Na osnovu člana 4. stav 2. Zakona o državnim službenicima ("Službeni glasnik RS", br. 79/05, 81/05, 83/05, 64/07, 67/07, 116/08 i 104/09),
Vlada i reprezentativni sindikati Ministarstva unutrašnjih poslova - Policijski sindikat Srbije i Nezavisni sindikat policije (u daljem tekstu: učesnici), 28. februara 2011. godine, u Beogradu, zaključuju

POSEBAN

KOLEKTIVNI UGOVOR ZA POLICIJSKE SLUŽBENIKE

(Objavljeno u "Sl. glasnik RS", br. 18 od 16 marta 2011)

I. Osnovne odredbe

Član 1.

Ovim posebnim kolektivnim ugovorom za policijske službenike (u daljem tekstu: ugovor) uređuju se prava i obaveze iz rada i po osnovu rada policijskih službenika: radno vreme, odmori i odsustva, bezbednost i zdravlje na radu, naknada štete, zaštita zaposlenih, plate, naknade i druga primanja, zaštita dostojanstva zaposlenih, zaštita od zlostavljanja na radu, delovanje i uslovi za rad sindikata, mirno rešavanje kolektivnih sporova, praćenje i tumačenje ovog ugovora, pravo na štrajk, donošenje izmena i dopuna i druga pitanja od značaja za njegovu primenu.

Član 2.

Zaposleni, u smislu ovog ugovora, je policijski službenik (u daljem tekstu: zaposleni) koji je u radnom odnosu u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Poslodavac, u smislu ovog ugovora, je Republika Srbija (u daljem tekstu: poslodavac), a prava i dužnosti poslodavca obavlja rukovodilac državnog organa ili lice koje on ovlasti.

Član 3.

Odredbe ovog ugovora primenjuju se neposredno, osim u slučaju kada su pojedina pitanja za zaposlene povoljnije uređena drugim propisom ili opštim aktom.

II. Radno vreme

Član 4.

Puno radno vreme zaposlenog iznosi 40 časova nedeljno. Nedeljno radno vreme traje pet radnih dana. Radni dan, po pravilu, traje osam časova.

Član 5.

Poslodavac je dužan da vodi evidenciju radnog vremena za svakog zaposlenog, u skladu sa zakonom.

Član 6.

Zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena na osnovu pisanog ili usmenog naloga poslodavca.
Poslodavac je dužan da na kraju tekućeg meseca dostavi zaposlenom rešenje o prekovremenom radu.

Član 7.

Za prekovremeni rad zaposleni ima pravo, po svom izboru:
1. na uvećanu osnovnu platu u skladu sa ovim ugovorom, ili;
2. na slobodne sate, tako, što će se svaki sat prekovremenog rada obračunavati kao sat i po slobodnih sati.
Poslodavac preračunava prekovremeni rad u slobodne sate tromesečno, koje sate zaposleni mora da iskoristi najkasnije u roku od šest meseci od protoka tromesečja u kojem je slobodne sate ostvario.

III. Odmori i odsustva

Dnevni odmor

Član 8.

Zaposleni koji radi puno radno vreme, osam časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 30 minuta.
Zaposleni koji radi duže od punog radnog vremena, ali ne duže od 12 časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada od 60 minuta.
Odmor u toku dnevnog rada ne može se koristiti na početku i na kraju radnog vremena.
Vreme odmora iz stava 1. i 2. ovog člana uračunava se u radno vreme.

Nedeljni odmor

Član 9.

Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od 48 časova neprekidno.
Dani nedeljnog odmora su, po pravilu, subota i nedelja.
Ako je neophodno da zaposleni radi na dan ili dane svog nedeljnog odmora poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi odmor u trajanju od 24 ili 48 časova neprekidno u toku tekuće ili naredne nedelje.
Ukoliko poslodavac ne obezbedi pravo zaposlenog iz stava 3. ovog člana, zaposleni ima pravo da se dan ili dani nedeljnog odmora provedeni u radu računaju u prekovremeni rad.

Godišnji odmor

Član 10.

Zaposleni ima pravo na plaćeni godišnji odmor, za svaku kalendarsku godinu, u trajanju od najmanje 20 radnih dana.

Član 11.

Ništava je izjava kojom se zaposleni odriče prava na godišnji odmor.
Ništav je sporazum između poslodavca i zaposlenog o isplati naknade štete zaposlenom za neiskorišćeni godišnji odmor krivicom poslodavca, a pre otpočinjanja njegovog korišćenja.

Član 12.

Dužina godišnjeg odmora zaposlenog utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava prema sledećim kriterijumima:
1) po osnovu doprinosa na radu:
1. zaposlenom sa ocenom "naročito se ističe" - za pet radnih dana;
2. zaposlenom sa ocenom "ističe se" - za tri radna dana;
3. zaposlenom sa ocenom "dobar" - za jedan radni dan.
2) po osnovu uslova rada:
1. za rad na radnim mestima sa povećanim rizikom - za tri radna dana;
2. za redovan rad subotom, nedeljom i rad u smenama - za dva radna dana.
3) po osnovu radnog iskustva:
1. zaposlenom od 20 do 29 godina rada provedenog u radnom odnosu za pet radnih dana;
2. zaposlenom od 15 do 19 godina rada provedenog u radnom odnosu za četiri radna dana;
3. zaposlenom od 10 do 14 godina rada provedenog u radnom odnosu za tri radna dana;
4. zaposlenom od pet do devet godina rada provedenog u radnom odnosu za dva radna dana;
5. zaposlenom do pet godina rada provedenog u radnom odnosu - za jedan radni dan.
4) po osnovu stručne spreme, odnosno složenosti poslova:
1. zaposlenom koji ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije) - za pet radnih dana;
2. zaposlenom koji ima stečeno visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije) - za četiri radna dana;
3. zaposlenom koji ima stečenu srednju stručnu spremu - za tri radna dana.
5) za rad na poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem ili skraćeno radno vreme - za pet radnih dana.
6) po osnovu invalidnosti - za pet radnih dana.
7) po osnovu brige o deci i članovima uže porodice:
1. roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju sa jednim maloletnim detetom za dva radna dana, a za svako naredno dete za po jedan radni dan;
2. samohranom roditelju sa detetom do 14 godina za tri radna dana, s tim što se ovaj broj dana uvećava za po dva radna dana za svako naredno dete mlađe od 14 godina;
3. zaposlenom koji se stara o članu uže porodice koji je ometen u razvoju, ima teško telesno oštećenje ili bolest usled koje je potpuno ili vrlo slabo pokretan - za pet radnih dana.
Godišnji odmor po svim kriterijumima iz stava 1. ovog člana ne može se koristiti u trajanju dužem od 30 dana.
Zaposleni sa više od 30 godina provedenih u radnom odnosu ima pravo na godišnji odmor od 35 radnih dana.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora donosi poslodavac na osnovu plana korišćenja godišnjeg odmora i zahteva zaposlenog koji sadrži period u kojem zaposleni želi da koristi godišnji odmor i da li se godišnji odmor koristi iz jednog ili dva dela.

Član 13.

Zaposleni koji odlazi u penziju ima pravo na pun godišnji odmor.

Član 14.

Zaposleni ima pravo da u toku godine koristi dva puta po jedan dan godišnjeg odmora, u vremenu koje izabere, s tim što je dužan da o tome obavesti poslodavca najmanje pet dana ranije.

Član 15.

O pravu zaposlenog na godišnji odmor, dužini i vremenskom periodu korišćenja, poslodavac odlučuje rešenjem koje zaposlenom dostavlja najkasnije 20 dana pre početka korišćenja godišnjeg odmora.
Ukoliko poslodavac ne dostavi rešenje iz stava 1. ovog člana smatra se da je, svojom krivicom, uskratio pravo zaposlenom na godišnji odmor.

Član 16.

Ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godišnji odmor, ima pravo na naknadu štete u visini 100% plate koju bi zaposleni ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kojem je poslodavac uskratio pravo na korišćenje godišnjeg odmora za kalendarsku godinu ili u visini 100% plate koju ostvari za mesec u kome se, saglasno zakonu, najkasnije može koristiti godišnji odmor.
Visina naknade štete iz stava 1. ovog člana utvrđuje se rešenjem poslodavca u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva zaposlenog.
Poslodavac je dužan da utvrđenu štetu iz stava 2. ovog člana isplati zaposlenom u roku od osam dana od dana donošenja rešenja.

Član 17.

Poslodavac može da izmeni vreme korišćenja godišnjeg odmora, ili da odloži početak korišćenja godišnjeg odmora, radi obavljanja službenih poslova