Na osnovu člana 14. tačka 8, a u vezi s članom 42. stav 1. tačka 1. Zakona o Narodnoj banci Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 72/2003 i 55/2004),
Monetarni odbor Narodne banke Srbije donosi
ODLUKU
O USLOVIMA I NAČINU ODOBRAVANjA KREDITA ZA ODRŽAVANjE DNEVNE LIKVIDNOSTI BANAKA NA OSNOVU ZALOGE HARTIJA OD VREDNOSTI
(Objavljena u "Sl. glasniku RS", br. 52 od 15. maja 2008, 40/10, 3/11, 18/11, 34/13)
1.
Ovom odlukom uređuju se uslovi pod kojima i način na koji Narodna banka Srbije može odobravati bankama kredite za održavanje dnevne likvidnosti na osnovu zaloge hartija od vrednosti (u daljem tekstu: kredit za likvidnost).
2.
Kredit za likvidnost Narodna banka Srbije odobrava banci na osnovu zaloge dinarskih hartija od vrednosti, bez devizne klauzule, čiji je izdavalac:
1) Narodna banka Srbije;
2) Republika Srbija;
3) međunarodna finansijska organizacija i razvojna banka ili finansijska institucija čiji je osnivač strana država i čiji je kreditni rejting agencija za procenu rejtingaStandard & PoorsiliFitch-IBCAutvrdila sa "AAA", odnosnoMoodyssa "Aaa".
Pod deviznom klauzulom iz stava 1. ove tačke podrazumeva se valutna klauzula u smislu zakona kojim se uređuje devizno poslovanje, kao i svaka druga klauzula kojom se utvrđuje zaštita od rizika promene kursa dinara.
U smislu stava 1. ove tačke:
- međunarodna finansijska organizacija je finansijska organizacija u čijem je Republika Srbija članstvu ili s kojom je zaključila sporazum kojim se uređuju aktivnosti te finansijske organizacije u Republici Srbiji;
- razvojna banka ili finansijska institucija čiji je osnivač strana država je ona banka, odnosno institucija čiji je osnivač država članica Evropske unije ili Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
2a.
Narodna banka Srbije odobrava banci kredit za likvidnost u visini nominalne vrednosti založenih hartija od vrednosti, umanjene za procenat koji obezbeđuje naplatu kredita, s pripadajućom kamatom (procenat umanjenja).
Kad banci odobrava kredit za likvidnost na osnovu zaloge amortizacionih kuponskih hartija od vrednosti, Narodna banka Srbije će procenat umanjenja primeniti na deo nominalne vrednosti tih hartija koji preostaje na dan dospeća kredita.
Kad banci odobrava kredit za likvidnost na osnovu zaloge indeksiranih hartija od vrednosti, Narodna banka Srbije će procenat umanjenja primeniti na nominalnu vrednost tih hartija, odnosno na deo njihove nominalne vrednosti koji preostaje na dan dospeća kredita, koji se množi raciom indeksacije važećim na dan odobravanja kredita.
Racio indeksacije iz stava 3. ove tačke utvrđuje se u skladu sa aktom o emisiji indeksiranih hartija od vrednosti.
Guverner ili lice koje on ovlasti donosi odluku kojom utvrđuje visinu procenata iz stava 1. ove tačke, i to po vrstama hartija od vrednosti koje mogu biti predmet zaloge u smislu ove odluke i njihovoj preostaloj ročnosti, imajući u vidu tržišnu cenu ovih hartija i tekuća tržišna i monetarna kretanja.
Odluka iz stava 5. ove tačke objavljuje se na sajtu Narodne banke Srbije.
3.
Hartije od vrednosti iz tačke 2. ove odluke mogu biti založene do poslednjeg radnog dana koji prethodi danu dospeća tih hartija.
Upis založnog prava Narodne banke Srbije na hartijama od vrednosti iz stava 1. ove tačke vrši se na vlasničkom računu imaoca tih hartija u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar), u skladu s propisima Centralnog registra.
4.
Radi odobravanja kredita za likvidnost, Narodna banka Srbije zaključuje s bankom ugovor o kreditu za likvidnost.
Ugovorom iz stava 1. ove tačke utvrđuju se naročito odnosi Narodne banke Srbije i banke u vezi sa odobravanjem, korišćenjem i vraćanjem kredita za likvidnost, upisom i prestankom založnog prava Narodne banke Srbije, kao i naplata potraživanja Narodne banke Srbije iz založenih hartija od vrednosti.
5.
Narodna banka Srbije pušta u tečaj banci kredit za likvidnost na osnovu prethodno zaključenog ugovora iz tačke 4. ove odluke i zahteva banke za korišćenje tog kredita, s tim da banka može u toku jednog radnog dana Narodnoj banci Srbije podneti više zahteva za korišćenje kredita za likvidnost.
Izuzetno od stava 1. ove tačke, banka ne podnosi zahtev iz tog stava u slučaju iz tačke 8. stav 1. ove odluke.
6.
Kredit za likvidnost banka može koristiti kao:
1) dnevni kredit za održavanje likvidnosti -intraday credit(u daljem tekstu: dnevni kredit), ili kao
2) prekonoćni kredit za