Na osnovu člana 8. stav 2. Zakona o zdravstvenoj zaštiti životinja ("Službeni glasnik RS", br. 37/91, 50/92, 33/93, 52/93, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95 52/96 i 25/00), a u vezi sa Odlukom o merama zdravstvene zaštite životinja u Republici Srbiji za 2005, 2006. i 2007. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 44/05),
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donosi

NAREDBU

O SPROVOĐENjU MERA ZA SPREČAVANjE POJAVLjIVANjA I ZA SUZBIJANjE ZARAZNIH BOLESTI ŽIVOTINjA U 2005. GODINI

(Objavljena u "Sl. glasniku RS", br. 75 od 26. avgusta 2005)

1.
Radi sprečavanja pojavljivanja i radi suzbijanja klasične kuge svinja, atipične kuge živine, besnila, ehinokokoze, bruceloze, tuberkuloze, enzootske leukoze goveda, bolesti plavog jezika, infektivnog zapaljenja vimena, transmisivnih spongioformnih encefalopatija, trihineloze, salmoneloze i tifusa živine, infektivne anemije kopitara, leptospiroze, kju-groznice, listerioze, bolesti riba, bolesti pčela, infektivnog bovinog rinotraheitisa/ infektivnog pustuloznog vulvovaginitisa goveda, kampilobakterioze, trihomonijaze i goveđe virusne dijareje sprovodiće se mere na način propisan ovom naredbom.
2.
Profilaktičke mere sprovode se vakcinacijom: svinja protiv klasične kuge svinja; živine protiv atipične kuge; pasa i mačaka protiv besnila i njihovo tretiranje protiv uzročnika ehinokokoze, u skladu sa Odlukom o merama zdravstvene zaštite životinja u Republici Srbiji za 2005, 2006. i 2007. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 44/05) i propisima kojima se određuju mere za suzbijanje i iskorenjivanje zaraznih bolesti životinja.
Nabavka vakcina, vakcinacija svinja i divljih svinja, živine, pernate divljači, pasa i mačaka, kao i obeležavanje svinja, pasa i mačaka vrši se na teret vlasnika, odnosno držaoca životinja.
1) Klasična kuga svinja sprečavaće se i suzbijaće se stalnim održavanjem imuniteta protiv klasične kuge svinja u svim zapatima tokom cele godine, vakcinacijom svih svinja vakcinom od atenuiranog K-soja virusa, prema uputstvu proizvođača vakcine, i to uz obavezu:
- prve vakcinacije prasadi u starosti od 45 do 60 dana i najkasnije 15 dana pre stavljanja u promet;
- vakcinacije nazimica i krmača najkasnije 15 dana pre svakog pripusta;
- vakcinacije svih nerastova dva puta godišnje u razmaku od 6 meseci.
Svinje koje se izvode na zajedničku ispašu kao i divlje svinje u ograđenim odgajalištima moraju biti vakcinisane jedanput godišnje i to najkasnije 15 dana pre puštanja na ispašu i obeležene na jedan od propisanih načina (tetoviranjem ušnim markicama).
Veterinarska stanica koja izvrši obeležavanje i vakcinaciju svinja dužna je da o tome vodi propisanu evidenciju.
Ministarstvo nadležno za poslove veterinarstva (u daljem tekstu: ministarstvo) na osnovu analize rizika izvršiće kontrolu imunološkog statusa, odnosno proveru izvršene vakcinacije svinja serološkim pregledom krvnih seruma primenom AtELISA metode i to najranije 28 dana posle vakcinacije.
U naseljenom mestu u kome se potvrdi pojava klasične kuge svinja, u slučaju nepovoljne epizootiološke situacije ministarstvo može da utvrdi zaštitnu zonu prečnika od najmanje 3 km oko žarišta u kojoj će biti izvršena prstenasta vakcinacija svih svinja.
Lovačka društva i lovna gazdinstva su dužna da u slučaju uginuća ili izlova divljih svinja obaveste nadležnu veterinarsku službu i veterinarskog inspektora koji će radi pregleda na klasičnu kugu svinja obezbediti, odnosno nadzirati uzorkovanje i slanje patognomoničnih organa (slezina i limfni čvorovi) u Naučni institut za veterinarstvo Srbije u Beogradu ili u Naučni institut za veterinarstvo "Novi Sad" u Novom Sadu.
Sredstva za dijagnostička ispitivanja na klasičnu kugu svinja (imunofuorescencija ili AgELISA), nabavku vakcina za prstenastu vakcinaciju, sprovođenje prstenaste vakcinacije, dijagnostičko ispitivanje imunološkog statusa (AtELISA) i nadoknadu štete za ubijene životinje, obezbeđena su u budžetu Republike Srbije.
Za svaku pojavu klasične kuge svinja obavezno se obavlja epizootiološka anketa.
2) Atipična kuga živine - (Njukastl bolest) sprečavaće se i suzbijaće se vakcinisanjem protiv atipične kuge živine i pernate divljači u svim oblicima proizvodnje i uzgoja vakcinama proizvedenim od lentogenih sojeva (La-Sota), tako da budu imuni u toku cele godine. Sprovođenje vakcinacije vrši ovlašćena veterinarska služba pod nadzorom veterinarske inspekcije.
Naučni ili specijalistički veterinarski instituti sačiniće za vlasnike živine u intenzivnom uzgoju program vakcinacije za svaki turnus živine, i dužni su da taj program dostave nadležnoj veterinarskoj inspekciji.
Kod živine namenjene za tov u ekstenzivnim uslovima uzgoja, vakcinacija će se obaviti dvokratno u starosti od jednog dana u inkubatoru raspršivanjem, kao i 14. dana preko vode za piće, raspršivanjem ili okulonazalno prema uputstvu proizvođača.
Kod živine namenjene za proizvodnju konzumnih jaja u ekstenzivnim uslovima uzgoja vakcinacija će se obaviti četvorokratno. Prva vakcinacija će se obaviti u inkubatoru u starosti od jednog dana raspršivanjem, a ostale u starosti od 3, 6 i 12 nedelja preko vode za piće, raspršivanjem ili okulonazalno prema uputstvu proizvođača.
Odrasla živina, pernata divljač i ptice koje se drže u ekstenzivnim uslovima uzgoja vakcinisaće se dva puta godišnje.
Kontrola vakcinacije sprovodiće se serološkim pregledom krvnih seruma živine.
U naseljenom mestu u kome se utvrdi pojava atipične kuge živine, ministarstvo će utvrditi zaštitnu zonu prečnika ne manju od 3 km oko žarišta, u kojoj će biti izvršena prstenasta vakcinacija živine i pernate divljači.
Sredstva za dijagnostička ispitivanja kod pojave sumnje na atipičnu kugu živine, nabavku vakcina za prstenastu vakcinaciju i sprovođenje prstenaste vakcinacije obezbeđena su u budžetu Republike Srbije.
Za svaku pojavu atipične kuge živine obavezno se obavlja epizootiološka anketa.
3) Besnilo se suzbija i sprečava obaveznom vakcinacijom svih pasa i mačaka starijih od tri meseca protiv besnila na teritoriji Republike Srbije koja će se sprovoditi u toku cele godine.
Lovački psi mogu ići u lov ako su vakcinisani najkasnije 15 dana, a najranije 6 meseci pre izvođenja u lov.
Veterinarske stanice su obavezne da nadležnom veterinarskom inspektoru redovno, najkasnije do 10. u mesecu za prethodni mesec, dostavljaju podatke o broju registrovanih pasa i mačaka kao i sprovedenim vakcinacijama.
Vakcinacija pasa i mačaka obaviće se inaktivisanom ili atenuiranom vakcinom (HEPsoj virusa).
Obavezno je obeležavanje pasa koji nisu obeleženi pre izvođenja vakcinacije tetoviranjem ili ugradnjom mikročipa.
Sve odstreljene lisice čije se krzno stavlja u promet obavezno je dijagnostički pregledati na besnilo.
Lovačka društva i lovna gazdinstva su u obavezi da u slučaju uginuća ili izlova lisica obaveste nadležnu veterinarsku službu i veterinarskog inspektora koji će radi pregleda na besnilo obezbediti, odnosno nadzirati uzorkovanje i slanje materijala u Naučni institut za veterinarstvo Srbije u Beogradu ili Pasterov Zavod u Novom Sadu.
U skladu sa epizootiološkom situacijom, a na osnovu posebnih programa ministarstvo može sprovoditi vakcinaciju prijemčivih divljih životinja oralnom vakcinom. Sredstva za nabavku oralne vakcine i sprovođenje oralne vakcinacije obezbediće se u budžetu Republike Srbije.
Sredstva za nadoknadu štete za ubijene životinje padaju na teret budžeta Republike Srbije.
4) Ehinokokoza sprečava se i suzbija dehelmintizacijom pasa i mačaka starijih od tri meseca protiv pseće pantljičareEchinococcus granulosuskoje će se obaviti sredstvom koje pouzdano ubija zrele i nezrele oblike pantljičare pri vakcinaciji pasa i mačaka protiv besnila. Radi sprečavanja širenja jaja pantljičare u okolinu, obavezno je najmanje 48 časova posle tretiranja pasa, njihov izmet učiniti neškodljivim.
Pravna i fizička lica koja se bave klanjem životinja za javnu potrošnju, kao i vlasnici koji kolju životinje za sopstvene potrebe, moraju promenjene organe učiniti neškodljivim prokuvavanjem, spaljivanjem ili preradom u kafilerijama. Neškodljivo uklanjanje mora biti pod nadzorom veterinarske inspekcije.
Veterinarski inspektor u klanici vodi evidenciju o svakom utvrđenom slučaju ehinokokoze i o tome obaveštava veterinarskog inspektora u mestu porekla životinje, koji će izvršiti nadzor dehelmintizacije svih prijemčivih životinja.
U skladu sa epizootiološkom situacijom i na osnovu preporuka nadležnog naučnog ili specijalističkog veterinarskog instituta ministarstvo, radi sprečavanja pojavljivanja i radi suzbijanja ehinokokoze može narediti sprovođenje propisanih mera više puta godišnje.
3.
Dijagnostička ispitivanja na brucelozu, tuberkulozu, enzootsku leukozu goveda, bolest plavog jezika i infektivno zapaljenje vimena obaviće se u periodu avgust - decembar 2005. godine, u skladu sa Odlukom o merama zdravstvene zaštite životinja u Republici Srbiji za 2005, 2006. i 2007. godinu i propisima kojima se određuju mere za suzbijanje i iskorenjivanje zaraznih bolesti