MEĐUNARODNI

RAČUNOVODSTVENI STANDARD MRS 7

(Objavljen u "Sl. glasnik RS", br. 133 od 31. decembra 2003)

Izveštaj o tokovima gotovine

Ovaj Međunarodni računovodstveni standard primenjuje se na finansijske izveštaje koji obuhvataju periode koji počinju na dan 1. januar 1994. godine ili nakon tog datuma.

Međunarodni računovodstveni standard MRS 7

Izveštaj o tokovima gotovine

Međunarodni računovodstveni standard 7 Izveštaj o tokovima gotovine (MRS 7) utvrđen je stavovima 1-53. Svi stavovi imaju isti značaj, ali je Standard zadržao formu koju mu je dao MKRS (Napomena: Međunarodni komitet za računovodstvene standarde) kada je Standard usvojen od strane OMRS (Napomena: Odbor za međunarodne računovodstvene standarde). Domet i obaveznost primene MRS objašnjeni su u Predgovoru Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja. MRS 7 sadrži i smernice za primenu, kako je navedeno u Prilozima A i B i čita se u kontekstu njime utvrđenih ciljeva i Okvira za pripremu i prikazivanje finansijskih izveštaja, čime je obezbeđena osnova za izbor i primenu računovodstvenih politika u slučajevima odsustva jasnih smernica.

CILj

Informacije o tokovima gotovine jednog preduzeća pomažu korisnicima finansijskih izveštaja tako što im pružaju osnovu za ocenjivanje sposobnosti preduzeća da stvori gotovinu i gotovinske ekvivalente, kao i potrebu preduzeća za korišćenjem tih tokova gotovine. Ekonomske odluke koje donose korisnici zahtevaju prethodnu procenu sposobnosti preduzeća da stvori gotovinu i gotovinske ekvivalente, kao i vremenski okvir i izvesnost njihovog stvaranja.
Cilj ovog standarda je da obezbedi dostavljanje informacija o istorijskim promenama u gotovini i gotovinskim ekvivalentima preduzeća putem izveštaja o tokovima gotovine koji grupiše tokove gotovine u okviru poslovnih aktivnosti, aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja.

DOMET

1.
Preduzeće sastavlja izveštaj o tokovima gotovine u skladu sa zahtevima ovog standarda i prikazuje ga kao sastavni deo svojih finansijskih izveštaja za svaki period za koji prikazuje finansijske izveštaje.
2.
Ovaj standard zamenjuje MRS 7 - Izveštaj o promenama u finansijskom položaju koji je odobren u julu 1977. godine.
3.
Korisnike finansijskih izveštaja preduzeća interesuje na koji način preduzeće stvara i koristi gotovinu i gotovinske ekvivalente. To se događa nezavisno od vrste delatnosti preduzeća i bez obzira na to da li se gotovina može tretirati kao proizvod preduzeća, kao što je to slučaj kod finansijske institucije. Preduzećima je potrebna gotovina iz suštinski istih razloga, bez obzira na to koliko se razlikuju njihove glavne delatnosti koje donose prihod. Njima je potrebna gotovina za vođenje sopstvenog poslovanja, za plaćanje svojih obaveza i za isplate svojim investitorima. Shodno tome, ovaj standard zahteva da sva preduzeća prikazuju izveštaj o tokovima gotovine.

KORISTI OD INFORMACIJA O TOKOVIMA GOTOVINE

4.
Ukoliko se koristi zajedno sa ostalim finansijskim izveštajima, izveštaj o tokovima gotovine pruža informacije koje korisnicima omogućavaju da procene promene u neto sredstvima preduzeća, njegovu finansijsku strukturu (uključujući i njegovu likvidnost i solventnost), kao i njegovu mogućnost da utiče na iznose i vremenski raspored tokova gotovine radi prilagođavanja promenljivim okolnostima i prilikama. Informacije o tokovima gotovine su korisne za procenu sposobnosti preduzeća da ostvari gotovinu i gotovinske ekvivalente i omogućavaju korisnicima da razviju modele za procenu i poređenje sadašnje vrednosti budućih tokova gotovine različitih preduzeća. One takođe povećavaju i mogućnost poređenja izveštaja o uspešnosti poslovanja između različitih preduzeća, budući da eliminiše učinke korišćenja različitih računovodstvenih postupaka za iste poslovne promene i poslovne događaje.
5.
Istorijske informacije o tokovima gotovine često se koriste kao pokazatelj iznosa, vremenskog okvira i izvesnosti budućih tokova gotovine. One su takođe korisne i za proveravanje tačnosti prethodnih procena budućih tokova gotovine, kao i za utvrđivanje povezanosti između profitabilnosti i neto toka gotovine, kao i uticaja promene cena.

DEFINICIJE

6.
Sledeći izrazi koriste se u ovom standardu u dole navedenom značenju:
Gotovina obuhvata gotovinu u blagajni i depozite po viđenju.
Gotovinski ekvivalenti su kratkoročna, visokolikvidna ulaganja koja mogu da se brzo konvertuju u poznate iznose gotovine, uz beznačajan rizik od promene vrednosti.
Tokovi gotovine su prilivi i odlivi gotovine i gotovinskih ekvivalenata.
Poslovne aktivnosti su glavne aktivnosti preduzeća koje donose prihod i druge aktivnosti, osim onih koje su aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja.
Aktivnosti investiranja su sticanje i otuđivanje dugoročnih sredstava i drugih ulaganja koja nisu uključena u gotovinske ekvivalente.
Aktivnosti finansiranja su aktivnosti koje dovode do promena u visini i sastavu sopstvenog kapitala i obaveza preduzeća po osnovu uzetih zajmova.

Gotovina i gotovinski ekvivalenti

7.
Gotovinski ekvivalenti se drže za izmirivanje kratkoročnih gotovinskih obaveza, a ne radi investiranja ili u druge svrhe. Da bi se jedno ulaganje okarakterisalo kao gotovinski ekvivalent, ono mora biti brzo zamenjivo za poznati iznos gotovine i ne sme da nosi nikakav značajniji rizik od promene vrednosti. Prema tome, ulaganje obično ima karakter gotovinskog ekvivalenta samo ukoliko ima kratak rok do dospeća, recimo, do tri meseca ili kraće, računajući od datuma sticanja. Ulaganja u kapital se isključuju iz gotovinskih ekvivalenata, osim ukoliko su takva ulaganja po svojoj suštini gotovinski ekvivalenti, na primer, u slučaju prioritetnih akcija koje su stečene u okviru kratkog perioda do njihovog dospeća i sa utvrđenim datumom otkupa.
8.
Obično se smatra da bankarske pozajmice spadaju u aktivnosti finansiranja. Međutim, u nekim zemljama prekoračenja na bankarskim računima koja se otplaćuju na zahtev, čine sastavni deo upravljanja gotovinom jednog preduzeća. U ovim okolnostima, prekoračenja na bankarskim računima smatraju se sastavnim delom gotovine i gotovinskih ekvivalenata. Obeležje takvih bankarskih aranžmana jeste da se bankovni saldo često menja - od pozitivnog salda do dozvoljenog prekoračenja.
9.
Tokovi gotovine ne uključuju promene između stavki koje predstavljaju gotovinu ili gotovinske ekvivalente, jer su one komponente upravljanja gotovinom jednog preduzeća, a ne deo njegovih poslovnih aktivnosti, aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja. Upravljanje gotovinom uključuje investiranje viška gotovine u gotovinske ekvivalente.

PRIKAZIVANjE IZVEŠTAJA O TOKOVIMA GOTOVINE

10.
Izveštaj o tokovima gotovine iskazuje tokove gotovine u izveštajnom periodu grupisane u okviru poslovnih aktivnosti, aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja.
11.
Preduzeće prikazuje svoje tokove gotovine iz poslovnih aktivnosti, aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja na način koji je najprikladniji za njegovu poslovnu delatnost. Grupisanje po vrsti aktivnosti pruža informacije koje omogućavaju korisnicima da procene uticaj tih aktivnosti na finansijski položaj preduzeća i iznos gotovine i gotovinskih ekvivalenata kojima preduzeće raspolaže. Ove informacije se takođe mogu koristiti i za utvrđivanje međusobne povezanosti ovih aktivnosti.
12.
Jedna poslovna promena može da obuhvati tokove gotovine koji se različito grupišu. Na primer, kada gotovinska otplata zajma obuhvata i kamatu i glavnicu, kamata se grupiše kao poslovna aktivnost, a glavnica kao aktivnost finansiranja.

Poslovne aktivnosti

13.
Iznos tokova gotovine koji proističu iz poslovnih aktivnosti predstavlja ključni pokazatelj stepena u kojem je preduzeće iz svojih poslovnih aktivnosti ostvarilo gotovinu, koja je dovoljna za otplatu zajmova, očuvanje poslovne sposobnosti preduzeća, isplatu dividendi i nove investicije bez pomoći spoljnih izvora finansiranja. Informacije o pojedinačnim komponentama istorijskih tokova gotovine iz poslovnih aktivnosti korisne su, zajedno s drugim informacijama, za predviđanje budućih tokova gotovine iz poslovnih aktivnosti.
14.
Tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti prvenstveno proizlaze iz glavnih poslovnih delatnosti preduzeća koje donose prihode. Samim tim, one su najčešće rezultat poslovnih promena i drugih poslovnih događaja, koje se uzimaju u obzir prilikom utvrđivanja neto dobitka ili gubitka. Primeri tokova gotovine od poslovnih aktivnosti su:
a) priliv gotovine od prodaje robe i pružanja usluga;
b) priliv gotovine od tantijema, naknada, provizija i drugi prihodi;
c) gotovinske isplate dobavljačima za isporučenu robu i pružene usluge;
d) gotovinske isplate zaposlenima i za račun zaposlenih;
e) uplate gotovine i gotovinske isplate osiguravajućem društvu, na ime premija i odštetnih zahteva, anuiteta i drugih prava iz polise osiguranja;
f) gotovinske isplate ili povraćaji poreza iz dobitka, osim ako se ne mogu posebno identifikovati kao aktivnosti finansiranja i aktivnosti investiranja; i
g) priliv gotovine i isplate po osnovu ugovora zaključenih u cilju sklapanja poslova ili u trgovačke svrhe.
Neke poslovne promene, kao što je prodaja postrojenja, mogu dovesti do dobitka ili gubitka koji se uključuju u utvrđivanje neto dobitka ili gubitka. Međutim, tokovi gotovine koji se odnose na ove poslovne promene jesu tokovi gotovine iz aktivnosti investiranja.
15.
Preduzeće može da drži hartije od vrednosti i zajmove sa namerom da njima trguje i u tom slučaju, ti plasmani su slični zalihama