MEĐUNARODNI

RAČUNOVODSTVENI STANDARD MRS 19

(Objavljen u "Sl. glasnik RS", br. 133 od 31. decembra 2003)

Naknade zaposlenima

Ovaj standard se primenjuje na finansijske izveštaje koji obuhvataju godišnje periode koji počinju na dan 1. jula 1999. godine ili nakon tog datuma.
U maju 1999. godine, MRS 10 Događaji nakon datuma bilansa stanja izmenio je stavove 20(b), 35, 125 i 141. Ove izmene se primenjuju na finansijske izveštaje koji obuhvataju godišnje periode koji počinju na dan 1. januara 2000. godine ili nakon tog datuma.
Ovaj standard je izmenjen u 2000. godini zbog izmene definicije sredstava iz plana i uvođenja zahteva za priznavanjem, merenjem i obelodanjivanjem naknada. Ove izmene se primenjuju na finansijske izveštaje koji obuhvataju godišnje periode koji počinju na dan 1. januara 2001. godine ili nakon tog datuma.
Dodatne izmene su izvršene u 2002. godini da bi se sprečilo priznavanje dobitaka samo kao rezultat aktuarskih gubitaka po osnovu izvršenog rada i priznavanja gubitaka samo kao rezultat aktuarskih dobitaka. Ove izmene se primenjuju na finansijske izveštaje koji obuhvataju godišnje periode koji počinju na dan 31. maja 2002. godine ili nakon tog datuma.
A. Ilustrativni primeri
B. Ilustrativni primeri za obelodanjivanja
C. Ilustrativni primer za primenu stava 58A
D. Izmene i dopune koje je Odbor odbio 2002. godine
E. Neslaganje (u vezi sa izmenom i dopunom iz 2002. godine)

Međunarodni računovodstveni standard MRS 19

Naknade zaposlenima

Međunarodni računovodstveni standard Naknade zaposlenima (MRS 19) utvrđen je stavovima 1-160 i Prilozima A-E. Svi stavovi imaju isti značaj, ali je Standard zadržao formu koju mu je dao MKRS (Napomena: Međunarodni komitet za računovodstvene standarde) kada je Standard usvojen od strane (Napomena: Odbor za Međunarodne računovodstvene standarde) MRS 19 se čita u kontekstu njime utvrđenih ciljeva, Osnova za donošenje zaključaka, Predgovora Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja i Okvira za pripremu i prikazivanje finansijskih izveštaja. Ovim je obezbeđena osnova za izbor i primenu računovodstvenih politika u slučajevima odsustva jasnih smernica.

CILj

Cilj ovog standarda je da propiše računovodstveni postupak i obelodanjivanje za naknade zaposlenima. Ovim Standardom se od preduzeća zahteva da prizna:
(a) obavezu, u slučaju kada je zaposleni radio u zamenu za naknade zaposlenima, koje će biti isplaćene u budućnosti; i
(b) rashod, u slučaju kada preduzeće ostvaruje ekonomsku korist od rada koji zaposleni ostvaruje u zamenu za naknade zaposlenima.

DOMET

1.
Ovaj standard primenjuje poslodavac prilikom računovodstvenog obuhvatanja naknada zaposlenima.
2.
Ovaj standard se ne bavi izveštavanje o planovima korišćenja naknada zaposlenima (videti MRS 26 Računovodstveno obuhvatanje i izveštavanje o planovima korišćenja penzija).
3.
Ovaj standard se primenjuje na sve naknade zaposlenima, uključujući naknade koje su obezbeđene:
(a) na osnovu formalnih planova ili drugih formalnih ugovora preduzeća sa zaposlenima pojedinačno, kao i sa grupama zaposlenih ili sa njihovim predstavnicima;
(b) u skladu sa zakonima predviđenim zahtevima ili kroz aranžmane koji postoje u određenoj privrednoj grani, a prema kojima se od preduzeća zahteva da uplaćuju doprinose u nacionalne ili u državne planove, planove koji postoje u određenoj privrednoj grani ili u planove više poslodavaca; ili
(c) na osnovu neformalnih postupaka iz kojih nastaje praktična obaveza. Iz neformalnih postupaka nastaje praktična obaveza, po kojoj preduzeće realno nema alternativu, već mora da isplaćuje naknade zaposlenima. Primer za praktičnu obavezu je slučaj kada bi promena neformalnih postupaka preduzeća nanela neprihvatljivu štetu odnosu između preduzeća i zaposlenih.
4.
Naknade zaposlenima obuhvataju:
(a) kratkoročne naknade zaposlenima, kao što su nadnice, zarade i doprinosi za socijalno osiguranje, plaćeni godišnji odmor i plaćeno bolovanje, učešće u dobiti i stimulacije (ukoliko dospevaju za plaćanje u roku od dvanaest meseci od završetka perioda), kao i nenovčane naknade ((kao što su zdravstvena zaštita, stanovi, službeni automobili i besplatna ili subvencionisana roba ili usluge) za postojeće zaposlene;
(b) naknade po prestanku radnog odnosa, kao što su penzije, ostale naknade po osnovu penzionisanja, životno osiguranje po prestanku radnog odnosa i zdravstvena zaštita po prestanku radnog odnosa;
(c) ostale dugoročne naknade zaposlenima, uključujući naknade za odlazak iz preduzeća nakon dugogodišnjeg rada ili za odlazak na jednogodišnje plaćeno odsustvo svake sedme godine rada, naknade za jubileje ili ostale naknade po osnovu dugogodišnje službe, kao i dugoročne naknade za invalidninu, ukoliko u celini ne dospevaju za plaćanje u roku od dvanaest meseci od završetka perioda, kao i učešće u dobiti, stimulacije i naknade sa odloženim plaćanjem;
(d) naknade za raskid radnog odnosa; i
(e) naknade iz kapitala.
S obzirom da svaka od prethodno utvrđenih kategorija naknada navedenih od (a) do (e) ima različite odlike, ovim standardom se uvode odvojeni zahtevi za svaku od tih kategorija.
5.
Naknade zaposlenima uključuju naknade koje se obezbeđuju bilo zaposlenima bilo licima koja oni izdržavaju, a koje se mogu izmiriti plaćanjem (ili snabdevanjem robom ili pružanjem usluga) zaposlenima direktno ili njihovim bračnim drugovima, deci ili drugim licima koja oni izdržavaju, ili drugim licima, kao što su osiguravajuća društva.
6.
Zaposleni može da radi u preduzeću po osnovu radnog odnosa na neodređeno vreme, radnog odnosa na određeno vreme ili po osnovu stalnog, povremenog ili privremenog zaposlenja. Za potrebe ovog standarda, pod zaposlenima se takođe podrazumevaju direktori i ostali rukovodeći kadrovi.

DEFINICIJE

7.
Sledeći izrazi koriste se u ovom standardu u dolenavedenom značenju:
Naknade zaposlenima su svi vidovi koristi, koje preduzeće daje u zamenu za izvršeni rad zaposlenih.
Kratkoročne naknade zaposlenima su naknade zaposlenima (koje nisu naknade za raskid radnog odnosa niti naknade iz kapitala), koje u celini dospevaju za plaćanje u roku od dvanaest meseci po završetku perioda u kojem su zaposleni izvršili rad.
Naknade po prestanku radnog odnosa su naknade zaposlenima (koje nisu naknade za raskid radnog odnosa niti naknade iz kapitala), koje se plaćaju po okončanju radnog odnosa.
Planovi za korišćenje naknada po prestanku radnog odnosa su formalni ili neformalni aranžmani, na osnovu kojih preduzeće obezbeđuje naknade po prestanku radnog odnosa za jednog ili više zaposlenih.
Utvrđeni planovi doprinosa su planovi za korišćenje naknada po prestanku radnog odnosa, prema kojima preduzeće uplaćuje fiksne doprinose u poseban entitet (fond) i prema kojima preduzeće neće imati nikakvu zakonsku ili praktičnu obavezu da i dalje plaća doprinose, ako u tom fondu ne bude bilo dovoljno sredstava za isplatu svih naknada zaposlenima po osnovu rada koji je ostvaren u tekućem i prethodnim periodima.
Utvrđeni planovi naknada su planovi naknada po prestanku radnog odnosa, koji nisu utvrđeni planovi doprinosa.
Planovi više poslodavaca su utvrđeni planovi doprinosa (koji nisu državni planovi) ili utvrđeni planovi naknada (koji nisu državni planovi), kojima se:
(a) udružuju sredstva, koja predstavljaju doprinos različitih preduzeća koja nisu pod zajedničkom kontrolom; i
(b) ta sredstva koriste radi obezbeđivanja naknada zaposlenima u više od jednog preduzeća, pri čemu se nivo doprinosa i naknada utvrđuje nezavisno od identiteta preduzeća koje zapošljava dotične radnike.
Ostale dugoročne naknade zaposlenima su naknade (koje nisu naknade po prestanku radnog odnosa, ni naknade za raskid radnog odnosa, niti naknade iz kapitala), koje u potpunosti ne dospevaju za isplatu u roku od dvanaest meseci od završetka perioda u kojem su zaposleni radili.
Naknade za raskid radnog odnosa su naknade zaposlenima, koje se plaćaju bilo kao rezultat:
(a) odluke preduzeća da raskine radni odnos zaposlenog pre uobičajenog roka za penzionisanje; ili
(b) odluke zaposlenog da dobrovoljno prihvati da bude tehnološki višak, u zamenu za ove naknade.
Naknade iz kapitala su naknade zaposlenima, prema kojima:
(a) zaposleni imaju pravo da dobiju finansijske instrumente kapitala emitovane od strane preduzeća (ili njegovog matičnog preduzeća), ili
(b) iznos obaveze preduzeća prema zaposlenima zavisi od buduće cene finansijskih instrumenata kapitala emitovanih od strane preduzeća.
Planovi naknada iz kapitala su formalni ili neformalni aranžmani, kojima preduzeće obezbeđuje naknade u vidu finansijskih instrumenata kapitala za jednog ili više zaposlenih.
Stečene naknade zaposlenih su one naknade zaposlenima koje nisu uslovljene budućim zaposlenjem.
Sadašnja vrednost utvrđene obaveze naknade je