MEĐUNARODNI

RAČUNOVODSTVENI STANDARD MRS 35

(Objavljen u "Sl. glasnik RS", br. 133 od 31. decembra 2003)

Poslovanja koja prestaju

Ovaj standard se primenjuje za finansijske izveštaje koji se odnose na periode koji počinju 1. januara 1999. godine ili nakon tog datuma.
Ovaj standard zamenjuje stavove 19-22 iz MRS-a 18 Neto dobitak ili gubitak perioda, fundamentalne greške i promene računovodstvenih politika.
Godine 1999. stav 8 uvoda, stavovi 20, 21, 29, 30 i 32 standarda i stav 4 priloga B izmenjeni su za potrebe prilagođavanja terminologiji koja je korišćena u MRS 10 Događaji nakon datuma bilansa stanja i MRS 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva.

Međunarodni računovodstveni standard MRS 35

Poslovanja koja prestaju

Međunarodni računovodstveni standard 35 Poslovanja koja prestaju (MRS 35) utvrđen je stavovima 1-50 i Prilozima A i B. Svi stavovi imaju isti značaj, ali je Standard zadržao formu koju mu je dao MKRS (Napomena: Međunarodni komitet za računovodstvene standarde) kada je Standard usvojen od strane OMRS (Napomena: Odbor za Međunarodne računovodstvene standarde). MRS 35 se čita u kontekstu njime utvrđenih ciljeva, Predgovora Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja i Okvira za pripremu i prikazivanje finansijskih izveštaja. Ovim je obezbeđena osnova za izbor i primenu računovodstvenih politika u slučajevima odsustva jasnih smernica.

CILj

Cilj ovog standarda je da se njime uspostave principi za iskazivanje podataka o poslovanjima koja prestaju i da se na taj način unapredi sposobnost korisnika finansijskih izveštaja da vrše projekcije tokova gotovine preduzeća, mogućnost ostvarivanja prihoda i finansijskog položaja, time što će se podaci o poslovanjima koja prestaju razdvojiti od informacija o poslovanjima koja se nastavljaju.

DOMET

1.
Ovaj standard se primenjuje na sva poslovanja koja prestaju svih preduzeća.

DEFINICIJE

Poslovanja koja prestaju

2.
Poslovanje koje prestaje je sastavni deo preduzeća:
(a) koje preduzeće, na osnovu pojedinačnog plana:
(i) u osnovi utvrđuje u celini, tako što tu komponentu prodaje u jednoj transakciji, kroz proces razdvajanja ili prenosa novoemitovanih akcija za taj deo preduzeća u vlasništvo postojećim akcionarima preduzeća;
(ii) otuđuje deo po deo, tako što prodaje pojedinačna sredstva i pojedinačno izmiruje svoje obaveze, ili
(iii) gasi, tako što ga napušta.
(b) koje predstavlja posebnu veću poslovnu aktivnost ili geografsku oblast poslovanja, i
(c) koje može da se razlikuje po prirodi poslovanja i za potrebne finansijskog izveštavanja.
3.
U skladu sa kriterijumom (a) definicije (stav 2(a)) poslovanje koje prestaje može se otuđiti u celini ili deo po deo, ali uvek u skladu sa generalnim planom prestanka celog tog dela poslovanja.
4.
Ukoliko preduzeće u značajnoj meri proda neku svoju komponentu u celini, rezultat može biti neto dobitak ili neto gubitak. Kod ovakve vrste prestanka poslovanja, postoji jedan datum kada se zaključuje obavezujući ugovor o prodaji, iako do konkretnog prenosa vlasništva i kontrole nad poslovanjem koje prestaje može doći tek kasnije. Takođe, plaćanja prodavcu mogu se izvršiti u trenutku zaključenja ugovora, u trenutku prenosa, ili tokom dužeg budućeg vremenskog perioda.
5.
Umesto da u celini otuđi neku svoju značajnu komponentu, preduzeće može da obustavi i otuđi tu komponentu deo putem prodaje njenih sredstava i izmirenjem njenih obaveza deo po deo (pojedinačno ili u malim grupama). Kod otuđenja deo po deo, gde ukupan rezultat može da bude neto dobitak ili neto gubitak, prodaja pojedinačnog sredstva ili izmirenje pojedinačne obaveze može imati suprotan efekat. Štaviše, ne postoji jedan dan na koji se zaključuje obavezujući ugovor o prodaji. Tačnije, do prodaje sredstava i izmirenja obaveza dolazi tokom određenog broja meseci ili možda čak i u dužem vremenskom periodu, a period finansijskog izveštavanja može se završiti negde tokom perioda otuđenja. Da bi bilo kvalifikovano kao poslovanje koje prestaje, otuđenje mora biti u skladu sa jedinstvenim koordiniranim planom.
6.
Preduzeće može prestati sa poslovanjem tako što to poslovanje napušta bez značajne prodaje sredstava. Napušteno poslovanje se smatra poslovanjem koje prestaje ukoliko zadovoljava kriterijume date u definiciji. Međutim, promena obima poslovanja ili načina na koji se ono vodi ne predstavlja napuštanje, jer se, iako izmenjeno, poslovanje ipak nastavlja.
7.
Poslovna preduzeća često zatvaraju svoje objekte, napuštaju proizvode ili čak proizvodne linije i menjaju obim angažovane radne snage kao odgovor na tržišne uticaje. Iako, generalno, te vrste prekida ne predstavljaju same po sebi poslovanja koja prestaju, onako kako se ovaj termin koristi u ovom standardu, oni ipak mogu nastati i u vezi sa poslovanjem koje prestaje.
8.
Primeri aktivnosti koje ne moraju obavezno da zadovolje kriterijum (a) iz stava 2, ali što može biti slučaj u kombinaciji sa drugim okolnostima, uključuju:
a) postepeno ili razvojno gašenje proizvodne linije ili vrste usluga;
b) prestanak proizvodnje, čak i relativno naglo, nekolicine proizvoda u okviru postojeće delatnosti;
c) prebacivanje određenih proizvodnih ili marketinških aktivnosti određene delatnosti sa jedne lokacije na drugu;
d) zatvaranje objekta u cilju unapređenja produktivnosti ili druge uštede u troškovima, i
e) prodaja zavisnog preduzeća čije su aktivnosti slične aktivnostima matičnog preduzeća ili drugih zavisnih preduzeća.
9.
Poslovni segment ili geografski segment za koji se priprema izveštaj, onako kako je definisan u MRS-u 14, Izveštavanje po segmentima, obično zadovoljava kriterijum (b) definicije poslovanja koje prestaje (stav 2 (b)), a to je da može da predstavlja posebnu veću delatnost ili geografsku oblast poslovanja. Deo segmenta kako je definisan u MRS 14 može, takođe, da zadovolji kriterijum (b) ove definicije. Za preduzeće koje ima jedan poslovni ili geografski segment i stoga ne iskazuje podatke po segmentima, glavni proizvod ili usluga takođe mogu ispunjavati kriterijum iz definicije.
10.
MRS 14 dozvoljava, ali ne obavezuje, da se različite faze vertikalno integrisanih aktivnosti utvrđuju kao zasebni poslovni segmenti. Takvi vertikalno integrisani poslovni segmenti mogu zadovoljiti kriterijum (b) definicije poslovanja koje prestaje.
11.
Jedna komponenta može da se izdvoji operativno i za potrebe finansijskog izveštavanja po kriterijumu (c) definicije (stav 2(c)), ako:
a) joj se mogu direktno pripisati poslovna sredstva i obaveze;
b) joj se može direktno da pripiše njen prihod (bruto prihod); i
c) joj se može direktno da pripiše bar najveći deo njenih poslovnih rashoda.
12.
Sredstva, obaveze, prihodi i rashodi direktno se dodeljuju komponenti, u slučaju njihove eliminacije zbog prodaje, napuštanja ili drugog otuđenja te komponente. Troškovi kamate i drugi finansijski troškovi pripisuju se poslovanju koje prestaje, samo ako se na sličan način pripisuje i odgovarajući dug.
13.
Kao što je definisano u ovom standardu, za očekivati je da do poslovanja koja prestaju dolazi relativno retko. Određene promene koje nisu klasifikovane kao poslovanja koja prestaju mogu biti klasifikovane kao prestruktuiranja (videti MRS 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna