MEĐUNARODNI

RAČUNOVODSTVENI STANDARD MRS 37

(Objavljen u "Sl. glasnik RS", br. 133 od 31. decembra 2003)

Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva

Ovaj standard se primenjuje na finansijske izveštaje koji se pripremaju za periode koji počinju na dan 1. jula 1999. godine ili nakon tog datuma.
Međunarodni računovodstveni standard 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva (MRS 37) utvrđen je st. 1-96 i Prilozima A-D. Svi stavovi imaju isti značaj, ali je Standard zadržao formu koju mu je dao MKRS (Napomena: Međunarodni komitet za računovodstvene standarde) kada je Standard usvojen od strane OMRS (Napomena: Odbor za Međunarodne računovodstvene standarde). MRS 37 se čita u kontekstu njime utvrđenih ciljeva, Predgovora Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja i Okvira za pripremu i prikazivanje finansijskih izveštaja. Ovim je obezbeđena osnova za izbor i primenu računovodstvenih politika u slučajevima odsustva jasnih smernica.

CILj

Cilj ovog standarda je da se obezbede odgovarajući kriterijumi za priznavanje i osnova za merenje rezervisanja, potencijalnih obaveza i potencijalnih sredstava, kao i obelodanjivanje dovoljno informacija u napomenama uz finansijske izveštaje, kako bi se korisnicima omogućilo da razumeju njihovu prirodu, rokove i iznos.

DOMET

1.
Ovaj standard primenjuju sva preduzeća u računovodstvenom obuhvatanju rezervisanja, potencijalnih obaveza i potencijalnih sredstava, izuzev onih koji:
(a) su rezultat finansijskih instrumenata koji su iskazani po poštenoj vrednosti;
(b) su rezultat izvršnih ugovora, izuzev kada je ugovor štetan;
(c) nastaju kod preduzeća za osiguranje iz ugovora sa vlasnicima polisa; i
(d) su obuhvaćeni drugim Međunarodnim računovodstvenim standardom.
2.
Ovaj standard primenjuje se na finansijske instrumente (uključujući garancije) koji nisu iskazani po poštenoj vrednosti.
3.
Izvršni ugovori su ugovori prema kojima ni jedna strana nije izvršila ni jednu od svojih obaveza ili su obe strane delimično izvršile svoje obaveze u jednakom obimu. Ovaj standard se ne primenjuje na izvršne ugovore ukoliko nisu štetni.
4.
Ovaj standard se primenjuje na rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva osiguravajućih društava, osim onih koji su nastali iz ugovora sa osiguranicima.
5.
Ukoliko se drugi Međunarodni računovodstveni standard bavi posebnom vrstom rezervisanja, potencijalnom obavezom ili potencijalnim sredstvom, preduzeće primenjuje taj standard umesto ovog standarda. Na primer, određenim vrstama rezervisanja bave se standardi o:
(a) ugovorima o izgradnji (videti MRS 11 Ugovori o izgradnji);
(b) porezima iz dobitka (videti MRS 12 Porezi iz dobitka);
(c) lizingu (videti MRS 17 Lizing). Međutim, pošto u MRS 17 nije sadržana izričita obaveza u pogledu operativnih lizinga koji su postali štetni, ovaj standard se primenjuje na takve slučajeve; i
(d) naknadama zaposlenima (videti MRS 19 Naknade zaposlenima).
6.
Neki iznosi koji se tretiraju kao rezervisanja mogu da se odnose na priznavanje prihoda, na primer, kada preduzeće daje garancije u zamenu za naknadu. Ovaj standard se ne bavi priznavanjem prihoda. U MRS 18 Prihodi utvrđene su okolnosti u kojima se prihodi priznaju i data praktična uputstva za primenu kriterijuma priznavanja. Ovim standardom ne menjaju se uslovi iz MRS 18.
7.
Ovim standardom rezervisanja su definisana kao obaveze sa neizvesnim rokom ili iznosom. U nekim zemljama izraz "rezervisanje"takođe se koristi u kontekstu pozicija kao što su amortizacija osnovnih sredstava, obezvređivanje sredstava i nenaplativa potraživanja: ovo su ispravke vrednosti iskazane vrednosti sredstava i ovaj standard se njima ne bavi.
8.
U drugim Međunarodnim računovodstvenim standardima precizirano je da li se izdaci tretiraju kao sredstva ili rashod. Ovaj standard se ne bavi tim pitanjima. Shodno tome, ovim standardom se ne zabranjuje niti se zahteva kapitalizovanje troškova koji se priznaju prilikom formiranja rezervisanja.
9.
Ovaj standard se primenjuje na rezervisanja za prestrukturiranje (uključujući poslovanja koja prestaju). Ukoliko prestrukturiranje zadovoljava definiciju poslovanja koje prestaje, postoji mogućnost da su potrebna dodatna obelodanjivanja na osnovu MRS 35 Poslovanja koja prestaju.

DEFINICIJE

10.
Sledeći izrazi koriste se u ovom standardu u dole navedenom značenju:
Rezervisanje je obaveza koja je neizvesna u pogledu roka i iznosa.
Obaveza je sadašnja obaveza preduzeća koja proizlazi iz prošlih događaja, za čije izmirenje se očekuje da će dovesti do odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi iz preduzeća.
Obavezujući događaj je događaj koji stvara pravnu ili stvarnu obavezu koja dovodi do toga da preduzeće nema nikakvu drugu realnu alternativu osim da tu obavezu izmiri.
Pravna obaveza je obaveza koja proističe iz:
(a) ugovora (kroz njegove eksplicitne ili implicitne uslove);
(b) zakonodavstva; ili
(c) po drugoj sili zakona.
Stvarna obaveza je obaveza koja proističe iz postupaka preduzeća kojima je:
(a) na osnovu ustanovljenog obrasca ranije prakse, objavljenih politika ili dovoljno precizne važeće izjave, preduzeće ukazalo drugim stranama da će prihvatiti određene obaveze; i
(b) kao rezultat, preduzeće stvorilo opravdano očekivanje od jednog dela drugih lica da će izvršiti svoje obaveze.
Potencijalna obaveza je:
(a) moguća obaveza koja proističe iz prošlih događaja, a čije će postojanje biti potvrđeno jedino nastupanjem ili nenastupanjem jednog ili više neizvesnih budućih događaja koji nisu u potpunosti pod kontrolom preduzeća; ili
(b) sadašnja obaveza koja proističe iz prošlih događaja, ali koja nije priznata zbog toga što:
(i) nije verovatno da će odliv resursa koji sadrže ekonomske koristi biti potreban da se izmiri ta obaveza; ili
(ii) iznos obaveze ne može da se sa dovoljnom pouzdanošću izmeri.
Potencijalno sredstvo je moguće sredstvo koje proističe iz prošlih događaja i čije će postojanje biti potvrđeno jedino nastupanjem ili nenastupanjem jednog ili više neizvesnih budućih događaja koji nisu u potpunosti pod kontrolom preduzeća.
Štetan ugovor je ugovor u kojem neizbežni troškovi izmirenja obaveza prema ugovoru prevazilaze ekonomske koristi koje bi se na osnovu ugovora mogle dobiti.
Prestrukturiranje je program koji se planira i kontroliše od strane rukovodstva i koji značajno menja:
(a) obim posla koji je preduzeće preduzelo; ili
(b) način na koji se poslovanje vodi.

Rezervisanja i druge obaveze

11.
Rezervisanja se mogu razlikovati od drugih obaveza kao što su, na primer, obaveze prema dobavljačima i obračunate obaveze, jer je kod njih prisutna neizvesnost u pogledu roka nastanka ili iznosa budućih izdataka koji su potrebni za izmirenje. Nasuprot ovom:
(a) obaveze prema isporučiocima su obaveze koje se plaćaju za robu koja je primljena ili usluge koje su izvršene i koje su fakturisane ili su formalno dogovorene sa isporučiocem; i
(b) obračunate obaveze su obaveze plaćanja za robu koja je primljena ili usluge koje su izvršene, ali nisu plaćene, fakturisane ili formalno dogovorene sa isporučiocem, uključujući i iznose obaveza prema zaposlenima (na primer, iznosi u vezi sa obračunatim regresima za godišnje odmore). Iako je ponekad potrebno da se izvrši procena iznosa ili rokova i za obračunate obaveze, neizvesnost je ovde generalno mnogo niža nego kod rezervisanja.
Obračunate obaveze često se iskazuju kao deo obaveza prema dobavljačima i drugih obaveza, dok se rezervisanja iskazuju posebno.

Odnos između rezervisanja i potencijalnih obaveza

12.
U opštem smislu, sva rezervisanja su potencijalna, jer su neizvesna u pogledu roka ili iznosa. Međutim, u ovom standardu termin "potencijalan"koristi se za obaveze i sredstva koja nisu priznata, jer se njihovo postojanje potvrđuje samo nastupanjem ili nenastupanjem jednog ili više neizvesnih budućih događaja koji nisu u potpunosti pod kontrolom preduzeća. Osim toga, izraz "potencijalna obaveza" koristi se za obaveze koje ne zadovoljavaju kriterijume za priznavanje.
13.
U ovom standardu razlikuju se:
(a) rezervisanja - koja se priznaju kao obaveze (pod pretpostavkom da se može izvršiti pouzdana procena) jer predstavljaju sadašnje obaveze i jer je verovatno da će