MEĐUNARODNI

RAČUNOVODSTVENI STANDARD MRS 2

(Objavljen u "Sl. galsniku RS", br. 133/03)

Zalihe

Ovaj Standard se primenjuje na finansijske izveštaje koji obuhvataju periode koji počinju 1. januara 1995. godine ili nakon tog datuma.
U maju 1999. godine, MRS 10 Događaji nakon dana bilansa stanja dopunio je stav 28. Dopunjen tekst primenjuje se za godišnje finansijske izveštaje koji obuhvataju periode koji počinju 1. januara 2000. godine ili nakon tog datuma.
U decembru 2000. godine, MRS 41 Poljoprivreda dopunio je stav 1. i unet je stav 16A. Dopunjen tekst primenjuje se za godišnje finansijske izveštaje koji obuhvataju periode koji počinju 1. januara 2003. godine ili nakon tog datuma.
Za MRS 2 vezuje se sledeće SKT Tumačenje:
SKT 1 Doslednost - Različiti metodi obračuna izlaza zaliha

Međunarodni računovodstveni standard MRS 2

Zalihe

Međunarodni računovodstveni standard 2 Zalihe (MRS 2) utvrđen je stavovima 1-41. Svi stavovi imaju isti značaj, ali je Standard zadržao formu koju mu je dao MKRS (Napomena: Međunarodni komitet za računovodstvene standarde) kada je Standard usvojen od strane OMRS (Napomena: Odbor za međunarodne računovodstvene standarde). MRS 2 se čita u kontektsu njime utvrđenih ciljeva, Predgovora Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja i Okvira za pripremu i prikazivanje finansijskih izveštaja. Ovim je obezbeđena osnova za izbor i primenu računovodstvenih politika u slučajevima odsustva jasnih smernica.

CILj

Cilj ovog standarda je da se propiše postupak računovodstvenog obuhvatanja zaliha u kontekstu sistema istorijskog troška. Osnovno pitanje u računovodstvenom obuhvatanju zaliha je iznos troška koji se priznaje kao sredstvo i tako iskazuje sve do priznavanja odgovarajućih prihoda. U ovom standardu data su praktična uputstva za utvrđivanje nabavne vrednosti i cene koštanja i njihovog naknadnog priznavanja kao rashoda, uključujući svako svođenje, putem otpisa, na neto prodajnu vrednost. Ovde su takođe data i uputstva u vezi sa primenom metoda za obračun izlaza zaliha, koji se koriste za utvrđivanje cene koštanja zaliha.

DOMET

1.
Ovaj standard se primenjuje na finansijske izveštaje koji se pripremaju u okviru sistema istorijske vrednosti u računovodstvenom obuhvatanju zaliha osim:
(a) investicija u toku koje proizlaze iz ugovora o izgradnji, uključujući direktno povezane ugovore o pružanju usluga (videti MRS 11 Ugovori o izgradnji),
(b) finansijskih instrumenata;
(c) zaliha poljoprivrednih i šumskih proizvoda, mineralnih ruda i poljoprivredne proizvodnje kao proizvođača kada se one mere po neto prodajnoj vrednosti u skladu sa dobro ustanovljenom praksom u određenim privrednim granama; i
(d) bioloških sredstava koja su u vezi sa poljoprivrednom delatnošću (videti MRS 41 Poljoprivreda).
2.
Ovaj standard zamenjuje MRS 2 Vrednovanje i prikazivanje zaliha u kontekstu sistema istorijske vrednosti, koji je odobren 1975. godine.
3.
Zalihe navedene u stavu 1(c) mere se po neto prodajnoj vrednosti u određenim fazama proizvodnje. Do toga dolazi, na primer kada su poljoprivredni usevi požnjeveni ili mineralne rude izvađene, a prodaja obezbeđena na osnovu terminskog ugovora ili državne garancije ili kada postoji homogeno tržište, a rizik da do prodaje ne dođe je zanemarljiv. Te zalihe nisu u dometu ovog standarda.

DEFINICIJE

4.
Sledeći izlazi koriste se u ovom standardu u dole navedenom značenju:
Zalihe su sredstva:
(a) koja se drže za prodaju u uobičajenom toku poslovanja;
(b) koja su u procesu proizvodnje za takvu prodaju; ili
(c) u obliku materijala ili pomoćnih sredstava koja se troše u procesu proizvodnje ili prilikom pružanja usluga.
Neto prodajna vrednost je procenjena prodajna cena u uobičajenom toku poslovanja umanjena za procenjene troškove dovršenja proizvodnje i procenjene neophodne troškove prodaje.
5.
Zalihe obuhvataju robu koja je nabavljena i drži se radi preprodaje, uključujući, na primer, robu koju je kupio trgovac na malo i drži je radi preprodaje ili zemljište i druge nekretnine koje se drže radi preprodaje. zalihe takođe obuhvataju i gotove proizvode koje je proizvelo preduzeće ili nedovršene proizvode čija je proizvodnja u toku, kao i osnovni i pomoćni materijal koji će biti iskorišćeni u procesu proizvodnje. U slučaju uslužnih delatnosti, zalihe uključuju cenu koštanja usluga (kao što je opisano u stavu 16), za koje preduzeće još nije priznalo odgovarajuće prihode (videti MRS 18 Prihodi).

MERENjE ZALIHA

6.
Zalihe se mere po nabavnoj vrednosti ili po ceni koštanja, odnosno po neto prodajnoj vrednosti, ako je niža.

Nabavna vrednost i cena koštanja zaliha

7.
Nabavnu vrednost ili cenu koštanja zaliha čine svi troškovi nabavke, troškovi konverzije i drugi nastali troškovi neophodni za dovođenje zaliha na njihovo sadašnje mesto i stanje.

Troškovi nabavke

8.
Troškovi nabavke zaliha obuhvataju kupovnu cenu, uvozne dažbine i druge poreze (osim onih koje preduzeće može naknadno da povrati od poreskih vlasti), troškove prevoza, manipulativne troškove i druge troškove koji se mogu direktno propisati sticanju gotovih proizvoda, materijala i usluga. Popusti, rabati i druge slične stavke se oduzimaju pri utvrđivanju troškova nabavke.
9.
Troškovi nabavke mogu uključivati i kursne razlike koje direktno nastaju prilikom navedenog sticanja zaliha koje su fakturisane u stranoj valuti, u retkim okolnostima koje su dozvoljene prema dopuštenom alternativnom pristupu iz MRS 21 Efekti promena kurseva razmene stranih valuta. Te kursne razlike su ograničene na one koje nastaju iz velike devalvacije ili depresijacije vrednosti valute protiv kojih ne postoji nijedno praktično sredstvo zaštite i koje utiču na obaveze koje se ne mogu izmiriti, a koje su nastale po osnovu nedavnog sticanja zaliha.

Troškovi konverzije

10.
Troškovi konverzije zaliha obuhvataju troškove koji su direktno povezani sa jedinicama proizvoda, kao što je direktna radna snaga. Oni takođe, obuhvataju sistematsko dodeljivanje fiksnih i promenljivih režijskih troškova koji nastaju prilikom konverzije materijala u gotove proizvode. Fiksni režijski troškovi su oni indirektni troškovi proizvodnje koji su relativno konstantni, bez obzira na obim proizvodnje, kao što su amortizacija i održavanje fabričkih zgrada i opreme, kao i troškovi rukovođenja i upravljanja fabrikom. Promenljivi režijski troškovi su oni indirektni troškovi proizvodnje koji se menjaju, direktno ili skoro direktno, srazmerno promeni obima proizvodnje, kao što su indirektni materijal i indirektna radna snaga.
11.
Dodeljivanje fiksnih režijskih troškova troškovima konverzije zasniva se na uobičajenom kapacitetu proizvodnih objekta. Uobičajeni kapacitet je proizvodnja za koju se očekuje da će u proseku biti ostvarena tokom više perioda ili sezona u normalnim okolnostima, uzimajući pri tom u obzir gubitak kapaciteta usled planiranog održavanja. Stvarni nivo proizvodnje može da se koristi, ako je približan uobičajenom kapacitetu. Iznos fiksnih režijskih troškova koji se dodeljuju svakoj jedinici proizvodnje ne može da se posledično poveća zbog niske proizvodnje ili neiskorišćenosti postrojenja. Nedodeljeni režijski troškovi priznaju se kao rashod u periodu u kome su nastali. U periodima neuobičajeno velike proizvodnje, iznos fiksnih režijskih troškova koji je dodeljen svakoj jedinici proizvoda smanjuje se tako da se zalihe ne mere iznad cene koštanja. Promenljivi režijski troškovi dodeljuju se svakoj jedinici proizvoda na osnovu stvarne upotrebe proizvodnih kapaciteta.
12.
Rezultat proizvodnog procesa može da bude više proizvoda koji se proizvode istovremeno. To je slučaj, n primer, kada se proizvode zajednički proizvodi ili kada postoje proizvod i nuzproizvod. Kad troškovi konverzije svakog proizvoda ne mogu posebno da se odrede, tada se dodeljuju