Na osnovu člana 14. stav 1. tačka 1) Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 9/02, 87/02, 61/05 - dr. zakon, 66/05, 101/05 - dr. zakon, 62/06 - dr. zakon i 85/06),
Vlada usvaja revidirani
MEMORANDUM
O BUDžETU I EKONOMSKOJ I FISKALNOJ POLITICI ZA 2009. GODINU, SA PROJEKCIJAMA ZA 2010. I 2011. GODINU
(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 113 od 12. decembra 2008, 49/09)
I. REVIDIRANI MAKROEKONOMSKI OKVIR ZA PERIOD OD 2009. DO 2011. GODINE
Vlada Republike Srbije usvojila je 2. oktobra 2008. godine revidirani Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za period 2009-2011. godine u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu. Međutim, globalne ekonomske prilike su značajno pogoršane u poslednjih mesec dana sa jakim posledicama po ekonomiju Srbije. Naime, sada se predviđa da će svetska ekonomija porasti skromnih 2,2% u 2009. godini u odnosu na mesec dana ranije projektovanih 3%. Očekuje se da pad ekonomske aktivnosti (BDP-a) u razvijenim ekonomijama (SAD, EU, Japan) i skromniji rast kod zemalja u razvoju naročito kod zemalja regiona tj. centralne i istočne Evrope. Imajući u vidu ovako brzo izmenjene globalne procene neophodno je bilo usaglasiti ranije usvojene ekonomske projekcije i politike iz Memoranduma o budžetu sa novim okolnostima.
Tabela 1. Pregled revidiranih stopa rasta svetske ekonomije za 2009. godinu
---------------------------------------------------------------------------
Ostvarenje Procena Projekcija
2007. 2008. 2009.
---------------------------------------------------------------------------
Svetska ekonomija 5,0 3,7 2,2
Razvijene zemlje 2,6 1,4 -0,3
- SAD 2,0 1,4 -0,7
- EU 3,1 1,5 -0,2
- Japan 2,1 0,5 -0,2
Zemlje u razvoju 8,0 6,6 5,1
- Kina 11,9 9,7 8,5
- Rusija 8,1 6,8 3,5
- centralna i istočna Evropa 5,7 4,2 2,5
Srbija 7,1 6,0 3,5
---------------------------------------------------------------------------
Izvor: IMF, Njorld Economic Outlook, november 2008.
Svetska ekonomska kriza se produbljuje, nakon finansijske krize - krize dugova i pada vrednosti akcija, kriza se proširila i na realni sektor preko pada poverenja kako potrošača tako i proizvođača i investitora. Oko 40 zemalja sveta se nalazi u recesiji, uglavnom vodećih svetskih privreda. Veličina recesije se meri onima iz perioda 1975. i 1982. godine, dok se oporavak očekuje tek krajem 2009. godine.
Svetska ekonomska kriza se prenela i na finansije i ekonomiju Srbije. Kao i u ostalim zemljama u regionu cene akcija na berzi su doživele sunovrat, troškovi finansiranja su povećani, stanovništvo je povuklo deo štednje iz banaka, industrijska proizvodnja i izvoz se usporavaju, a dinar je depresirao.
Međutim, visoke devizne rezerve i likvidnost banaka i Narodne banke Srbije pomogli su da ne dođe do većih poremećaja u finansijskom sistemu. Posmatrano u kratkom roku, povoljno je za finansijsku stabilnost to što je zatečena visoka likvidnost bankarskog sektora i nizak nivo kratkoročnog duga.
Glavne komponente usporavanja privrednog rasta u Srbiji u uslovima globalne finansijske krize svetske privrede su:
- smanjenje domaće tražnje kroz smanjenje javne i privatne potrošnje, zbog slabijeg rasta zarada i penzija i kroz oskudicu kredita;
- smanjenje izvoza zbog smanjenja uvozne tražnje u zemljama EU kao glavnih spoljnotrgovinskih partnera Srbije;
- smanjenje priliva stranih investicija i međunarodnih kredita;
- usporavanje rasta usluga finansijskog sektora zbog pogoršavanja likvidnosti i poskupljenja kredita.
Visoki deficit tekućih transakcija predstavlja osnovni kanal visokoj izloženosti Srbije daljim efektima svetske krize. Domaća tražnja se ne zadovoljava domaćom ponudom tj. proizvodnjom. Kao posledica toga deficit tekućih transakcija rastao je proteklih godina u uslovima veoma povoljnih globalnih finansijskih uslova (inostrani krediti i investicije). Deficit tekućih transakcija će dostići 18,3% BDP-a u 2008. godini ili skoro 6 mlrd evra. Finansiranje iz inostranstva u novim okolnostima je ograničeno i skupo, dok se ne očekuje veliki priliv stranih direktnih investicija. Takođe, refinansiranje postojećih otplata kredita privrede i države biće ograničeno u 2009. godini. Zbog toga je neophodno da Vlada sklopi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (u daljem tekstu: MMF) kojim bi se ojačale postojeće devizne rezerve i osigurala finansijska stabilnost i smanjio finansijski rizik.
Radi ublažavanja posledica globalne ekonomske krize Vlada i NBS su već sada preduzele sledeće mere:
- mere za podsticanje domaće štednje i trgovanja na berzi, kao što su podizanje garantovanog nivoa štednih depozita na 50.000 evra, ukidanje poreza na kamate na deviznu štednju, ukidanje poreza na kapitalnu dobit i na prenos apsolutnih prava;
- ukinuta je obavezna rezerva banaka na nove kredite iz inostranstva kako bi se povećala likvidnost;
- ukinuti su, u saradnji sa bankama, troškovi prevremene otplate, osim u slučaju refinansiranja u drugoj banci, uz mogućnost produženja roka otplate uzetih kredita do godinu dana, kao i konverzije dugova u druge valute;
- u okviru fiskalne politike plan je da se smanji budžetski deficit na 1,5% BDP-a, preko smanjenja tekuće javne potrošnje uz očuvanje kapitalne potrošnje na postojećem nivou;
- dogovoren je novi petnaestomesečni aranžman sa MMF-om u vrednosti od 520 mil. dolara koji bi trebalo da bude odobren sredinom decembra 2008. godine od strane borda MMF-a. Vlada i NBS će do tog roka ispuniti dogovorene uslove za pozitivno odlučivanje.
Tabela 2. Izmene makroekonomskih projekcija za 2009. i 2010. godinu
-----------------------------------------------------------------------------------
Revidirani Memorandum Nova procena
(oktobar 2008. godine) (novembar 2008.
godine)
---------------------------------------------------
2009 2010 2009 2010
-----------------------------------------------------------------------------------
BDP, realni rast, % 6,5 6,5 3,5 4,5
BDP po tekućim tržišnim cenama, 3,169,7 3,564,8 3,060,0 3,428,0
mlrd dinara
Inflacija, kraj perioda 6,0 5,0 8,0 6,5
Inflacija, prosek perioda 7,1 5,3 8,2 7,2
Izvoz robe, stopa rasta 24,5 25,5 -4,8 12,9
Uvoz robe, stopa rasta 17,9 17,0 -5,4 7,8
Deficit tekućeg računa, % BDP -17,8 -17,1 -16,3 -15,7
-----------------------------------------------------------------------------------
Izvor: MFIN
1. Makroekonomska kretanja u periodu 2005-2007. godine(*)
(*) Makroekonomska kretanja u ovoj tački se prikazuju u trogodišnjoj retrospektivi (2005-2007. godine) na bazi korekcije BDP od strane Republičkog zavoda za statistiku. Iz istog razloga se u istom periodu prikazuju fiskalna kretanja u tački 1. poglavlja II Fiskalni okvir za period od 2009. do 2011. godine, kao i zbog korekcije fiskalnih agregata na bazi primene GFS metodologije. Na ovim metodološkim i analitičkim osnovama utvrđen je za period 2009-2011. godine makroekonomski okvir u poglavlju I i fiskalni okvir u poglavlju II.
Republika Srbija je u periodu 2005-2007. godine ostvarila dinamičan privredni rast, visok rast izvoza, značajan priliv stranih direktnih investicija, poboljšanje efikasnosti privrede, rast finansijskog sektora, visok rast deviznih rezervi. Pozitivne makroekonomske rezultate pratili su ubrzanje inflacije, kao i rast spoljnotrgovinskog deficita i deficita tekućeg računa, porast zarada iznad rasta produktivnosti, rast i veliki obim javne potrošnje i visok nivo nezaposlenosti.
Najvažniji razvojni učinci u periodu 2005-2007. godine su rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) prosečno godišnje po stopi od 6,2% i smanjenje stope nezaposlenosti sa 21,8% u 2005. godini na 18,8% u 2007. godini. Osim toga, u navedenom trogodišnjem periodu ostvaren je značajan neto priliv stranih direktnih investicija od 6,3 mlrd evra, porast deviznih rezervi koje su krajem 2007. godine dostigle 10,9 mlrd evra i povećanje devizne štednje stanovništva koja je krajem 2007. godine iznosila 4,9 mlrd evra.
Značajni rezultati u oblasti privrede u periodu 2005-2007. godine praćeni su povećanjem unutrašnjih i spoljnih neravnoteža. Inflacija je u 2007. godini povećana na 10,1%, dok je deficit robnih transakcija dostigao 22,8% BDP, a deficit tekućih transakcija 14,7% BDP.
Privredna aktivnost. BDP kao osnovni makroekonomski indikator, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u periodu 2005-2007. godine je rastao prosečno