MEĐUNARODNI

RAČUNOVODSTVENI STANDARD MRS 36

(Objavljen u "Sl. glasnik RS", br. 133 od 31. decembra 2003)

Obezvređenje sredstava

Ovaj standard primenjuje se na finansijske izveštaje koji obuhvataju periode koji počinju na dan 1. juli 1999. godine, ili nakon tog datuma.
U julu 1998. godine, odobrenje MRS 38 Nematerijalna imovina i MRS 22 Poslovne kombinacije, imali su za rezultat promene u unakrsnom povezivanju i terminologiji uvodnih stavova 39, 40 i 110. Pored toga, MRS 38 ustanovio je definiciju "aktivnog tržišta" u stavu 5. Na kraju, ispravljene su i manje leksičke nedoslednosti u Prilogu A, stavu A47, A48 i A57.
U aprilu 2000. godine, MRS 40 Investiciona nekretnina je dopunio stav 1. Dopuna se primenjuje na finansijske izveštaje koji obuhvataju periode koji počinju na dan 1. januara 2001. godine, ili nakon tog datuma.
U januaru 2001. godine, MRS 41 Poljoprivreda dopunio je stav 1. Dopuna se primenjuje na finansijske izveštaje koji obuhvataju periode koji počinju na dan 1. januara 2003. godine, ili nakon tog datuma.

Međunarodni računovodstveni standard MRS 36

Obezvređenje sredstava

Međunarodni računovodstveni standard 36 Obezvređenje sredstava (MRS 36) utvrđen je stavovima 1-122 i Prilogom A. Svi stavovi imaju isti značaj, ali je standard zadržao formu koju mu je dao MKRS (Napomena: Međunarodni komitet za računovodstvene standarde) kada je standard usvojen od strane OMRS (Napomena: Odbor za međunarodne računovodstvene standarde). MRS 36 se čita u kontekstu njime utvrđenih ciljeva, Predgovora Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja i Okvira za pripremu i prikazivanje finansijskih izveštaja. Ovim je obezbeđena osnova za izbor i primenu računovodstvenih politika u slučajevima odsustva jasnih smernica.

CILj

Cilj ovog standarda je da propiše postupke koje preduzeće primenjuje da obezbedi iskazivanje svojih sredstava u iznosima koji nisu veći od onih koji mogu da se povrate. Sredstvo se iskazuje iznad iznosa koji može da se povrati ukoliko je iznos po kome je iskazano iznad iznosa koji bi se povratio putem upotrebe ili prodaje tog sredstva. Ukoliko je to slučaj, sredstvo se smatra obezvređenim i tada se ovim standardom zahteva da preduzeće prizna gubitak zbog obezvređenja. Standard takođe precizira kada preduzeće ukida gubitak od obezvređenja i propisuje izvesna obelodanjivanja za obezvređena sredstva.

DOMET

1.
Ovaj standard primenjuje se na računovodstveno obuhvatanje obezvređenja svakog sredstva, osim:
(a) zaliha (vidi MRS 2 Zalihe);
(b) sredstva koje je proisteklo iz ugovora o izgradnji (videti MRS 11 Ugovori o izgradnji);
(c) odloženog poreskog sredstva (videti MRS 12 Porezi na dobitak);
(d) sredstva koje je proisteklo iz naknada zaposlenima (videti MRS 19 Naknade zaposlenima);
(e) finansijskih sredstava koja obuhvata MRS 32 Finansijski instrumenti: Obelodanjivanje i prikazivanje;
(f) investicione nekretnine koja se meri po poštenoj vrednosti (videti MRS 40 Investiciona nekretnina); i
(g) bioloških sredstava koja su vezana za poljoprivrednu delatnost, koja se mere po poštenoj vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje na mestu žetve (videti MRS 41 Poljoprivreda).
2.
Ovaj standard se ne primenjuje na zalihe, sredstva koje je proisteklo iz ugovora o izgradnji, odloženog poreskog sredstva ili sredstva koje je proisteklo iz naknada zaposlenima, zato što postojeći međunarodni računovodstveni standardi, koji se primenjuju na ta sredstva, već sadrže konkretne zahteve koji se odnose na priznavanje i merenje tih sredstava.
3.
Ovaj standard se primenjuje na ulaganja u:
(a) zavisna preduzeća, onako kako su definisana u MRS 27 Konsolidovani finansijski izveštaji i računovodstveno ulaganje u zavisna preduzeća;
(b) pridružena preduzeća, onako kako su definisana u MRS 28 Računovodstveno obuhvatanje ulaganja u pridružena preduzeća; i
(c) zajedničke poduhvate, onako kako su definisani u MRS 31 Finansijsko izveštavanje o interesima u zajedničkim poduhvatima.
Za obezvređivanje ostalih finansijskih sredstava, videti MRS 39 Finansijski instrumenti: Priznavanje i merenje.
4.
Ovaj standard se primenjuje na sredstva koja su iskazana po revalorizovanoj vrednosti (poštenoj vrednosti), na osnovu drugih Međunarodnih računovodstvenih standarda, kao što je dozvoljeni alternativni postupak iz MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema. Međutim, utvrđivanje da li je revalorizovano sredstvo možda obezvređeno zavisi od osnove koja je primenjena za utvrđivanje poštene vrednosti.
(a) ukoliko je poštena vrednost sredstava njegova tržišna vrednost, jedina razlika između poštene vrednosti sredstava i njegove neto prodajne cene su neposredni dodatni troškovi otuđenja tog sredstva;
(i) ukoliko su troškovi otuđenja zanemarljivi, iznos revalorizovanog sredstva koji može da se povrati mora da bude približan ili veći od njegovog revalorizovanog iznosa (poštene vrednosti). U tom slučaju, nakon primene zahteva za revalorizacijom, nije verovatno da će doći do obezvređenja revalorizovanog sredstva i nije potrebno izvršiti procenu iznosa sredstava koji može da se povrati; i
(ii) ukoliko troškovi otuđenja nisu zanemarljivi, neto prodajna cena revalorizovanog sredstva mora da bude manja od njene poštene vrednosti. Prema tome, revalorizovano sredstvo će biti obezvređeno ukoliko je njegova korisna vrednost manja od njegove revalorizovane vrednosti (poštene vrednosti). U tom slučaju, nakon primene zahteva za revalorizacijom, preduzeće primenjuje ovaj standard da bi utvrdilo da li je sredstvo možda obezvređeno; i
(b) ukoliko je poštena vrednost sredstva utvrđena na nekoj drugoj osnovi, različitoj od tržišne vrednosti, njegova revalorizovana vrednost (poštena vrednost) može da bude veća ili manja od njegove vrednosti koja se može povratiti. Stoga, nakon primene zahteva za revalorizacijom, preduzeće primenjuje ovaj standard da bi utvrdio da li je sredstvo možda obezvređeno.

DEFINICIJE

5.
Sledeći izrazi koriste se u ovom standardu u dolenavedenom značenju:
Vrednost koja može da se povrati je ili neto prodajna cena ili upotrebna vrednost, koja je veća.
Korisna vrednost predstavlja sadašnju vrednost procenjenih budućih tokova gotovine, za koju se očekuje da će se ostvariti od kontinuirane upotrebe tog sredstva i od otuđenja tog sredstva na kraju njegovog korisnog veka trajanja.
Neto prodajna cena predstavlja iznos koji može da se dobije od prodaje sredstva u transakciji između dobro obaveštenih i voljnih strana, međusobno suočenih.
Troškovi otuđenja predstavljaju dodatne troškove, koji se direktno mogu pripisati otuđenju sredstava, isključujući troškove finansiranja i rashoda na ime poreza iz dobitka.
Gubitak zbog obezvređenja predstavlja iznos za koji je iskazan iznos sredstva veći od iznosa za koji ono može da se povrati.
Iskazani iznos predstavlja iznos u kojem se sredstvo priznaje u bilansu stanja po odbitku ukupne amortizacije i ukupnih gubitaka zbog obezvređenja.
Amortizacija osnovnih sredstava (amortizacija nematerijalnih ulaganja) predstavlja sistematsko raspoređivanje iznosa koji podleže amortizaciji tokom celog korisnog veka trajanja sredstva; i (Napomena: U slučaju nematerijalnih ulaganja iligoodwill-a, umesto izraza "amortizacija osnovnih sredstava" obično se koristi izraz "amortizacija nematerijalnih ulaganja". Oba izraza imaju isto značenje).
Osnovica za amortizaciju je cena koštanja sredstva ili neki drugi iznos koji zamenjuju cenu koštanja u finansijskim izveštajima, umanjen za iznos preostale vrednosti sredstava.