ZAKON
O POTVRĐIVANjU OKVIRNE KONVENCIJE SAVETA EVROPE O VREDNOSTI KULTURNOG NASLEĐA ZA DRUšTVO
(Objavljen u "Sl. glasniku RS - Međunarodni ugovori", br. 1 od 21. maja 2010)
Član 1.
Potvrđuje se Okvirna konvencija Saveta Evrope o vrednosti kulturnog nasleđa za društvo koja je usvojena u Faru 27. oktobra 2005. godine, u originalu na engleskom i francuskom jeziku.
Član 2.
Tekst Okvirne konvencije Saveta Evrope o vrednosti kulturnog nasleđa za društvo u prevodu na srpski jezik glasi:
OKVIRNA KONVENCIJA SAVETA EVROPE O VREDNOSTI KULTURNOG NASLEĐA ZA DRUŠTVO
Preambula
Države članice Saveta Evrope, potpisnice ove konvencije,
Smatrajući da je jedno od načela Saveta Evrope da postigne veće jedinstvo među svojim članicama, sa ciljem da čuvaju i unapređuju ideale i principe zasnovane na poštovanju ljudskih prava, demokratiji i vladavini prava, koji čine njihovo zajedničko nasleđe;
Prepoznajući potrebu da se ljudi i ljudske vrednosti nađu u središtu proširenog i transverzalnog koncepta kulturnog nasleđa;
Naglašavajući vrednost i potencijal kulturnog nasleđa, promišljeno upotrebljenog, kao resursa održivog razvoja i kvaliteta života u društvu koje se neprekidno razvija;
Svesne prava svakog pojedinca da se, poštujući prava i slobode drugih, bavi kulturnim nasleđem prema sopstvenom izboru, kao vida prava da se slobodno uključi u kulturni život, utvrđenog Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija (1948) i zagarantovanog Međunarodnim sporazumom o ekonomskim, društvenim i kulturnim pravima (1966);
Svesne potrebe da se svaki pojedinac uključi u stalni proces definisanja i upravljanja kulturnim nasleđem;
Svesne ispravnosti principa politike kulturnog nasleđa i inicijativa u obrazovanju koje smatraju da je svo kulturno nasleđe jednako, unapređujući tako dijalog među kulturama i religijama;
Pozivajući se na različite instrumente Saveta Evrope, naročito na Evropsku kulturnu konvenciju (1954), Konvenciju o zaštiti arhitektonskog nasleđa Evrope (1985), Evropsku konvenciju o zaštiti arheološkog nasleđa (1992, revidirana) i Evropsku konvenciju o predelu (2000);
Uvereni u važnost stvaranja panevropskog okvira za saradnju u dinamičnom procesu stvarne primene ovih principa;
Saglasile su se o sledećem:
ODELjAKI
CILjEVI, DEFINICIJE I NAČELA
Ciljevi Konvencije
Član 1.
Strane potpisnice ove konvencije saglasne su da:
a. priznaju da je pravo na kulturno nasleđe neodvojivo od prava na učešće u kulturnom životu, kao što je utvrđeno u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima;
b. priznaju pojedinačnu i kolektivnu odgovornost prema kulturnom nasleđu;
v. naglase da je krajnji cilj očuvanje kulturnog nasleđa i njegova održiva namena za ljudski razvoj i kvalitet života;
g. preduzmu neophodne korake za primenu odredaba ove konvencije u pogledu:
- uloge kulturnog nasleđa u izgradnji miroljubivog i demokratskog društva, kao i procesa održivog razvoja i unapređenja kulturne raznolikosti;
- veće sinergije nadležnosti između svih zainteresovanih javnih, institucionalnih i privatnih aktera.
Definicije
Član 2.
U ovoj konvenciju:
a. izraz "kulturno nasleđe" označava skup resursa nasleđenih iz prošlosti, koje ljudi identifikuju, nezavisno od vlasništva nad njima, kao odraz i izraz neprekidno evoluirajućih vrednosti, uverenja, znanja i tradicija. Ono obuhvata sve vidove životne sredine nastale interakcijom čoveka i prostora tokom vremena;
b. izraz "zajednica povezana nasleđem" označava skup pojedinaca koji vrednuju određene aspekte kulturnog nasleđa koje žele da, u okviru javnog delovanja, održe i prenesu na buduće generacije.
Zajedničko nasleđe Evrope
Član 3.
Strane potpisnice su se složile da će unapređivati zajedničko nasleđe Evrope koje se sastoji od:
a. svih oblika kulturnog nasleđa u Evropi koji čine zajednički izvor sećanja, razumevanja, identiteta, kohezije, stvaralaštva;
b. ideale, principe i vrednosti, proistekle iz iskustava stečenih kroz napredak i sukobe iz prošlosti, koji neguju razvoj miroljubivog i stabilnog društva, zasnovanog na poštovanju ljudskih prava, demokratije i vladavini prava.
Prava i obaveze koje se odnose na kulturno nasleđe
Član 4.
Strane potpisnice priznaju da:
a. svi, pojedinačno ili kolektivno, imaju pravo da uživaju dobrobit kulturnog nasleđa i doprinose njegovom bogaćenju;
b. svi, pojedinačno ili kolektivno, imaju obavezu da poštuju kulturno nasleđe drugih na isti način kao i sopstveno nasleđe, a samim tim i zajedničko nasleđe Evrope;
v. ostvarivanje prava na kulturno nasleđe može da podleže samo onim ograničenjima koja su nužna u demokratskom društvu radi zaštite javnog interesa, prava i sloboda drugih.
Zakoni i politike koji se odnose na kulturno nasleđe
Član 5.
Strane potpisnice se obavezuju da će:
a. priznati javni interes vezan za elemente kulturnog nasleđa u skladu sa njihovim značajem za društvo;
b. unapređivati vrednost kulturnog nasleđa njenom identifikacijom, proučavanjem, tumačenjem, zaštitom, očuvanjem i predstavljanjem;
v. obezbediti, u specifičnom kontekstu svake strane potpisnice, postojanje zakonskih odredaba koje se odnose na procedure ostvarivanja prava na kulturno nasleđe, kako je definisano u članu 4;
g. negovati privrednu i društvenu klimu koja podstiče učešće u aktivnostima vezanim za kulturno nasleđe;
d. unapređivati zaštitu kulturnog nasleđa kao centralnog faktora u međusobno povezanim ciljevima održivog razvoja, kulturne raznolikosti i savremenog stvaralaštva koji se međusobno nadopunjuju;
đ. prepoznati vrednost kulturnog nasleđa koje se nalazi na teritoriji pod njihovom nadležnošću, bez obzira na njegovo poreklo;
e. formulisati integrisane strategije radi olakšanja primene odredaba ove konvencije.
Dejstva Konvencije
Član 6.
Nijedna odredba ove konvencije neće biti protumačena tako da:
a. ograniči ili bude u suprotnosti sa ljudskim pravima i osnovnim slobodama zaštićenim međunarodnim instrumentima, naročito Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima i Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda;
b. utiče na povoljnije odredbe koje se odnose na kulturno nasleđe i okruženje, a koji su obuhvaćeni drugim nacionalnim ili međunarodnim pravnim instrumentima;
v. stvara izvršna prava.
ODELjAKII
DOPRINOS KULTURNOG NASLEĐA DRUŠTVU I RAZVOJU ČOVEČANSTVA
Kulturno nasleđe i dijalog
Član 7.
Strane potpisnice se obavezuju da će, preko nadležnih javnih vlasti i drugih nadležnih organa:
a. podsticati razmišljanja o etici i metodama predstavljanja kulturnog nasleđa, kao i poštovanje raznolikosti tumačenja;
b. ustanoviti postupke izmirenja koji će se pravično baviti situacijama u kojima različite zajednice pridaju protivrečne vrednosti istom kulturnom nasleđu;
v. razvijati svest o kulturnom nasleđu kao sredstvu koje olakšava miroljubivu koegzistenciju, podstičući međusobno razumevanje i, kao rezultat toga, rešavanje i sprečavanje sukoba;
g. integrisati ove pristupe u sve vidove doživotnog učenja i obuke.
Okruženje, nasleđe i kvalitet života
Član 8.
Strane potpisnice se obavezuju da će iskoristiti sve vidove nasleđa kulturnog okruženja da:
a. obogate procese prostornog, kulturnog, ekonomskog, političkog i društvenog razvoja, pribegavajući, kada je potrebno, procenama o uticaju na kulturu i usvajajući strategije za ublažavanje štete;
b. promovišu integrisani pristup politikama vezanim za kulturnu, biološku, geološku i predeonu raznolikost kako bi se postigla ravnoteža između