MEĐUNARODNI

RAČUNOVODSTVENI STANDARD MRS 14

(Objavljen u "Sl. glasnik RS", br. 133 od 31. decembra 2003)

Izveštavanje po segmentima

Ovaj Međunarodni računovodstveni standard se primenjuje na finansijske izveštaje koji obuhvataju periode koji počinju 1. jula 1998. ili nakon tog datuma.
Stavovima 116 i 117 iz MRS 36 Obezvređenje sredstava ustanovljeni su izvesni zahtevi za obelodanjivanjem o gubicima zbog obezvređenja pri izveštavanju po segmentima.

Međunarodni računovodstveni standard MRS 14

Izveštavanje po segmentima

Međunarodni računovodstveni standard 14 Izveštavanje po segmentima (MRS 14) utvrđen je stavovima 1-84 i Prilozima A-C. Svi stavovi imaju isti značaj, ali je Standard zadržao formu koju mu je dao MKRS (Napomena: Međunarodni komitet za računovodstvene standarde.) kada je Standard usvojen od strane OMRS (Napomena: Odbor za Međunarodne računovodstvene standarde). MRS 14 se čita u kontekstu njime utvrđenih ciljeva, predgovora Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja i Okvira za pripremu i prikazivanje finansijskih izveštaja. Ovim je obezbeđena osnova za izbor i primenu računovodstvenih politika u slučajevima odsustva jasnih smernica.

CILj

Cilj ovog standarda je da ustanovi načela za izveštavanje o finansijskim podacima po segmentima - podacima o različitim vrstama proizvoda i usluga koje preduzeće proizvodi i o različitim geografskim područjima na kojima posluje - kako bi se pomoglo onima koji koriste finansijske izveštaje da:
(a) bolje razumeju rezultat preduzeća iz prošlosti;
(b) bolje ocene rizike i prinose preduzeća; i
(c) budu bolje informisani prilikom donošenja sudova o preduzeću u celini.
Mnoga preduzeća proizvode grupe proizvoda i pružaju grupe usluga ili posluju u geografskim područjima u kojima preovlađuju različite stope rentabilnosti, mogućnosti rasta, izgledi za budućnost i rizici. Podaci o različitim vrstama proizvoda i usluga preduzeća i njegovom poslovanju u različitim geografskim područjima - koji se često nazivaju podaci po segmentima - su važni za procenjivanje rizika i prinosa diverzifikovanog ili multinacionalnog preduzeća, ali se oni ne mogu da utvrde iz agregiranih podataka. Stoga se smatra da su podaci po segmentima neophodni da bi se zadovoljile potrebe korisnika finansijskih izveštaja.

DOMET

1.
Ovaj standard se primenjuje na potpun skup finansijskih izveštaja koji se pripremaju u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima.
2.
Potpun skup finansijskih izveštaja obuhvata bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o tokovima gotovine, izveštaj koji prikazuju promene na sopstvenom kapitalu i napomene, kako je utvrđeno u MRS 1 Prikazivanje finansijskih izveštaja.
3.
Ovaj standard primenjuju preduzeća čijim se vlasničkim ili dužničkim hartijama od vrednosti javno trguje, kao i preduzeća koja su u procesu emitovanja vlasničkih ili dužničkih hartija od vrednosti na javnim tržištima hartijama od vrednosti.
4.
Ukoliko preduzeće čijim se hartijama od vrednosti ne trguje javno priprema finansijske izveštaje u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima, to preduzeće se podstiče da dobrovoljno obelodani finansijske podatke po segmentima.
5.
Ukoliko preduzeće, čijim se hartijama od vrednosti ne trguje javno, izabere da dobrovoljno obelodani informacije po segmentima u finansijskim izveštajima koji su u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima, po preduzeće u potpunosti mora da ispuni sve zahteve iz ovog standarda.
6.
Ukoliko pojedinačni finansijski izveštaj sadrži kako konsolidovane finansijske izveštaje preduzeća čijim se hartijama od vrednosti javno trguje, tako i posebne finansijske izveštaje matičnog preduzeća ili jednog ili više zavisnih preduzeća, informacije po segmentima prikazuju se samo na osnovi na kojoj su prikazani u konsolidovanim finansijskim izveštajima. Ukoliko je zavisno preduzeće samo po sebi preduzeće čijim se hartijama od vrednosti javno trguje, ono prikazuje informacije po segmentima u svom vlastitom posebnom finansijskom izveštaju.
7.
Slično tome, ukoliko pojedinačni finansijski izveštaj sadrži kako finansijske izveštaje preduzeća čijim se hartijama od vrednosti javno trguje tako i posebne finansijske izveštaje pridruženog entiteta koje je računovodstveno obuhvaćeno po metodi učešća ili zajedničkog poduhvata u kojem preduzeće ima finansijski interes, informacije po segmentima se prikazuju samo na osnovi na kojoj su prikazane u finansijskim izveštajima preduzeća. Ukoliko su pridruženi entiteti računovodstveno obuhvaćeni po metodi učešća ili zajednički poduhvat, sami po sebi, preduzeća čijim se hartijama od vrednosti javno trguju, oni prikazuju informacije po segmentima u svojim posebnim finansijskim izveštajima.

Definicije

Definicije iz drugih Međunarodnih računovodstvenih standarda

8.
Sledeći izrazi se koriste u ovom standardu u značenju koje je precizirana u MRS 7 Izveštaj o tokovima gotovine, MRS 8 Neto dobitak ili gubitak perioda, fundamentalne greške i promene računovodstvenih politika i MRS 18 Prihodi:
Poslovne aktivnosti su glavne aktivnosti preduzeća koje donose prihod i druge aktivnosti, osim onih koje su aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja.
Računovodstvene politike su posebna načela, osnovi, konvencije, pravila i prakse koje je usvojilo neko preduzeće za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja.
Prihod je bruto priliv ekonomskih koristi u određenom periodu, koji se ostvaruju iz redovnih aktivnosti preduzeća, kada ovi prilivi dovode do povećanja sopstvenog kapitala, osim onih povećanja koja se odnose na unose vlasnika kapitala.

Definicije poslovnog segmenta i geografskog segmenta

9.
Izrazi "poslovni segment" i "geografski segment" upotrebljavaju se u ovom standardu u sledećem značenju:
Poslovni segment je jasno razlučiv sastavni deo preduzeća koji se bavi obezbeđivanjem jednog proizvoda ili usluge ili grupe srodnih proizvoda ili usluga i koji je podložan rizicima i prinosima koji se razlikuju od onih u drugim poslovnim segmentima. Činioci koji treba razmotriti prilikom utvrđivanja da li su proizvodi i usluge srodni su:
(a) priroda proizvoda ili usluga;
(b) priroda proizvodnih procesa;
(c) vrsta ili klasa kupca za proizvode ili usluge;
(d) metode koje se koriste za distribuciju proizvoda ili pružanje usluga; i
(e) ukoliko je primenjivo, priroda regulatornog okruženja, na primer bankarstvo, osiguranje ili javne službe.
Geografski segment je jasno razlučiv sastavni deo preduzeća koji se bavi obezbeđivanjem proizvoda ili usluga u posebnom ekonomskom okruženju, i koji je podložan rizicima i prinosima koji su različiti od onih u delovima koji posluju u drugim ekonomskim okruženjima. Činioci koje treba razmotriti prilikom utvrđivanja geografskih segmenata su:
(a) sličnost ekonomskih i političkih uslova;
(b) međusobna povezanost aktivnosti na različitim geografskim područjima;
(c) blizina odvijanja aktivnosti;
(d) posebni rizici povezani sa aktivnostima na