Na osnovu člana 17. stav 1. i člana 45. stav 1. Zakona o Vladi ("Službeni glasnik RS", br. 55/05, 71/05 - ispravka i 101/07),
Vlada donosi

NACIONALNU STRATEGIJU

ZA MLADE

(Objavljena u "Sl. glasnik RS", br. 55 od 27. maja 2008)

UVOD

Zašto Nacionalna strategija za mlade?

Izrada Nacionalne strategije za mlade u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Strategija) je prvi korak ka sistemskom rešavanju položaja mladih(1) i jedan je od prioriteta Vlade i prioritet Ministarstva omladine i sporta. Vlada smatra da je neophodno da se izrade sistemska rešenja za podršku mladima u različitim oblastima društvenog života. Obaveza je društva da uvaži mlade i da im pomogne da iskažu i ostvare svoje mogućnosti na ličnu i društvenu dobrobit.
Mladi koji danas imaju 20 godina imali su tri godine kada su počeli prvi oružani sukobi na teritoriji bivše Jugoslavije, četiri godine kada su proglašene sankcije, sedam godina u vreme sklapanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, jedanaest kada je bombardovana Republika Srbija, a petnaest kada je ubijen premijer. Oni su odrastali u izolaciji, bez odgovarajuće društvene brige, preplavljeni slikama nasilja u medijima, zatečeni u siromaštvu koje nisu prouzrokovali. Istovremeno, sada se očekuje od njih da prođu kroz tranziciju, a da u bliskoj budućnosti povedu društvo napred. Strategija je potrebna i društvima koja su imala mirniji razvoj, a našem još više.
Mladima je neophodna podrška, jer nije reč samo o njihovom boljem životu, već i o budućnosti zemlje. Sistemska, organizovana i stalna podrška mladima znači kvalitetnu budućnost Republike Srbije, njen dalji ekonomski razvoj, povećanje nataliteta i stvaranje uslova za bolji život mladih.

Ko su mladi u Republici Srbiji?

U Nacionalnoj strategiji za mlade, mladi su osobe uzrasta od petnaest do trideset godina starosti. U Republici Srbiji ima oko milion i po mladih, što u odnosu na ukupan broj stanovnika čini dvadeset procenata.(2)
Pojam "mladi" opisuje fazu života između detinjstva i odraslog doba. Mladost je posebno životno razdoblje u kojem se, uz biološko i psihološko sazrevanje, odvija i proces uključivanja pojedinca u društvenu zajednicu. Tokom tog razdoblja, od mladih se očekuje da razviju veštine i sposobnosti da bi mogli da preuzmu uloge u svim oblastima društvenog delovanja. Proces uključivanja pojedinca u društvo po pravilu traje dok se ne postigne primeren stepen socijalne autonomije, odgovornosti i samostalnosti. Teško je odrediti i definisati uzrasnu granicu mladosti, te se i formalna određenja ovog životnog razdoblja razlikuju između institucija Ujedinjenih nacija, Evropske unije i nacionalnih institucija. U svetu postoje različite definicije uzrasnih granica mladih i smatra se da nijedan drugi životni period ne provocira toliko diskusija o uzrasnim granicama.
Trajanje mladosti je u stvari socijalno, a ne biološki određeno. Školovanje je ključni činilac koji skraćuje ili produžava mladost. Mladost jeste kraća kod one grupe mladih koji se kraće školuju, dok je duži put do odrastanja mladih koji se najduže školuju. U zemljama u tranziciji, kao što je Republika Srbija, produžena mladost je često stvar prinude. Mladi u Republici Srbiji zalažu se da pri razmatranju njihovog života gornja granica mladosti bude trideset godina života.(3)
Specifičnosti situacije u Republici Srbiji kao što su: siromaštvo u društvu, nizak procenat zaposlenosti mladih i izazovi sa kojima se suočavaju mladi ljudi u procesu prelaska iz detinjstva u odraslo doba zahtevaju fleksibilan pristup. Zato je gornja granica mladosti pomerena na trideset godina, sa punom svešću da je u pitanju veoma heterogena populacija koju karakterišu različiti razvojni ciljevi u različitim fazama mladosti.
U odnosu na osnovni kriterijum određenja mladih (uzrast) moguće je izdvojiti više podgrupa mladih zavisno od konteksta i potrebe. Navedeni ciljevi i mere odnose se na celokupnu populaciju mladih, a u Akcionom planu će se po potrebi konkretizovati specifične aktivnosti u odnosu na tri podgrupe mladih od 15 do 19 godina, od 20 do 24 godine i od 25 do 30 godina.

1. POLAZNE OSNOVE

Strategija treba da odredi ulogu države prema mladima, moguću ulogu mladih prema društvu, kao i načine za uspostavljanje partnerskog odnosa. Zato je neophodno precizno definisati: prava, uloge i odgovornosti, kao i jasne, institucionalne mehanizme koji će mladima otvoriti prostor za delovanje i pomoći im da nađu svoje mesto u društvu.
Odlike Strategije su:
- zasnovana je na dogovoru svih zainteresovanih strana;
- prepoznaje i podstiče dalji razvoj sposobnosti mladih; posmatra mlade kao potencijal;
- dugoročna je, a ne vezana samo za mandat jedne vlade.
Preduslovi za razvoj Strategije bili su: širok konsultativni proces, istraživanja o mladima i saradnja između državnih organa, nevladinog sektora i samih mladih. Svaka strategija za mlade mora da poštuje postojeće potrebe mladih, ali i da bude u kontaktu sa realnim stanjem u zemlji. U Strategiji su učinjeni su pokušaji da se usklade potrebe mladih, specifičnosti Republike Srbije i 11 pokazatelja politike za omladinu koju je preporučio Savet Evrope.(4)
Za proces izrade Strategije i Akcionog plana formirana su sledeća tela: Radna grupa (predstavnici nadležnih ministarstava); Savetodavno telo; osam tematskih grupa za oblasti koje su definisane kao prioritetne (zdravlje, bezbednost, obrazovanje, zapošljavanje, aktivno učešće mladih, slobodno vreme, socijalna zaštita, zaštita životne sredine i održivi razvoj); šest savetodavnih odbora (predstavnici: omladinskih UG, jedinica lokalnih samouprava, medija, poslovnog sektora, međunarodnih partnera i podmlatka političkih stranaka) i Tim za podršku.
U toku prvog kruga konsultativnog procesa održano je 167 okruglih stolova u 166 jedinica lokalnih samouprava na kojima je diskutovano o problemima mladih u Republici Srbiji. Ukupno je bilo uključeno 4077 učesnika. Ovaj proces je vodilo 47 udruženja građana. U drugom ciklusu konsultativnog procesa organizovano je sedam regionalnih konferencija za prikupljanje komentara i predloga na tekst Nacrta strategije, dok su uduženja građana organizovala 170 javnih događaja. U izradi Strategije, na različite načine, uzelo je učešća oko 16.000 mladih.
Tokom konsultativnog procesa i javne rasprave prikupljena su mišljenja ne samo učesnika u procesu izrade Strategije, nego i mišljenja šire javnosti preko sajta i direktno na adresu Ministarstva omladine i sporta.
Za potrebe Strategije dodatno su urađena dva istraživanja o mladima: Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu sproveo je istraživanje o slobodnom vremenu i svakodnevnici mladih, a CESID istraživanje o aktivizmu mladih.
Strategija polazi od Ustava Republike Srbije i od ciljeva definisanih u strateškim dokumentima koje je donela Vlada: Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore EU; Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji; Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2005-2010. godina; Nacionalni plan akcije za decu; Nacionalna strategija privrednog razvoja Republike Srbije od 2006. do 2012. godine; Milenijumski ciljevi razvoja u Republici Srbiji; Strategija unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji; Strategija razvoja zaštite mentalnog zdravlja; Nacionalna strategija za borbu protivHIV/AIDS-a; Strategija podsticanja rađanja; Strategija razvoja zdravlja mladih u Republici Srbiji; Strategija regionalnog razvoja Republike Srbije za period od 2007. do 2012. godine; Strategija razvoja stručnog obrazovanja u Republici Srbiji; Strategija obrazovanja odraslih u Republici Srbiji; Strategija razvoja socijalne zaštite; Strategija razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Reupblici Srbiji od 2008-2015. godine; Strategija borbe protiv trgovine ljudima u Republici Srbiji i Strategija razvoja informacionog društva u Republici Srbiji.
U izradi ove strategije pošlo se i od međunarodnih dokumenata: Opšta deklaracija o pravima čoveka; Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda; Svetski akcioni plan za mlade UN od 2000. godine pa nadalje; Belia knjiga o polotici za mlade Evropskog Parlament i Evropska povelja o učešću mladih u opštinskom i regionalnom životu.

2. VIZIJA, PRINCIPI I OPŠTI STRATEŠKI CILjEVI

2.1. Vizija

Mladi u Republici Srbiji uXXI