Na osnovu člana 73. tačka 2. Ustava Republike Srbije i člana 134. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 56/05 - prečišćen tekst),
Narodna skupština Republike Srbije, na Četvrtoj sednici Prvog redovnog zasedanja u 2006. godini, održanoj 25. maja 2006. godine, donela je

ODLUKU

O UTVRĐIVANjU NACIONALNE STRATEGIJE REFORME PRAVOSUĐA

(Objavljena u "Sl. glasniku RS", br. 44 od 26. maja 2006)

1.
Ovom odlukom utvrđuje se Nacionalna strategija reforme pravosuđa. Nacionalna strategija reforme pravosuđa odštampana je uz ovu odluku i čini njen sastavni deo.
2.
Obavezuje se Vlada da:
a) donese Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa;
b) obezbedi sredstva za sprovođenje Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa;
v) imenuje članove Komisije za sprovođenje strategije.
3.
Obavezuju se svi državni organi predviđeni Nacionalnom strategijom reforme pravosuđa da neposredno sarađuju na sprovođenju Akcionog plana.
4.
Obavezuje se Komisija za sprovođenje strategije da obaveštava Narodnu skupštinu Republike Srbije o sprovođenju ove odluke jednom godišnje.
5.
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
RS broj 15
U Beogradu, 25. maja 2006. godine
Narodna skupština Republike Srbije
Predsednik, Predrag Marković, s.r.
NACIONALNA STRATEGIJA REFORME PRAVOSUĐA
I. OPŠTA INFORMACIJA
A. Uvod
Postoji izražena potreba za sprovođenjem strateških reformi na svim nivoima pravosudnog sistema u cilju uspostavljanja vladavine prava i pravne sigurnosti u Republici Srbiji.
Potreba za reformom uzrokovana je oštrim sukobom prevaziđenog političko-pravnog uređenja zasnovanog na Ustavu iz 1990. godine sa novim društvenim odnosima koji počivaju na sasvim drugačijim načelima, principima i vrednostima. Ustavna načela važećeg Ustava se ne mogu više kompenzovati novim savremenim zakonima, a stvorila su pravosudni sistem koji je podložan i otvoren za neprimerene uticaje. Vršenje sudske vlasti pod ovakvim okolnostima dovelo je do urušavanja njenog ugleda kao državne institucije. Poverenje građana u ovakav pravosudni sistem je slabo.
Analizama sprovedenim u protekle četiri godine identifikovane su i prepoznate sledeće slabosti:
- neadekvatan ustavni i zakonski okvir, što za rezultat ima prekomerna kašnjenja sudskih postupaka, otežano izvršenje sudskih presuda, neodgovornost organa pravosudnog sistema, pa i korupciju;
- preterano kompleksan i širok sistem sudova, što za rezultat ima više troškove poslovanja od neophodnih a manje efikasan pristup pravdi;
- nejasni standardi izbora, opoziva, rezultata rada i napredovanja za sudije, što za rezultat ima nejednaku delotvornost pravosudnih organa i smanjenje poverenja javnosti u sudijsku profesiju;
- nepostojanje kapaciteta za integrisano planiranje, utvrđivanje budžeta i merenje rezultata, što smanjuje sposobnost pravosuđa da delotvorno prati i unapređuje rezultate sistema;
- zastareli modeli funkcionisanja pravosudne adaministracije, što sprečava delotvorno sprovođenje pravde i procesuiranje predmeta;
- težak teret administrativnih poslova na sudijama, što smanjuje sudijsku efikasnost i slabi moral u redovima sudija;
- nedostatak kontinuirane obuke sudija i drugih nosilaca pravosudnih funkcija, što predstavlja prepreku za razvoj modernog i profesionalnog kadra specijalizovanog za rukovođenje i sudsku upravu;
- neadekvatan program na pravnim fakultetima, što doprinosi nepripremljenosti budućih lidera u pravničkoj profesiji i pravosuđu;
- loše opremljeni i održavani objekti, što ograničava pristup pravosuđu i čini veliki pritisak na resurse u pravosuđu;
- sistem institucija za izvršenje zavodskih sankcija koje su pretrpane i zastarele, što ne podstiče na delotvoran način rehabilitaciju niti zadovoljava međunarodne standarde;
- nedovoljno korišćenje informacione tehnologije i automatizovanih sistema, što za rezultat ima stalno korišćenje neefikasne i radno intenzivne prakse.
Kako bi otklonila navedene slabosti, Vlada se obavezala na sprovođenje programa reformi radi postizanja delotvornijeg, adekvatnijeg i modernijeg pravosuđa uvažavajući prava građana Srbije na pristup pravdi i pravično suđenje pred nepristrasnim sudom u razumnom roku, i na taj način odgovorila novim društvenim vrednostima.
U Nacionalnoj strategiji reforme pravosuđa izloženi su izazovi sa kojima se suočava srpsko pravosuđe u okviru četiri ključna načela i odgovarajućih ciljeva. U zasebnom Akcionom planu izložene su konkretne aktivnosti koje je neophodno sprovesti da bi se postigli ti ciljevi.
B. Ključna načela
Delotvorno pravosuđe se zasniva na četiri ključna načela: nezavisnost, transparentnost, odgovornost i efikasnost, koja obezbeđuju okvir za uspostavljanje, razvoj i organizovanje pravosudnih institucija. Pravosudni sistem koji može da u potpunosti odgovori interesima i pravima svih građana nastojaće da unapredi ova ključna načela u svakoj fazi razvoja pravosuđa i prava.
Ova strategija, koja je prvenstveno usredsređena na republički sudski sistem, primenjivaće ova ključna načela u cilju postizanja:
- sudskog sistema koji je nezavisan;
- sudskog sistema koji je transparentan;
- sudskog sistema koji je odgovoran;
- sudskog sistema koji je efikasan.
Kroz primenu ovih načela Strategija će omogućiti Republici Srbiji da lakše sprovede proces pridruživanja Evropskoj uniji poštujući standarde i norme obavljanja pravosudnih funkcija sadržane u relevantnim dokumentima međunarodne zajednice.
V. Cilj Strategije
Uspostavljanjem vladavine prava i pravne sigurnosti vratiti poverenje građana u pravosudni sistem Republike Srbije.
II. SPROVOĐENjE
A. Novi ustavni i zakonski okvir
Sadašnje stanje
Ustav Republike Srbije iz 1990. godine je nezaobilazna prepreka na putu uspostavljanja vladavine prava kao vrhovne vrednosti ustavnog poretka. Iako je Ustav proklamovao načelo podele vlasti kao oblik njene organizacije, umesto ideološke floskule o jedinstvu narodne vlasti, zatim izveo iz ove podele načelo nezavisnosti i samostalnosti sudske vlasti kao načelo njene institucionalne nezavisnosti a stalnost sudske funkcije kao načelo individualne nezavisnosti sudija koje vrše sudsku vlast, dalje od ovih načela, na žalost, nije otišao. Činjenica da nedostaje konzistentan, sveobuhvatan zaokružen i dosledno razrađen sistem neophodnih ustavnih načela o garancijama nezavisnosti sudske vlasti i sudija pokazuje da u stvari cilj ustavotvorca nije bio uspostavljanje nezavisne sudske vlasti. Prava namera ovakvog ustavnog određenja sudske vlasti kao zavisne i nesamostalne, sadržan je u ideji očuvanja filozofije i ideologije zatečenog političkog i državno-pravnog sistema. Posledice ovakvog ustavnog rešenja su i danas prisutne. Sudska vlast, koja je i inače institucionalno najslabija grana vlasti, bez ustavnih garancija samostalnosti i nezavisnosti uspostavljena je kao nezaštićena grana vlasti, lako podložna i otvorena za neprimerene uticaje. Vršenje sudske vlasti pod ovakvim okolnostima neminovno je dovelo do potpunog urušavanja ugleda sudske vlasti kao državne institucije. Poverenje građana u ovakvu sudsku vlast je slabo. Tužilaštvo, pravobranilaštvo i advokatura kao delovi pravosudnog sistema su neminovno podelile sudbinu sudske vlasti jer su po prirodi funkcija koje obavljaju za nju vezane.
Može se zaključiti da je Ustav ostao čuvar prevaziđenog političko-pravnog uređenja koje je došlo u oštar sukob sa novim društvenim odnosima zasnovanim na sasvim drugačijim načelima, principima i vrednostima. Ustavna načela važećeg Ustava se ne mogu više kompenzovati novim, savremenim zakonima.
Pravosudni sistem u novom Ustavu
Ustavna načela položaja sudske vlasti i celog pravosudnog sistema u novom Ustavu moraju izraziti potpuno nove državno-pravne, političke i ekonomske potrebe. Ona moraju pružiti sudskoj vlasti jasne i nesumnjive garancije institucionalne i individualne nezavisnosti i samostalnosti. Samo takvo ustavno uređenje sudske vlasti može joj dati priliku da bude garant vladavine prava kao pretpostavke pravne države. Državi koja pretenduje da bude pravna, organizovana na ustavnom načelu podele