MEĐUNARODNI

RAČUNOVODSTVENI STANDARD MRS 30

(Objavljen u "Sl. glasnik RS", br. 133 od 31. decembra 2003)

Obelodanjivanja u finansijskim izveštajima banaka i sličnih finansijskih institucija

Ovaj međunarodni računovodstveni Standard primenjuje se na finansijske izveštaje banaka koji obuhvataju periode koji počinju 1. januara 1991. godine ili nakon tog datuma.
U 1998. godini dopunjeni su stavovi 24. i 25. iz MRS 30. Dopune se odnose na zamenu poziva na MRS 25 Računovodstveno obuhvatanje i događaji nakon datuma bilansa stanja pozivom na MRS 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva i usaglašavanjem terminologije sa onom iz MRS 37.

Međunarodni računovodstveni Standard MRS 30

Obelodanjivanja u finansijskim izveštajima banaka i sličnih finansijskih institucija

Međunarodni računovodstveni Standard 30 Obelodanjivanja u finansijskim izveštajima banaka i sličnih finansijskih institucija ((MRS 30) utvrđen je stavovima 1-59. Svi stavovi imaju isti značaj, ali je Standard zadržao formu koju mu je dao MKRS (Napomena: Međunarodni komitet za računovodstvene standarde) kada je Standard usvojen od strane OMRS (Napomena: Odbor za Međunarodne računovodstvene strane). MRS 30 se čita u kontekstu njime utvrđenih ciljeva, Predgovora Međunarodnim Standardima finansijskog izveštavanja i Okvira za pripremu i prikazivanje finansijskih izveštaja. Ovim je obezbeđena osnova za izbor i primenu računovodstvenih politika u slučajevima odsustva javnih smernica.

DOMET

1.
Ovaj standard se primenjuje na finansijske izveštaje banaka i sličnih finansijskih institucija (dalje u tekstu: banke).
2.
Za potrebe ovog standarda termin "banka" podrazumeva sve finansijske institucije, čiji je jedan od glavnih poslova da primaju uloge i pozajmljuju sredstva u cilju kreditiranja i ulaganja, a koji spadaju u oblast bankarskog ili sličnog zakonodavstva. Ovaj standard se odnosi na takva preduzeća, bez obzira dali u svom nazivu imaju reč banka.
3.
Banke predstavljaju značajan i uticajan sektor privrede svuda u svetu. Većina pojedinaca i organizacija koristi banke, bilo kao deponenti ili zajmoprimci. Banke igraju značajnu ulogu u održavanju poverenja u monetarni sistem kroz svoju blisku vezu sa regulatornim organima i vladama i pripisima koje im te vlade uvode. Otuda je prisutan značajan i široko rasprostranjen interes za dobro stanje banaka, a naročito za njihovu solventnost i likvidnost i relativni stepen rizika koji je povezan sa različitim vrstama njihovih poslova. Poslovanja, a otuda i obaveze banaka u pogledu računovodstvenog obuhvatanja i izveštavanja, razlikuju se od onih koja se odnose na druga komercijalna preduzeća. Ovaj standard prepoznaje posebne potrebe banaka. Njime se takođe podstiče i prikazivanje komentara uz finansijske izveštaje o pitanjima kao što su upravljanje likvidnosti i rizicima i njihova kontrola.
4.
Ovaj standard predstavlja dopunu drugim Međunarodnim računovodstvenim Standardima koji se takođe primenjuju na banke, osim ukoliko nisu izričito izuzeti u nekom standardu.
5.
Ovaj standard se primenjuje na posebne finansijske izveštaje i na konsolidovane finansijske izveštaje banke. Kada neka grupa počne da se bavi bankarskim poslovanjem, ovaj standard se primenjuje na te poslove na konsolidovanoj osnovi.

OPŠTE INFORMACIJE

6.
Korisnicima finansijskih izveštaja banke potrebne su butne, pouzdane i uporedive informacije koje im pomažu u proceni finansijskog položaja i rezultata poslovanja banke i koje su im korisne prilikom donošenja ekonomskih odluka. Njima su potrebne i informacije koje im omogućavaju da bolje razumeju posebne karakteristike poslovanja banke. Korisnicima finansijskih izveštaja potrebne su takve informacije bez obzira što je banka pod nadzorom i što regulatornim organima dostavlja informacije koje nisu uvek na raspolaganju javnosti. Stoga, obelodanjivanja u finansijskim izveštajima banke treba da budu toliko sveobuhvatna da mogu da zadovolje potrebe korisnika, u okvir ograničenja onoga što je razumno zahtevati od rukovodstva.
7.
Korisnike finansijskih izveštaja banke zanimaju njena likvidnost i solventnost, kao i rizici povezani sa sredstvima i obavezama koje su priznate u bilansu stanja i sa vanbilansnim stavkama. Likvidnost se odnosi na raspoloživost sredstava koja su dovoljna da zadovolje potrebe za povlačenjem uloga i drugim finansijskim obavezama o njihovom dospeću. Solventnost se odnosi na višak sredstava u odnosu na obaveze i otuda, na adekvatnost kapitala banke. Banka je izložena riziku likvidnosti i rizicima koji proističu iz fluktuacije valuta, promena kamatnih stopa, promena cena na tržištu i neizvršenja obaveze njenih komitenata. Ovi rizici se iskazuju u finansijskim izveštajima, ali korisnici će bolje razumeti situaciju ukoliko rukovodstvo i komentar na finansijske izveštaje u kojem opisuje način na koji upravlja i kontroliše rizike koji proističu iz poslovanja banke.

RAČUNOVODSTVENE POLITIKE

8.
Banke koriste različite metode za priznavanje i merenje pozicija u svojim finansijskim izveštajima. Mada je harmonizacija ovih metoda poželjna, ona nije obuhvaćena ovim standardom. Da bi se ispoštovao MRS 1 Prikazivanje finansijskih izveštaja i time omogućilo korisnicima da razumeju osnovu na kojoj se pripremaju finansijski izveštaji banke, potrebno je obelodaniti računovodstvene politike koje se odnose na sledeće pozicije:
(a) priznavanje glavnih vrsta prihoda (vidi stavove 10 i 11);
(b) procenjivanje ulaganja u hartije od vrednosti i hartija od vrednosti kojima se trguje (vidi stavove 24 i 25);
(c) razlikovanje onih transakcija i drugih događaja koji dovode do priznavanja sredstava i obaveze u bilansu stanja i onih transakcija i drugih događaja koji dovode samo do potencijalnih i preuzetih obaveza (vidi stavove 26 do 29);
(d) osnova za utvrđivanje gubitaka po zajmovima i plasmanima, kao i osnova za otpis nenaplativih zajmova i plasmana (vidi stavove 43 do 49); i
(e) osnova za utvrđivanje troškova za opšte bankarske rizike i računovodstveni tretman tih troškova (vidi stavove 50 do 52).
Neka od ovih pitanja su predmet postojećih Međunarodnih računovodstvenih standarda, dok će ostala biti razmotrena kasnije.

Bilans uspeha

9.
Banka prikazuje bilans uspeha u kojem su prihodi i rashodi grupisani prema svojoj prirodi i obelodanjuje iznose glavnih vrsta prihoda i rashoda.
10.
Osim zahteva iz drugih Međunarodnih računovodstvenih standarda, obelodanjivanja u bilansu uspeha ili u napomenama uz finansijske izveštaje uključuju između ostalog sledeće pozicije prihoda i rashoda:
Prihodi od kamata i slični prihodi;
Rashodi kamata i slični rashodi;
Prihodi od dividendi;
Prihodi od naknada i provizija;
Rashodi od naknada i provizija;
Dobici umanjeni za gubitke nastale iz trgovanja hartijama od vrednosti;
Dobici umanjeni za gubitke nastale iz ulaganja u hartije od vrednosti;
Dobici umanjeni za gubitke nastale iz trgovanja stranim valutama;
Drugi poslovni prihodi;
Rashodi za gubitke na kreditima i plasmanima;
Opšti administrativni rashodi; i
Ostali troškovi poslovanja.
11.
Osnovne vrste prihoda koji nastaju iz poslovanja banke uključuju kamatu, naknade za usluge, provizije i rezultate trgovanja. Svaka vrsta prihoda obelodanjuje se posebno kako bi korisnici mogli da procene rezultate poslovanja banke. Ta obelodanjivanja dopunjuju obelodanjivanja izvora prihoda koja se vrše u skladu sa MRS 14 Izveštavanje po segmentima.
12.
Osnovne vrste rashoda koji nastaju iz poslovanja banke uključuju kamatu, provizije i rezultate trgovanja. Svaka vrsta prihoda obelodanjuje se posebno kako bi korisnici mogli da procene rezultate poslovanja banke. Ta obelodanjivanja dopunjuju obelodanjivanja izvora prihoda koja se vrše u skladu sa MRS 14 Izveštavanje po segmentima.
12.
Osnovne vrste rashoda koji nastaju iz poslovanja banke uključuju kamatu, provizije, gubitke po zajmovima i plasmanima, troškove povezane sa smanjenjem iskazane vrednosti ulaganja i opštim administrativnim rashodima. Svaka vrsta rashoda obelodanjuje se posebno kako bi korisnici mogli da procene rezultate banke.
13.l
Pozicije prihoda i rashoda se ne prebijaju, osim onih koji se odnose na hedžing i na sredstva i obaveze koje su prebijene u skladu sa stavom 23.
14.
Prebijanje u slučajevima koji se ne odnose na hedžing i na sredstva i obaveze koje su prebijene kako je opisano u stavu 23, onemogućava korisnicima da procene rezultate pojedinačnih aktivnosti banke i prinos koji banka ostvaruje na određene vrste sredstava.
15.
Dobici i gubici koji proističu iz svake od sledećih stavki obično se iskazuje na neto osnovi:
(a) otuđenje i promene