razmene i obezbediti veći stepen pojednostavljenosti i usklađenosti carinskih postupaka, što je jedan od osnovnih ciljeva Saveta za carinsku saradnju,
REŠENE da olakšaju privremeni uvoz pojednostavljenjem i usklađivanjem postupaka radi postizanja privrednih, humanitarnih, kulturnih, društvenih ili turističkih ciljeva,
SMATRAJUĆI da usvajanje standardnog oblika isprava za privremeni uvoz, kao međunarodnih carinskih dokumenata sa međunarodnim obezbeđenjem, olakšava postupak privremenog uvoza kada se zahteva carinski dokument i garancija,
SAGLASILE su se o sledećem:

GLAVAI

Opšte odredbe

Definicije

Član 1.

U smislu ove konvencije:
(a) "privremeni uvoz" je carinski postupak na osnovu kog se određena roba (uključujući i prevozna sredstva) može uneti u carinsko područje, uz uslovno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina i poreza i bez uvoznih zabrana ili ograničenja ekonomskog karaktera; takva roba (uključujući i prevozna sredstva) mora biti uvezena za određenu svrhu i namenjena za ponovni izvoz u određenom roku, nepromenjena, osim uobičajenog umanjenja vrednosti nastalog njenom upotrebom;
(b) "uvozne dažbine i porezi" su uvozne carine i sve druge dažbine, porezi, nadoknade ili drugi troškovi koji se naplaćuju za ili u vezi sa uvozom robe (uključujući i prevozna sredstva), ali ne obuhvata nadoknade i troškove čiji je iznos ograničen na iznos približnih troškova za pružene usluge;
(c) "obezbeđenje" je ono koje osigurava da će se obaveze prema carini u potpunosti ispuniti. Obezbeđenje je "opšte" kad osugurava da će se obaveze koje proizilaze iz nekoliko operacija u potpunosti izvršiti;
(d) "isprave za privremeni uvoz" su međunarodni carinski dokument koji je prihvaćen kao carinska deklaracija pomoću kog može da se identifikuje roba (uključujući i prevozna sredstva) i u kojem je sadržana međunarodno važeća garancija kojom se pokriva iznos uvoznih dažbina i poreza;
(e) "carinska ili ekonomska unija" je unija osnovana i sastavljena od članica, kao što je navedeno u članu 24. stav 1. ove konvencije, koja ima pravo da donosi svoje zakone koji obavezuju njene članice, u pogledu pitanja koja uređuje ova konvencija, i koja ima pravo da donosi odluke, u skladu sa svojim nacionalnim postupcima, da potpiše, ratifikuje ili pristupi ovoj konvenciji;
(f) "lice" je i fizičko i pravno lice, osim ukoliko iz konteksta ne proizilazi drugačije;
(g) "Savet" je organizacija osnovana Konvencijom o stvaranju Saveta za carinsku saradnju, koja je doneta u Briselu 15. decembra 1950. godine;
(h) "ratifikacija" je ratifikovanje, prihvatanje ili odobravanje.

GLAVAII

Oblast primene Konvencije

Član 2.

1. Svaka strana ugovornica se obavezuje da, u skladu sa odredbama ove konvencije, odobri privremeni uvoz robe (uključujući i prevozna sredstva) navedene u prilozima uz ovu konvenciju.
2. Ne dovodeći u pitanje odredbe priloga E, privremeni uvoz će se odobriti uz potpuno uslovno oslobođenje od uvoznih dažbina i poreza i bez primene uvoznih ograničenja ili zabrana ekonomskog karaktera.

Sadržaj priloga

Član 3.

Svaki prilog ove konvencije, u načelu, se sastoji od:
(a) definicija glavnih carinskih pojmova upotrebljenih u prilogu;
(b) posebnih odredaba koje se primenjuju na robu (uključujući i na prevozna sredstva) koja je predmet priloga.

GLAVAIII

Posebne odredbe

Dokument i obezbeđenje

Član 4.

1. Ako prilogom nije drugačije predviđeno, svaka strana ugovornica ima pravo da izvrši privremeni uvoz robe (uključujući i prevozna sredstva) uz podnošenje carinskog dokumenta i obezbeđenja.
2. Kada se (prema stavu 1.) zahteva obezbeđenje, licima koja redovno koriste postupak privremenog uvoza može se odobriti da podnesu opšte obezbeđenje.
3. Osim ako drugačije nije predviđeno u prilogu, iznos obezbeđenja ne sme da pređe iznos uvoznih dažbina i poreza od kojih je roba (uključujući i prevozna sredstva) uslovno oslobođena.
4. Može da se zahteva dodatno obezbeđenje za robu (uključujući i prevozna sredstva) koja, prema nacionalnom zakonodavstvu, podleže uvoznim zabranama i ograničenjima, a u skladu sa odredbama nacionalnog zakonodavstva.

Isprave za privremeni uvoz

Član 5.

Ne dovodeći u pitanje postupke privremenog uvoza prema odredbama priloga E, svaka strana ugovornica prihvatiće, umesto svojih nacionalnih carinskih dokumenata i kao obezbeđenje za iznose navedene u članu 8. priloga A, isprave za privremeni uvoz, koje važe na njenoj teritoriji i koje su izdate i upotrebljavaju se u skladu sa uslovima utvrđenim u tom prilogu za robu (uključujući i prevozna sredstva) koja se privremeno uvozi u skladu sa drugim prilozima ove konvencije koje je ta strana ugovornica prihvatila.

Identifikacija

Član 6.

Svaka strana ugovornica može, kao uslov za privremeni uvoz robe (uključujući i prevoznih sredstava), zahtevati da se roba može identifikovati kada se privremeni uvoz okonča.

Rok za ponovni izvoz

Član 7.

1. Roba (uključujući i prevozna sredstva) za koju je odobren privremeni uvoz mora ponovo da se izveze u datom roku koji se smatra dovoljnim za ostvarivanje svrhe privremenog uvoza. Taj rok je posebno utvrđen u svakom prilogu.
2. Carinski organi mogu da odobre duži rok od onog koji je utvrđen u svakom prilogu ili da produže prvobitno odobren rok.
3. Ako roba (uključujući i prevozna sredstva) za koju je odobren privremeni uvoz ne može ponovo da se izveze zbog zaplene, izuzev kada se radi o zapleni u sporu između privatnih lica, zahtev za ponovni izvoz neće se sprovesti dok traje zaplena.

Prenos prava i obaveza iz postupka privremenog uvoza

Član 8.

Svaka strana ugovornica može, na zahtev, odobriti prenos povlastice korišćenja postupka privremenog uvoza na bilo koje drugo lice, pod uslovom da to drugo lice:
(a) ispunjava uslove određene Konvencijom; i
(b) prihvata obaveze prvog korisnika postupka privremenog uvoza.

Okončanje privremenog uvoza

Član 9.

Privremeni uvoz se obično smatra okončanim kada se roba (uključujući i prevozna sredstva), za koju je odobren privremeni uvoz, ponovo izveze.

Član 10.

Privremeno uvezena roba (uključujući i prevozna sredstva) može ponovo da se izveze u jednoj ili više pošiljki.

Član 11.

Privremeno uvezena roba (uključujući i prevozna sredstva) ne mora ponovo da se izveze preko iste carinarnice preko koje je uvezena.
Druge mogućnosti okončanja privremenog uvoza

Član 12.

Privremeni uvoz može da se okonča u dogovoru sa nadležnim organima, smeštajem robe (uključujući i prevozna sredstva) u slobodnu luku ili slobodnu zonu, u carinsko