Na osnovu člana 246. stav 1. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05 i 54/09), reprezentativni sindikati: Samostalni sindikat kulture Srbije i Granski sindikat kulture i umetnosti "Nezavisnost" i Vlada (u daljem tekstu: učesnici), zaključuju

POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVOR

ZA ZAPOSLENE U USTANOVAMA KULTURE ČIJI JE OSNIVAČ REPUBLIKA SRBIJA

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 97 od 27. novembra 2009, 112/09, 114/12, 118/12)

I. UVODNE ODREDBE

Član 1.

Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u ustanovama kulture čiji je osnivač Republika Srbija (u daljem tekstu: ugovor), u skladu sa zakonom, bliže se uređuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u ustanovama kulture čiji je osnivač Republika (u daljem tekstu: zaposleni) iz radnog odnosa, kao i međusobni odnosi učesnika ovog ugovora.
Zaposleni, u smislu ovog ugovora, jeste lice zaposleno u ustanovi kulture čiji je osnivač Republika Srbija
(u daljem tekstu: Republika).
Poslodavac, u smislu ovog ugovora, jeste ustanova kulture čiji je osnivač Republika.

Član 2.

Kolektivnim ugovorom kod poslodavca mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni ovim ugovorom, u skladu sa zakonom.

Član 3.

Ugovor se neposredno primenjuje.

II. ZASNIVANjE RADNOG ODNOSA

Član 4.

Pored uslova utvrđenih zakonom, lice koje zasniva radni odnos sa poslodavcem mora ispunjavati i posebne uslove za rad na određenim poslovima utvrđene pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.

Član 5.

Radni odnos u ustanovi zasniva se ugovorom o radu. Ugovor o radu u ime poslodavca potpisuje direktor.
Radni odnos zasniva se na neodređeno ili određeno vreme u skladu sa zakonom.

III. IZMENA UGOVORENIH USLOVA RADA

Član 6.

Zbog potreba procesa i organizacije rada, poslodavac može zaposlenom ponuditi aneks ugovora o radu i premeštaj na sve poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima, u skladu sa zakonom.
Potrebe procesa i organizacije rada u smislu ugovora jesu:
1) uspešnije i efikasnije obavljanje poslova;
2) potpunije korišćenje radne sposobnosti zaposlenog;
3) usavršavanje postojeće i uvođenje nove tehnologije organizacije rada;
4) prestanak potrebe za radom zaposlenog na određenim poslovima;
5) smanjenje obima poslova;
6) uvođenje novih poslova;
7) otklanjanje poremećenih odnosa u procesu rada.

Član 7.

Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, odnosno pravilnikom o radu (u daljem tekstu: opšti akt) utvrđuju se slučajevi i uslovi pod kojima poslodavac može zaposlenog da premesti na rad iz jednog u drugo mesto rada bez njegove saglasnosti, u skladu sa zakonom.
Pri premeštaju poslodavac je dužan da navede okolnosti i činjenice koje dokazuju da je nastupila potreba da zaposleni bude premešten na druge poslove ili u drugo mesto rada.

Član 8.

Zaposleni se ne može premestiti na rad iz jednog u drugo mesto rada, bez svoje saglasnosti, i to:
1) ako na drugom mestu nisu obezbeđeni jednaki ili bolji uslovi rada;
2) ako je zaposleni invalid;
3) zaposlena žena za vreme trudnoće;
4) zaposlena žena sa detetom predškolskog uzrasta;
5) samohrani roditelj sa detetom sa posebnim potrebama;
6) zaposleni koji ima preko 25 godina staža osiguranja.

Član 9.

Zaposleni može da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca, u skladu sa zakonom.
Poslodavac kod koga je zaposleni privremeno upućen zaključuje ugovor o radu na određeno vreme kojim se određuje rok do koga zaposleni privremeno zasniva radni odnos kod tog poslodavca.
Zaposlenom iz stava 1. ovog člana miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada kod poslodavca kod koga je radio pre upućivanja.
Zaposleni iz stava 1. ovog člana ima pravo, po isteku vremena na koje je upućen, da se vrati na rad na iste ili druge poslove koji odgovaraju stepenu i vrsti stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu.

IV. RADNO VREME

a) Opšte odredbe

Član 10.

Puno radno vreme zaposlenog iznosi 40 časova nedeljno.
Opštim aktom kod poslodavca može se utvrditi radno vreme u kraćem trajanju, ali ne kraće od 36 časova nedeljno.
U radno vreme računa se i vreme koje zaposleni provede učestvujući u radu stručnih organa i organa upravljanja ustanove.
Odmor u toku rada traje 30 minuta i računa se u radno vreme.

Član 11.

O rasporedu radnog vremena u ustanovama kulture, a naročito na poslovima na kojima je potrebno neprekidno obavljanje poslova, poslodavac donosi pisanu odluku o rasporedu radnog vremena, u skladu sa potrebama procesa rada.

b) Posebne odredbe

Član 12.

Radno vreme zaposlenih koji imaju status umetnika čini efektivno radno vreme i vreme za ličnu pripremu.
Efektivno radno vreme čini vreme zajedničke pripreme na probama, vreme predstave, koncerta i programa.
Vreme za ličnu pripremu utvrđuje se posebnim aktom poslodavca.

Član 13.

Radno vreme programskih i tehničkih radnika obuhvata i čekanje na rad.
Čekanje na rad je vreme koje zaposleni u sedištu ustanove ili određenoj radnoj jedinici provede čekajući na eventualno raspoređivanje na radni zadatak.

V. ODMORI I ODSUSTVA

1. Godišnji odmor

Član 14.

Zaposleni ima pravo na godišnji, nedeljni, dnevni i odmor u toku dnevnog rada, u skladu sa zakonom, ugovorom i opštim aktom.

Član 15.

Dužinu trajanja godišnjeg odmora zaposlenog određuje poslodavac - rešenjem, na osnovu kriterijuma utvrđenih zakonom, ugovorom i oštim aktom poslodavca.
Maksimalno trajanje godišnjeg odmora ne može se utvrditi u trajanju dužem od 30 radnih dana.
Zakonom utvrđeni minimum od 20 radnih dana uvećava se po osnovu:
1) Radnog iskustva, i to za najmanje jedan radni dan za svakih navršenih pet godina rada u radnom odnosu;
2) Stručne spreme, i to:
(1) za četiri radna dana zaVIIstepen stručne spreme,
(2) za tri radna dana zaVIstepen stručne spreme,
(3) za dva radna dana zaViIVstepen stručne spreme,
(4) za jedan radni dan zaIII,IIi I stepen stručne spreme;
3) Uslova rada, i to za radna mesta utvrđena aktom o proceni rizika - do pet radnih dana;
4) Doprinosa na radu - do pet radnih dana;
5) Drugih kriterijuma, i to za tri radna dana zaposlenom sa invaliditetom, samohranom roditelju sa detetom do 14 godina života, zaposlenom sa troje ili više dece mlađih od 14 godina, zaposlenom koji izdržava dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju.

Član 16.

Zaposleni mlađi od 18 godina imaju pravo na godišnji odmor u trajanju od 25 radnih dana.

2. Plaćeno odsustvo

Član 17.

Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u toku kalendarske godine u slučaju:
1) sklapanja braka - sedam radnih dana;
2) smrti člana uže porodice - pet radnih dana;
3) porođaja supruge - pet radnih dana;
4) selidbe domaćinstva - tri radna dana;
5) sklapanja braka deteta zaposlenog - tri radna dana;
6) zaštite i otklanjanja štetnih posledica u domaćinstvu prouzrokovanih elementarnom nepogodom - do pet radnih dana;
7) odsustvovanja sa posla radi prisustvovanja sednicama, konferencijama, kongresima, seminarima i na sindikalnim aktivnostima koji se organizuju na nivou opštine, grada, pokrajine, Republike do sedam radnih dana;
8) teže bolesti člana uže porodice zaposlenog - do sedam radnih dana;
9) dobrovoljnog davanja krvi - dva radna dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi računajući i dan davanja krvi;
10) polaganja ispita u okviru stručnog usavršavanja, za svaki ispit - dva radna dana;
11) korišćenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti - do sedam radnih dana, u zavisnosti od dužine trajanja rekreativnog odmora;
12) članovima sindikata koji su izabrani u organe međunarodnih sindikalnih organizacija, uz dostavljanje prateće dokumentacije do 30 dana;
13) polaganja ispita kojim se stiče neposredno viši stepen obrazovanja u oblasti u koju spadaju poslovi koje zaposleni obavlja, izrada magistarske teze, doktorske disertacije, učešće u studijskim ili ekspertskim grupama i drugim oblicima stručnog usavršavanja, a na osnovu akta poslodavca koji se odnosi na stručno usavršavanje zaposlenih - do sedam radnih dana.
Plaćeno odsustvo iz stava 1. ovog člana može se koristiti, u toku kalendarske godine, najviše do 7 radnih dana, osim u slučajevima iz tač. 1-3. i 8-12, koje se ne uračunavaju u ukupan broj radnih dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine.
Plaćeno odsustvo odobrava se, na pisani zahtev zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni priložio odgovarajuću dokumentaciju (dokaz o razlozima za korišćenje plaćenog odsustva).
Poslodavac može odobriti zaposlenom plaćeno odsustvo u skladu sa zakonom, ugovorom i opštim aktom kod poslodavca.

3. Neplaćeno odsustvo

Član 18.

Zaposlenom se može odobriti neplaćeno odsustvo do 30 dana u jednoj kalendarskoj godini, pod uslovom da odsustvo ne ometa proces i organizaciju rada, u slučaju:
1) polaganja ispita kojim se stiče neposredno viši stepen obrazovanja u oblasti u koje