MEĐUNARODNI
RAČUNOVODSTVENI STANDARD MRS 18
(Objavljen u "Sl. glasnik RS", br. 133 od 31. decembra 2003)
Prihodi
U 1998. godini, na osnovu MRS 39, Finansijski instrumenti: Priznavanje i merenje, izmenjen je stav 11. iz MRS 18, tako što je uneto unakrsno poziva na MRS 39.
U maju 1999. godine, MRS 10 Događaji nakon datuma bilansa stanja dopunio je stav 36. Dopunjen tekst se primenjuje na godišnje finansijske izveštaje za periode koji počinju 1. januara 2000. godine ili nakon tog datuma.
U januaru 2001. godine, MRS 41 Poljoprivreda dopunio je stav 6. MRS 41 se primenjuje na godišnje finansijske izveštaje za periode koji počinju na dan 1. januara 2003. godine ili nakon tog datuma.
Za MRS 18 vezuju se sledeća SKT Tumačenja:
- SKT 27 Procenjivanje suštine događaja u pravnoj formi lizinga
- SKT 31 Prihodi - Trampa sa uključenim uslugama oglašavanja
Međunarodni računovodstveni standard MRS 18
Prihodi
Međunarodni računovodstveni standard 18 Prihodi (MRS 18) utvrđen je stavovima 1-37. Svi stavovi imaju isti značaj, ali je Standard zadržao formu koju mu je dao MKRS (Napomena: Međunarodni komitet za računovodstvene standarde) kada je Standard usvojen od strane OMRS (Napomena: Odbor za Međunarodne računovodstvene standarde). MRS 18 se čita u kontekstu njime utvrđenih ciljeva, Predgovora Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja i Okvira za pripremu i prikazivanje finansijskih izveštaja. Ovim je obezbeđena osnova za izbor i primenu računovodstvenih politika u slučajevima odsustva jasnih smernica.
CILj
U Okviru za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja, prihod je definisan kao povećanje ekonomskih koristi tokom obračunskog perioda u obliku priliva ili povećanja sredstava ili smanjenja obaveza, koji dovodi do povećanja kapitala, osim onih povećanja koja se odnose na doprinose učesnika u kapitalu. Prihodi obuhvataju i prihode i dobitke. Prihodi predstavljaju prihod od redovnih aktivnosti preduzeća i iskazuju se pod različitim nazivima, kao što su: prihodi od prodaje, naknade, kamate, dividende i tantijeme. Cilj ovog standarda je da propiše računovodstveno obuhvatanje prihoda, koji proističu iz određenih vrsta poslovnih promena i događaja.
Najvažnije pitanje kod računovodstvenog obuhvatanja prihoda je kada prihode treba priznati. Prihode treba priznati onda kada postoji verovatnoća priliva ekonomskih koristi u preduzeće i kada se te koristi mogu pouzdano da izmere. Ovaj standard utvrđuje okolnosti pod kojima će navedeni kriterijumi biti ispunjeni, a time i prihodi priznati. Standard takođe pruža i praktično uputstvo za primenu pomenutih kriterijuma.
DOMET
1.
Ovaj standard se primenjuje u računovodstvenom obuhvatanju prihoda koji nastaju iz sledećih poslovnih promena i događaja:
(a) prodaja robe,
(b) pružanje usluga; i
(c) korišćenje sredstava preduzeća od strane drugih, čime se ostvaruju prinosi od kamata, tantijema i dividendi.
2.
Ovaj standard zamenjuje MRS 18 Priznavanje prihoda koji je odobren 1982. godine.
3.
Roba podrazumeva robu koju je preduzeće proizvelo sa namerom da je proda i robu koja je nabavljena za dalju prodaju, kao što je trgovačka roba koju je kupio trgovac na malo ili zemljište i druge nekretnine namenjene daljoj prodaji.
4.
Pružanje usluga obično podrazumeva izvršenje od strane preduzeća ugovorom prihvaćenih poslova u dogovorenom vremenskom periodu. Usluge se mogu pružati jednokratno ili u više različitih perioda. Neki ugovori o pružanju usluga odnose se direktno na ugovore o izgradnji, kao što su, na primer, ugovori o pružanju usluga projektanta ili arhitekte. Prihodi koji nastaju po osnovu ovih ugovora nisu predmet ovog standarda, već podležu zahtevima koji se odnose na ugovore o izgradnji, a koji su utvrđeni u MRS 11 Ugovori o izgradnji.
5.
Korišćenje sredstava preduzeća od strane drugih lica donosi prihod u obliku:
(a) kamate - naknade za korišćenje gotovine ili gotovinskih ekvivalenata ili na iznose koji se duguju preduzeću;
(b) tantijeme - naknade za korišćenje dugoročnih sredstava preduzeća, kao što su, na primer, patenti, žigovi, autorska prava i kompjuterski softveri; i
(c) dividende - raspodela iz dobiti vlasnicima kapital srazmerno njihovim unosima u određenoj vrsti kapitala.
6.
Predmet ovog standarda nisu prihodi koji nastaju po osnovu:
(a) ugovora o lizingu (videti MRS 17 Lizing);
(b) dividendi po osnovu ulaganja koja se računovodstveno obuhvataju po metodi učešća (videti MRS 28 Računovodstveno obuhvatanje ulaganja u pridružena preduzeća),
(c) ugovora o osiguranju zaključenih sa osiguravajućim društvima;
(d) promena poštene vrednosti finansijskih sredstava i finansijskih obaveza ili od njihovog otuđenja (videti: MRS 39 Finansijski instrumenti: Priznavanje i merenje);
(e) promena vrednosti drugih obrtnih sredstava;
(f) početnog priznavanja i promena poštene vrednosti bioloških sredstava povezanih sa poljoprivrednom delatnošću (videti: MRS 41 Poljoprivreda); i
(g) početnog priznavanja poljoprivrednih proizvoda (videti: MRS 41 Poljoprivreda); i
(h) vađenja mineralnih ruda.
DEFINICIJE
7.
Sledeći izrazi koriste se u ovom standardu u dole navedenom značenju:
Prihod je bruto priliv ekonomskih koristi u određenom periodu, koje se ostvaruju iz redovnih aktivnosti preduzeća, kada ovi prilivi dovode do povećanja sopstvenog kapitala osim onih povećanja koja se odnose na unose vlasnika u kapital.
Poštena vrednost je iznos za koji se neko sredstvo može razmeniti ili obaveza izmiriti u transakciji između dobro obaveštenih i voljnih strana, međusobno suočenih.
8.
Prihodi obuhvataju samo one bruto prilive ekonomskih koristi koje preduzeće primi ili potražuje za sopstveni račun. Iznosi naplaćeni za račun trećih lica, kao što su porezi na promet, porezi na robu i usluge i porezi na dodatnu vrednost, nisu ekonomske koristi koje se ulivaju u preduzeće i ne dovode do povećanja kapitala. Stoga se oni izuzimaju iz prihoda. Isto tako, u zastupničkom odnosu, bruto prilivi ekonomskih koristi obuhvataju iznose naplaćene na ime glavnice, koji preduzeću na donose povećanje sopstvenog kapitala. Iznosi naplaćeni na ime glavnice nisu prihod. Umesto toga, prihod predstavlja iznos provizije.
MERENjE PRIHODA
9.
Prihod se meri po poštenoj vrednosti primljene nadoknade ili potraživanja.
10.
Iznos prihoda koji proisteknu iz poslovne promene obično se utvrđuje ugovorom između preduzeća, s jedne strane i kupca ili korisnika sredstva, s druge strane. Merenje se vrši po poštenoj vrednosti primljene nadoknade ili potraživanja, uzimajući u obzir iznos svih trgovačkih popusta i količinskih rabata koje preduzeće odobri.
11.
U najvećem broju slučajeva, nadoknada je u obliku gotovine ili gotovinskih ekvivalenata, a iznos prihoda jednak je iznosu gotovine ili gotovinskih ekvivalenata, koji su primljeni ili se potražuju. Međutim, kada je priliv gotovine ili gotovinskih ekvivalenata vremenski razgraničen, poštena vrednost naknade može biti manja od nominalnog iznosa primljene gotovine ili potraživanja. Na primer, preduzeće može da odobri kupcu beskamatni kredit ili prihvati menicu od kupca koja nosi nižu kamatnu stopu od tržišne, na ime naknade za prodaju robe. Kada aranžman efektivno predstavlja finansijsku transakciju, poštena vrednost nadoknade se utvrđuje eskontovanjem svih budućih prihoda korišćenjem pripisane kamatne stope. Pripisana kamatna stopa je jedna od dve dole navedene kamatne stope, koja se preciznije može utvrditi:
(a) preovlađujuća stopa za sličan instrument izdavaoca sa sličnom kreditnom sposobnošću; ili
(b) kamatna stopa kojom se diskontuje nominalni iznos instrumenta na važeću gotovinsku prodajnu cenu robe ili usluga.
Razlika između poštene vrednosti i nominalnog iznosa naknade priznaje se kao prihod od kamate u skladu sa stavovima 29 i 30 u skladu sa MRS 39 Finansijski instrumenti: Priznavanje i merenje.
12.
Kada se roba ili usluge razmenjuju ili trampe za robu ili usluge koje su slične prirode i vrednosti, ta razmena se ne smatra poslovnom promenom koja donosi prihod. To je često slučaj sa robom kao što je ulje ili mleko, kada dobavljači razmenjuju ili trampe zalihe na različitim lokacijama, kako bi blagovremeno zadovoljili potražnju na određenom području. Kada se roba proda ili