NAPOMENA REDAKCIJE:
Odredba člana 284. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005) glasi:
Odredbe kolektivnog ugovora koji je na snazi na dan stupanja na snagu ovog zakona, a koje nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, ostaju na snazi do zaključivanja kolektivnog ugovora u skladu sa ovim zakonom.
Odredbe opšteg i posebnih kolektivnih ugovora zaključenih pre 21. decembra 2001. godine, a koje su na snazi na dan stupanja na snagu ovog zakona i koje nisu u suprotnosti sa ovim zakonom ostaju na snazi do zakljucivanja kolektivnih ugovora u skladu sa ovim zakonom, a najduže šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
-----------------------------
Na osnovu člana 123. stav 2. tačka 2. Zakona o radnim odnosima ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 55/96),
Sindikat radnika Elektroprivrede Srbije i Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: učesnici ugovora) zaključuju

POSEBAN

KOLEKTIVNI UGOVOR ZA ELEKTROPRIVREDU SRBIJE

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 37 od 18. oktobra 2000)

OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim kolektivnim ugovorom uređuju se, u skladu sa zakonom i Opštim kolektivnim ugovorom, prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u Javnom preduzeću "Elektroprivreda Srbije" i javnim preduzećima koja je ono osnovalo (u daljem tekstu: preduzeće) iz oblasti rada i radnog odnosa i međusobni odnosi učesnika ugovora.
Kolektivni ugovor neposredno se primenjuje i zaključuje na neodređeno vreme.

RASPOREĐIVANjE ZAPOSLENIH

Član 2.

Zaposleni može da se rasporedi na rad iz jednog mesta u drugo samo uz njegov pristanak. Zaposleni može da se rasporedi, iz jednog mesta u drugo, bez njegovog pristanka, najduže tri meseca, u slučajevima:
1. ako se delatnost preduzeća obavlja i u mestima van sedišta preduzeća ili njegovog organizacionog dela;
2. ako je udaljenost od mesta u kome zaposleni radi do mesta u koje se raspoređuje na rad manja od 50 km u jednom pravcu, ili su mesto rada i mesto u koje se zaposleni raspoređuje na teritoriji iste ili susedne opštine, odnosno grada, a organizovan je redovan prevoz koji omogućava blagovremeni dolazak zaposlenog na rad i povratak sa rada i obezbeđena je naknada za prevoz u visini cene prevoza u javnom saobraćaju.

RADNO VREME

Član 3.

Radno vreme zaposlenog koji radi na naročito teškim, napornim i po zdravlje štetnim poslovima (u daljem tekstu: radna mesta sa posebnim uslovima rada) skraćuje se srazmerno štetnom dejstvu posebnih uslova rada, zavisno od organizacije i tehnologije rada.
Dužinu trajanja radnog vremena na radnim mestima sa posebnim uslovima rada utvrđuje generalni direktor JP EPS, odnosno direktor preduzeća (u daljem tekstu: direktor), na osnovu elaborata o stepenu štetnog dejstva posebnih uslova rada, uz prethodno pribavljeno mišljenje sindikata.
Ako direktor ne donese odluku o radnim mestima sa posebnim uslovima rada sa skraćenim radnim vremenom organizacija sindikata može da pokrene inicijativu za izradu elaborata o skraćenom radnom vremenu na pojedinim radnim mestima i na radnim mestima na kojima se rad obavlja u smenama ili noću. U tom slučaju direktor je dužan da omogući izradu elaborata u roku od 6 meseci od pokretanja inicijative.

Član 4.

Zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena (u daljem tekstu: prekovremeni rad), u slučajevima propisanim zakonom i u slučajevima kada je to neophodno:
1. da se završi proces rada čije se trajanje nije moglo predvideti, a čije bi obustavljanje ili prekidanje nanelo znatnu materijalnu štetu;
2. da se završe određeni neophodni remontni radovi, neodložni poslovi, druge složene operacije i tehnološki proces;
3. da se zameni iznenadno odsutni zaposleni u procesu rada koji neprekidno traje;
4. da se spreči ili otkloni kvar na sredstvima za rad, odnosno materijalu.
Prekovremeni rad ne može se narediti zaposlenom kome je zbog invalidnosti, odnosno prema preostaloj radnoj sposobnosti, određeno radno vreme kraće od punog radnog vremena, zaposlenom mlađem od 18 godina, kao i zaposlenoj ženi za vreme trudnoće ili sa detetom do 3 godine života.
Za prekovremeni rad donosi se rešenje i uručuje zaposlenom, najkasnije u roku od 24 časa od uvođenja prekovremenog rada.

Član 5.

Direktor donosi rešenje o rasporedu, početku i završetku radnog vremena, polazeći od sledećeg:
1. na radnom mestu gde proces rada to dozvoljava, radno vreme je jednokratno, radna nedelja po pravilu traje 5 radnih dana, a subotom i nedeljom se ne radi;
2. na radnim mestima gde proces rada traje neprekidno, rad se organizuje u smenama ili turnusima.

ODMORI I ODSUSTVA ZAPOSLENIH

Član 6.

Zaposleni koji ima punu godinu dana rada u kalendarskoj godini koristi godišnji odmor u trajanju od 18 radnih dana uvećanih:
1. po osnovu složenosti poslova radnog mesta
- za rad na radnim mestima KV radnika - 2 radna dana,
- za rad na radnim mestima sa srednjom stručnom spremom - 3 radna dana,
- za rad na radnim mestima sa višom stručnom spremom i VKV radnika - 4 radna dana,
- za rad na radnim mestima sa visokom stručnom spremom - 5 radnih dana;
2. po osnovu uslova rada
- za rad na radnim mestima na kojima je težak i naporan rad, rad pod povišenim i smanjenim vazdušnim pritiskom, visokoj ili niskoj temperaturi, rad pod dejstvom štetnih zračenja, rad pod povećanom bukom i vibracijama, rad u prostorijama zagađenim hemijskim štetnostima, rad pod zemljom i vodom, rad na visini, za koje nije uvedeno skraćeno radno vreme i beneficirani radni staž - 3 radna dana,
- za rad na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem i na kojima je skraćeno radno vreme - 5 radnih dana;
3. po osnovu radnog iskustva
- do 10 godina radnog iskustva - 1 radni dan,
- od 10 do 20 godina radnog iskustva - 2 radna dana,
- od 20 do 30 godina radnog iskustva - 3 radna dana;
4. invalidu rada, odnosno vojnom invalidu i zaposlenom koji boluje od profesionalnog oboljenja - 3 radna dana;
5. roditelju sa jednim ili više dece do 14 godina starosti - 2 radna dana;
6. za doprinos u radu po predlogu neposrednog rukovodioca - do 3 radna dana.
Ako zaposlenom primenom kriterijuma iz stava 1. ovog člana pripada godišnji odmor u trajanju dužem od 25 radnih dana, utvrdiće se godišnji odmor u trajanju od 25 radnih dana, osim za zaposlenog koji radi na radnom mestu sa skraćenim radnim vremenom i beneficiranim radnim stažom, kome godišnji odmor traje prema kriterijumima iz stava 1. ovog člana, a najduže 40 radnih dana.
Zaposleni sa navršenih 30 godina penzijskog staža ili navršenih 55 godina života i zaposlena žena sa navršenih 25 godina penzijskog staža ili navršenih 50 godina života, kao i zaposleni mlađi od 18 godina života, ima pravo na godišnji odmor u trajanju od 30 radnih dana.

Član 7.

Raspored korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje se planom.
Plan korišćenja godišnjeg odmora uvažava potrebe procesa rada i potrebe zaposlenog i može se menjati u zavisnosti od tih potreba.
Na osnovu utvrđenog rasporeda korišćenja godišnjeg odmora, zaposlenom se izdaje rešenje o korišćenju godišnjeg odmora, najmanje 15 dana pre početka korišćenja godišnjeg odmora.

Član 8.

Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u toku kalendarske godine po sedam radnih dana u slučajevima:
1. stupanja zaposlenog u brak; porođaja člana uže porodice, smrti brata ili sestre zaposlenog, smrti usvojioca, roditelja, brata ili sestre njegovog bračnog druga, smrti lica koje živi u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim, odlaska na odsluženje vojnog roka - 5 radnih dana;
2. zaštite i otklanjanja štetnih posledica u domaćinstvu prouzrokovanih elementarnom nepogodom - 3 radna dana;
3. selidbe sopstvenog domaćinstva u mestu prebivališta - 3 radna dana, van mesta prebivališta - 4 radna dana;
4. stupanja u brak deteta zaposlenog - 3 radna dana;
5. polaganja stručnog ili drugog ispita - 1 radni dan;
6. učestvovanja na radno-proizvodnom takmičenju koje organizuje sindikat - 2 radna dana;
7. korišćenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju