ZAKON

O POTVRĐIVANjU KONVENCIJE O PRIZNAVANjU EVROPSKIH PATENATA (KONVENCIJA O EVROPSKOM PATENTU) OD 5. OKTOBRA 1973. GODINE, SA IZMENAMA ČLANA 63. KONVENCIJE O EVROPSKOM PATENTU OD 17. DECEMBRA 1991.GODINE I IZMENAMA OD 29. NOVEMBRA 2000. GODINE

(Objavljen u "Sl. glasniku RS - Međunarodni ugovori", br. 5 od 9. juna 2010)

Član 1.

Potvrđuje se Konvencija o priznavanju evropskih patenata (Konvencija o evropskom patentu) od 5. oktobra 1973. godine, sa izmenama člana 63. Konvencije o evropskom patentu od 17. decembra 1991. godine i izmenama od 29. novembra 2000. godine, sačinjena u originalu na engleskom, francuskom i nemačkom jeziku.

Član 2.

Tekst Konvencije o priznavanju evropskih patenata (Konvencija o evropskom patentu) u prevodu na srpski jezik glasi:

KONVENCIJA O PRIZNAVANjU EVROPSKIH PATENATA (KONVENCIJA O EVROPSKOM PATENTU) OD 5. OKTOBRA 1973. GODINE, SA IZMENAMA ČLANA 63. KONVENCIJE O EVROPSKOM PATENTU OD 17. DECEMBRA 1991. GODINE I IZMENAMA OD 29. NOVEMBRA 2000. GODINE

PREAMBULA

Države ugovornice,
U želji da ojačaju saradnju između evropskih država u oblasti zaštite pronalazaka,
U želji da se takva zaštita može dobiti u tim državama na osnovu jedinstvenog postupka priznavanja patenata i ustanovljenjem određenih jedinstvenih pravila o tako priznatim patentima,
U želji da, u tom cilju, zaključe konvenciju kojom se ustanovljava Evropska organizacija za patente i stvara poseban sporazum u smislu člana 19. Konvencije za zaštitu industrijske svojine, potpisane u Parizu 20. marta 1883. godine i revidirane poslednji put 14. jula 1967. godine, i Ugovora o regionalnom patentu u smislu člana 45. stav 1. Ugovora o saradnji u oblasti patenata od 19. juna 1970. godine,
Sporazumno su donele sledeće odredbe:

Prvi deo

OPŠTE I INSTITUCIONALNE ODREDBE

GlavaI

OPŠTE ODREDBE

Član 1.

Evropsko pravo priznavanja patenata
Ovom Konvencijom ustanovljeno je zajedničko pravo država ugovornica u oblasti priznavanja patenata za pronalaske.

Evropski patent

Član 2.

(1) Patenti priznati na osnovu ove Konvencije zovu se evropski patenti.
(2) Evropski patent ima u svakoj od država ugovornica za koju je priznat ista dejstva i podleže istim propisima kao nacionalni patent priznat u toj državi, osim ako ovom Konvencijom nije određeno drugačije.

Teritorijalno dejstvo

Član 3.

Priznanje evropskog patenta može biti traženo za jednu, za više ili za sve države ugovornice.

Evropska organizacija za patente

Član 4.

(1) Ovom konvencijom ustanovljava se Evropska organizacija za patente, (u daljem tekstu: Organizacija). Ona je upravno i finansijski samostalna.
(2) Organi Organizacije su:
(a) Evropski zavod za patente,
(b) Upravni savet.
(3) Zadatak Organizacije je da priznaje evropske patente. Ovaj zadatak izvršava Evropski zavod za patente pod kontrolom Upravnog saveta.

Konferencija ministara država ugovornica

Član 4a

Konferencija ministara država ugovornica odgovorna za pitanja patenata sastajaće se najmanje svake pete godine da diskutuje o pitanjima koja se tiču Organizacije i evropskog patentnog sistema.

GlavaII

EVROPSKA ORGANIZACIJA ZA PATENTE

Pravni položaj

Član 5.

(1) Organizacija je pravno lice.
(2) U svakoj od država ugovornica Organizacija ima svojstvo pravnog lica sa najvećim mogućim ovlašćenjima koja se, na osnovu nacionalnih propisa te države, priznaju pravnim licima; ona može naročito sticati ili otuđivati nepokretna i pokretna dobra, i biti stranka u sudskom postupku.
(3) Predsednik Evropskog zavoda za patente predstavlja organizaciju.

Sedište

Član 6.

(1) Sedište Organizacije je u Minhenu.
(2) Sedište Evropskog zavoda za patente je u Minhenu. On ima svoj ogranak u Hagu.

Agencije Evropskog zavoda za patente

Član 7.

U državama ugovornicama ili pri međuvladinim organizacijama nadležnim za pitanja industrijske svojine Upravni savet može, kada za to postoji potreba, odlukom osnivati agencije Evropskog zavoda za patente, u cilju davanja obaveštenja ili ustanovljenja saradnje, uz uslov da dobije saglasnost te države ugovornice ili organizacije.

Privilegije i imuniteti

Član 8.

Protokol o privilegijama i imunitetima, priložen uz ovu konvenciju, određuje uslove pod kojima Organizacija, članovi Upravnog saveta, službenici Evropskog zavoda za patente i sva ostala lica navedena u tom Protokolu, a koja obavljaju poslove Organizacije, uživaju, na teritoriji država ugovornica, privilegije i imunitete koji su neophodni za obavljanje njihovih zadataka.

Odgovornost

Član 9.

(1) Ugovorna odgovornost Organizacije određuje se zakonom koji se primenjuje na ugovor u pitanju.
(2) Vanugovorna odgovornost Organizacije u pogledu štete koju nanese ona, ili koju nanesu službenici Evropskog zavoda za patente prilikom obavljanja svojih zadataka, određuje se saglasno odredbama zakona koji je na snazi u Saveznoj Republici Nemačkoj. Ako je štetu prouzrokovao ogranak u Hagu ili neka agencija ili službenici ogranka ili agencije, primenjuje se zakon države ugovornice na čijem području se nalazi ogranak ili agencija.
(3) Lična odgovornost službenika Evropskog zavoda za patente prema organizaciji određuje se odredbama koje uređuju njihov položaj ili radni odnos.
(4) Sudovi nadležni za rešavanje sporova navedenih u stavovima 1. i 2. su:
(a) za sporove navedene u stavu 1. sudovi u Saveznoj Republici Nemačkoj, osim ako je u ugovoru zaključenom između stranaka određen sud u nekoj drugoj državi;
(b) za sporove navedene u stavu 2. zavisno od slučaja, ili sudovi Savezne Republike Nemačke, ili države u kojoj se nalazi ogranak ili agencija.

GlavaIII

EVROPSKI ZAVOD ZA PATENTE

Rukovođenje

Član 10.

(1) Predsednik rukovodi Evropskim zavodom za patente i odgovara za rad Zavoda pred Upravnim savetom.
(2) U tom cilju, predsednik ima naročito sledeća ovlašćenja i obaveze:
(a) preduzima sve neophodne mere da obezbedi rad Evropskog zavoda za patente a naročito, donosi interna administrativna uputstva i saopštenja za javnost;
(b) osim ako ova konvencija ne predviđa drugačije, određuje koje radnje treba izvesti kod Evropskog zavoda za patente u Minhenu ili njegovog ogranka u Hagu kako je odgovarajuće;
(c) može da podnese Upravnom savetu predlog za izmenu ove Konvencije ili opštih odredbi za njenu primenu, ili za odluke čije je donošenje u nadležnosti Upravnog saveta;
(d) predlaže budžet i stara se o njegovom izvršenju, što važi i za sve njegove izmene i dopune;
(e) svake godine podnosi Upravnom savetu izveštaj o radu;
(f) rukovodni je organ za sve zaposlene;
(g) na osnovu člana 11. imenuje službenike i odlučuje o njihovom napredovanju;
(h) disciplinski je organ za službenike o kojima je reč u članu 11. i može predložiti Upravnom savetu izricanje disciplinskih mera protiv službenika na koje se odnosi član 11. stavovi 2. i 3;
(i) može prenositi svoja ovlašćenja.
(3) Predsedniku u radu pomažu potpredsednici. U slučaju odsutnosti ili sprečenosti predsednika, jedan od potpredsednika obavlja njegovu dužnost na način koji određuje Upravni savet.

Imenovanje rukovodećeg kadra

Član 11.

(1) Upravni savet imenuje svojom odlukom predsednika Evropskog zavoda za patente.
(2) Upravni savet imenuje svojom odlukom, nakon konsultacija sa predsednikom Evropskog zavoda za patente, potpredsednike.
(3) Članove i predsednike žalbenih veća i Velikog žalbenog veća imenuje Upravni savet, na predlog predsednika Evropskog zavoda za patente. Upravni savet može da ih ponovo imenuje nakon prethodne konsultacije sa predsednikom Evropskog zavoda za patente.
(4) Upravni savet može izricati disciplinske mere prema službenicima o kojima je reč u stavovima 1. do 3. ovog člana.
(5) Upravni savet, posle konsultacija sa predsednikom Evropskog zavoda za patente, može takođe imenovati kao članove Velikog žalbenog veća pravno kvalifikovane članove nacionalnih sudova ili kvazi-sudskih organa država ugovornica, koji mogu nastaviti sa svojim sudskim aktivnostima na nacionalnom nivou. Oni će biti imenovani za period od tri godine i mogu biti reizabrani.

Službene obaveze

Član 12.

Zaposleni Evropskog zavoda za patente ne mogu, čak i po prestanku radnog