Na osnovu člana 21. stav 3, člana 23. stav 4. i člana 24. stav 2. Zakona o bankama ("Službeni glasnik RS", br. 107/2005 i 91/2010) i člana 15. stav 1. Zakona o Narodnoj banci Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 72/2003, 55/2004 i 44/2010),
Izvršni odbor Narodne banke Srbije donosi

ODLUKU

O ADEKVATNOSTI KAPITALA BANKE

(Objavljena u "Sl. glasniku RS", br. 46 od 24. juna 2011)

GlavaI

OSNOVNE ODREDBE

1.
Ovom odlukom uređuju se način izračunavanja kapitala i adekvatnosti kapitala banke, uslovi i način dobijanja saglasnosti za izračunavanje kapitala i adekvatnosti kapitala banka, kao i kriterijumi za određivanje pokazatelja adekvatnosti kapitala banke koji je veći od propisanog.
2.
Pojedini pojmovi, u smislu ove odluke, imaju sledeće značenje:
1) javna administrativna tela su pravna lica u javnom sektoru koja su pod nadzorom organa javne vlasti i koja nisu osnovana radi sticanja dobiti;
2) međunarodna razvojna banka je pravno lice čiji su većinski akcionari iz najmanje tri države i čija je osnovna delatnost obezbeđenje sredstava za finansiranje ekonomskog razvoja svih država članica ili samo izabrane grupe država;
3) mala i srednja preduzeća su privredna društva koja se, u skladu sa zakonom kojim se uređuju računovodstvo i revizija, svrstavaju u mala ili srednja pravna lica;
4) agencija za rejting je pravno lice čija je pretežna delatnost dodeljivanje kreditnih rejtinga pravnim licima i/ili finansijskim instrumentima;
5) podobna agencija za rejting je agencija za rejting čiji su kreditni rejtinzi, na osnovu saglasnosti Narodne banke Srbije, priznati kao podobni za izračunavanje kapitalnih zahteva za kreditni rizik;
6) izabrana agencija za rejting je podobna agencija za rejting čije je kreditne rejtinge određena banka izabrala da koristi za utvrđivanje pondera kreditnog rizika za pojedinačne klase izloženosti;
7) vrste kreditnih rejtinga obuhvataju:
- dugoročne i kratkoročne kreditne rejtinge,
- kreditni rejting dužnika i kreditni rejting finansijskog instrumenta,
- kreditne rejtinge za osnovne i uže tržišne segmente;
8) tržišni segment označava:
- osnovni tržišni segment (javne, poslovne i strukturirane finansije), ili
- uži segment pravnih lica i/ili finansijskih instrumenata, koji obuhvata skup pravnih lica za koji agencija za rejting koristi istu metodologiju za određivanje kreditnih rejtinga i procedure koje obezbeđuju primenu ove metodologije;
9) mapiranje kreditnih rejtinga označava proces raspoređivanja pojedinačnih kreditnih rejtinga podobne agencije za rejting u nivoe kreditnog kvaliteta;
10) tehnika ublažavanja kreditnog rizika označava korišćenje instrumenata kreditne zaštite radi smanjenja kreditnog rizika kome je banka izložena po osnovu jedne ili više izloženosti;
11) kreditna zaštita označava prenošenje kreditnog rizika s korisnika na pružaoca te zaštite;
12) odnosna izloženost je pozicija bilansne aktive ili vanbilansna stavka za koju je pribavljena kreditna zaštita;
13) instrumenti kreditne zaštite označavaju instrumente materijalne i nematerijalne kreditne zaštite;
14) instrumenti materijalne kreditne zaštite su instrumenti čijim korišćenjem banka smanjuje kreditni rizik kome je izložena po osnovu prava da, u slučaju neizmirenja obaveza dužnika banke ili nastanka drugog ugovorenog kreditnog događaja koji se odnosi na tog dužnika:
- unovči ili ostvari prenos, prisvajanje ili zadržavanje određene imovine, ili
- smanji iznos izloženosti za iznos potraživanja od banke ili izloženost zameni iznosom razlike između iznosa ove izloženosti i iznosa potraživanja od banke;
15) instrumenti nematerijalne kreditne zaštite su instrumenti čijim korišćenjem banka smanjuje kreditni rizik kome je izložena, a to smanjenje nastaje po osnovu obaveze trećeg lica da izvrši plaćanje određenog iznosa banci u slučaju neizmirenja obaveza dužnika banke ili nastanka drugog ugovorenog kreditnog događaja koji se odnosi na tog dužnika;
16) kreditni događaj je ugovorom određen događaj ili okolnosti čijim nastupanjem banka stiče pravo korišćenja instrumenata kreditne zaštite;
17) transakcija s pravom dodatnog obezbeđenja (capital market-driven transaction) jeste transakcija kod koje banka ima pravo da, tokom trajanja ugovora, od dužnika, založnog dužnika ili drugog lica koje je obezbedilo sredstvo obezbeđenja zahteva dodatna sredstva obezbeđenja ako se vrednost postojećeg sredstva obezbeđenja (margina) tokom trajanja ugovora smanji;
18) transakcija bez prava dodatnog obezbeđenja (secured lending transaction) jeste transakcija kod koje banka nema pravo iz odredbe pod 17) ove tačke;
19) kreditni derivat je izvedeni finansijski instrument, tj. ugovor kojim se pružalac kreditne zaštite obavezuje da, u slučaju nastupanja statusa neizmirenja obaveza dužnika ili drugog ugovorenog kreditnog događaja, korisniku te zaštite isplati jedan od sledećih iznosa:
- iznos smanjenja vrednosti referentne obaveze u odnosu na njenu inicijalnu vrednost (cash settlement variable),
- iznos celokupne vrednosti referentne obaveze u zamenu za prenos te obaveze ili drugog ekvivalentnog finansijskog instrumenta (deliverable obligation),
- ugovoreni fiksni iznos (binary payout);
20) referentna obaveza je obaveza koja se koristi za utvrđivanje vrednosti novčane obaveze pružaoca zaštite po kreditnom derivatu ili obaveza koja se prenosi na pružaoca zaštite po tom derivatu;
21) Credit Default Snjap (u daljem tekstu: CDS derivat) jeste vrsta kreditnog derivata kojim se pružalac kreditne zaštite obavezuje da će korisniku te zaštite izmiriti gubitak u slučaju neizmirenja obaveza dužnika ili nekog drugog ugovorenog kreditnog događaja, za šta mu korisnik kreditne zaštite plaća odgovarajuću naknadu;
22) Total Return Snjap (u daljem tekstu: TRS derivat) jeste vrsta kreditnog derivata kojim korisnik kreditne zaštite sve novčane tokove po odnosnoj izloženosti prenosi pružaocu te zaštite, za šta mu pružalac kreditne zaštite plaća odgovarajuću naknadu obračunatu na osnovu referentne kamatne stope uvećane za određenu maržu, pri čemu:
- ako je vrednost ove izloženosti na dan dospeća TRS derivata veća od njene vrednosti u trenutku zaključivanja ugovora - korisnik kreditne zaštite isplaćuje pružaocu te zaštite razliku u vrednosti te izloženosti,
- ako je vrednost ove izloženosti na dan dospeća TRS derivata manja od njene vrednosti u trenutku zaključivanja ugovora - pružalac kreditne zaštite isplaćuje korisniku te zaštite razliku u vrednosti te izloženosti,
- ako nastupi status neizmirenja obaveza dužnika ili nekog drugog ugovorenog kreditnog događaja - ugovor se raskida, a gubitak snosi pružalac kreditne zaštite;
23) stambena nepokretnost je kuća, stan i delovi stambene zgrade koji su namenjeni stanovanju, garaža, odnosno garažno mesto zajedno sa stanom, kao i zemljište s građevinskom dozvolom za izgradnju kuće, s tim što se vikendice ne smatraju stambenom nepokretnošću;
24) tržišna vrednost nepokretnosti označava procenjeni novčani iznos za koji nepokretnost, na dan utvrđivanja njene vrednosti, može biti prodata pod uslovom da kupac i prodavac postupaju dobrovoljno, informisano, oprezno i bez prinude, pri čemu ova vrednost mora biti transparentno i jasno dokumentovana i mora je utvrditi ovlašćeni procenjivač;
25) ovlašćeni procenjivač je sudski veštak odgovarajuće struke, pravno lice koje je osnovano za obavljanje delatnosti veštačenja u skladu sa zakonom kojim se utvrđuju uslovi za obavljanje poslova veštačenja ili organ koji je, u skladu sa zakonom kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija, nadležan za vođenje poreskog postupka, pri čemu ovo lice ne može biti lice povezano s dužnikom na način utvrđen Zakonom o bankama i ne može biti uključeno u proces odobravanja plasmana ili prodaju nepokretnosti;
26) faktor volatilnosti (haircut) označava korektivni faktor koji odražava volatilnost cena ili deviznog kursa i koji se koristi za prilagođavanje vrednosti izloženosti ili vrednosti sredstva obezbeđenja;
27) pristup zasnovan na internom rejtingu (internal ratings-based approach) (u daljem tekstu: IRB pristup) jeste pristup u kome banka radi izračunavanja kapitalnih zahteva za kreditni rizik primenjuje interne rejting sisteme;
28) osnovni IRB pristup (foundation IRB approach) (u daljem tekstu: FIRB pristup) jeste vrsta IRB pristupa u kome banka primenjuje sopstvene procene verovatnoće neizmirenja obaveza (PD parametar) i propisane procene gubitka usled nastanka neizmirenja obaveza (LGD parametar), faktora konverzije i efektivne ročnosti (M parametar);
29) napredni IRB pristup (advanced IRB approach) (u daljem tekstu: AIRB pristup) jeste vrsta IRB pristupa u kome banka primenjuje sopstvene procene verovatnoće neizmirenja obaveza (PD parametar), sopstvene procene gubitka usled nastanka neizmirenja obaveza (LGD parametar) i faktora konverzije i, ako je to primenljivo, sopstvene procene efektivne