MEĐUNARODNI

RAČUNOVODSTVENI STANDARD MRS 12

(Objavljen u "Sl. glasnik RS", br. 133 od 31. decembra 2003)

Porez iz dobitka

Ovaj standard se primenjuje na finansijske izveštaje koji obuhvataju periode koji počinju 1. januara 1998. godine ili nakon tog datuma.
U maju 1999. godine, MRS 10 Događaji nakon datuma bilansa stanja dopunio je stav 88. Dopunjen tekst se primenjuje na godišnje finansijske izveštaje za periode koji počinju 1. januara 2000. godine ili nakon tog datuma.
U aprilu 2000. godine, stavovi 20, 62(a), 64 i Prilog A, stavovi A10, A11 i B8 dopunjeni su u smislu unakrsnog pozivanja i terminologije kao rezultat usvajanja MRS 40 Investiciona nekretnina.
U oktobru 2000, Odbor je odobrio dopune MRS 12, kojima su uneti stavovi 52A, 52B, 65A, 81(i), 82A, 87A, 87B, 87C i 91 i izbrisani stavovi 3 i 50. Ograničena prerada utvrđuje računovodstveni pristup posledica dividendi na porez iz dobitka. Prerađen tekst se primenjuje na godišnje finansijske izveštaje koji obuhvataju periode koji počinju na dan 1. januara 2000. godine ili nakon tog datuma.
Za MRS 12 vezuju se sledeće SKT Tumačenje:
- SKT-21 Porez iz dobitka - Korekcija revalorizovane imovine koja ne podleže amortizaciji
- SKT-25 Porez iz dobitka - Promene u poreskom statusu preduzeća ili njegovih akcionara

Međunarodni računovodstveni standard MRS 12

POREZ IZ DOBITKA

Međunarodni računovodstveni standard 12 Porezi iz dobitka (MRS 12) utvrđen je stavovima 1-91 i Prilozima A i B. Svi stavovi imaju isti značaj, ali je Standard zadržao formu koju mu je dao MKRS (Napomena: Međunarodni komitet za računovodstvene standarde) kada je Standard usvojen od strane OMRS (Napomena: Odbor za Međunarodne računovodstvene standarde). MRS 12 se čita u kontekstu njime utvrđenih ciljeva, Predgovora Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja i Okvira za pripremu i prikazivanje finansijskih izveštaja. Ovim je obezbeđena osnova za izbor i primenu računovodstvenih politika u slučajevima odsustva jasnih smernica.

CILj

Cilj ovog standarda je da propiše računovodstveni tretman poreza iz dobitka. Glavno pitanje računovodstvenog obuhvatanja poreza iz dobitka jeste kako računovodstveno obuhvatiti tekuće i buduće poreske posledice:
(a) budućeg povraćaja (izmirenja) iskazane vrednosti sredstava (obaveza) koja su priznata u bilansu stanja preduzeća; i
(b) transakcija i drugih događaja tekućeg perioda koji su priznati u finansijskim izveštajima preduzeća.
Za priznavanje sredstava ili obaveze je svojstveno da preduzeće koje podnosi izveštaj očekuje da povrati ili izmiri iskazanu vrednost tog sredstva ili obaveze. Ukoliko je verovatno da će povraćaj ili izmirenje te iskazane vrednosti učiniti buduća poreska plaćanja većim (manjim) nego što bi bila kada taj povraćaj ili izmirenje ne bi imali poreskih posledica, ovim standardom se zahteva da preduzeće prizna odloženu poresku obavezu (odloženo poresko sredstvo) uz određene ograničene izuzetke.
Ovim standardom se zahteva da preduzeće računovodstveno obuhvata poreske posledice poslovnih promena i drugih događaja na isti način na koji obuhvata i same poslovne promene i druge događaje. Tako se za poslovne promene i druge događaje priznate u bilansu uspeha priznaju i svi odnosni poreski učinci. Za poslovne promene i druge događaje koji su priznati neposredno u okviru sopstvenog kapitala, svi odnosni poreski učinci takođe se neposredno priznaju u okviru sopstvenog kapitala. Slično tome, priznavanje odloženih poreskih sredstava i obaveza u poslovnoj kombinaciji utiče na vrednostgoodwill-a ili negativnoggoodwill-a koji proizilazi iz te poslovne kombinacije.
U ovom standardu se takođe razmatra i priznavanje odloženih poreskih sredstava koja proizilaze iz neiskorišćenih poreskih odbitaka ili neiskorišćenih poreskih dobitaka, prikazivanje poreza iz dobitka u finansijskim izveštajima i obelodanjivanje informacija koje se odnose na poreze iz dobitka.

DOMET

1.
Ovaj standard se primenjuje u računovodstvenom obuhvatanju poreza iz dobitka.
2.
Za svrhe ovog standarda, porezi iz dobitka uključuju sve domaće i strane poreze koji se zasnivaju na oporezivom dobitku. Porezi iz dobitka takođe uključuju poreze, kao što su porezi po odbitku, koje plaća zavisno preduzeće, pridruženo preduzeće ili zajednički poduhvat na raspodele dobitka preduzeću koje podnosi izveštaj.
3.
(Izbrisano)
4.
Ovaj standard se ne bavi metodama računovodstvenog obuhvatanja državnih dodeljivanja (videti MRS 20, Računovodstveno obuhvatanje državnih dodeljivanja i obelodanjivanje državne pomoći) ili poreskih dobitaka od ulaganja. Međutim, ovaj standard se bavi računovodstvenim obuhvatanjem privremenih razlika koje bi mogle proizaći iz tih dodeljivanja ili poreskih dobitaka od ulaganja.

DEFINICIJE

5.
Sledeći izrazi se koriste u ovom standardu u dole navedenom značenju:
Računovodstveni dobitak je neto dobitak ili gubitak perioda pre umanjenja za poreski rashod.
Oporezivi dobitak (oporezivi gubitak) je dobitak (gubitak) perioda, koji se utvrđuje u skladu sa pravilima ustanovljenim od strane poreskih organa, po osnovu kojih se porezi iz dobitka plaćaju (li mogu da se povrate).
Poreski rashod (poreski prihod) je ukupan iznos koji je iskazan pri utvrđivanju neto dobitka ili gubitka perioda i obuhvata tekući porez i odloženi porez.
Tekući porez je iznos poreza i dobitka koji se plaća (ili može da se povrati) po osnovu oporezivog dobitka (oporezivog gubitka) perioda.
Odložene poreske obaveze su iznosi poreza iz dobitka koji se plaćaju u narednim periodima po osnovu oporezivih privremenih razlika.
Odložena poreska sredstva su iznosi poreza iz dobitka koji se mogu povratiti u narednim periodima po osnovu:
(a) odbitnih privremenih razlika;
(b) neiskorišćenih poreskih odbitaka koji se prenose u naredni period; i
(c) neiskorišćenih poreskih dobitaka koji se prenose u naredni period.
Privremene razlike su razlike između iznosa sredstava ili obaveze koje su iskazane u bilansu stanja i njihove poreske osnovice. Privremene razlike mogu biti bilo:
(a) oporezive privremene razlike, koje obuhvataju privremene razlike koje će da imaju za rezultat oporezive iznose prilikom utvrđivanja oporezivog dobitka (oporezivog gubitka) budućih perioda kada se iznos sredstva ili obaveze koja je iskazana u bilansu stanja povrati ili izmiri; ili
(b) odbitne privremene razlike, odnosno privremene razlike koje će da imaju za rezultat iznose koji se odbijaju prilikom utvrđivanja oporezivog dobitka (oporezivog gubitka) budućih perioda kada se iznos sredstva ili obaveze koji je iskazan u bilansu stanja povrati ili izmiri.
Poreska osnovica nekog sredstva ili obaveze je iznos koji se pripisuje tom sredstvu ili obavezi za potrebe oporezivanja.
6.
Poreski rashod (poreski prihod) obuhvata tekući poreski rashod (tekući poreski prihod) i odloženi poreski rashod (odloženi poreski prihod).

Poreska osnovica

7.
Poreska osnovica sredstva je iznos koji će se za svrhe oporezivanja odbiti od priliva bilo koje oporezive ekonomske koristi preduzeću prilikom povraćaja iskazanog iznosa tog sredstva. Ako te ekonomske koristi neće biti oporezive, poreska osnovica sredstva jednaka je iznosu u kome je iskazano.

Primeri

1.
Mašina košta 100. Za svrhe oporezivanja, amortizacija od 30 je već odbijena u tekućem i ranijim periodima, a preostala cena koštanja moći će da se odbije u budućim periodima bilo kao amortizacija bilo kroz odbitak prilikom otuđenja., Prihodi koji su ostvareni korišćenjem mašine su oporezivi, svaki dobitak od otuđenja mašine će biti oporeziv, a svaki gubitak od otuđenja mašine će biti odbijen za svrhe oporezivanja. Poreska osnovica mašine je 70.,
2.
Potraživanje po osnovu kamate iskazano je u iznosu od 100. Pripadajući prihod od kamate će se oporezovati na gotovinskoj osnovi. Poreska osnovica potraživanja po osnovu kamate je nula.
3.
Potraživanja od kupaca iskazano je u iznosu od 100. Odnosni prihod je već uključen u oporezivi dobitak (oporezivi gubitak). poreska osnovica potraživanja od kupaca je 100.
4.
Potraživanja po osnovu dividendi od zavisnog preduzeća iskazana su u iznosu od 100. Dividende nisu oporezive. U suštini, celokupna iskazana vrednost sredstava se može odbiti od ekonomskih koristi. Shodno tome, poreska