POSLOVNIK

VEĆA REPUBLIKA SAVEZNE SKUPŠTINE

(Objavljen u "Sl. listu SRJ", br. 1/95, 5/95, 48/01)

I. KONSTITUISANjE VEĆA

Član 1.

Prvu sednicu Veća republika Savezne skupštine ( u daljem tekstu: Veće), posle izbora, saziva predsednik Veća iz prethodnog saziva.
Prvom sednicom Veća rukovodi, do izbora predsednika Veća, najstariji savezni poslanik u Veću (u daljem tekstu: predsedavajući), kome u radu pomaže sekretar Veća iz prethodnog saziva ili drugo lice iz Službe Savezne skupštine.
Na prvoj sednici Veća vrši se verifikacija mandata saveznih poslanika (u daljem tekstu: poslanik), izbor predsednika i potpredsednika Veća, izbor predsednika i članova komisija Savezne skupštine i odbora Veća i imenovanje sekretara Veća.

1. Verifikacija mandata poslanika

Član 2.

Na početku prve sednice predsedavajući predlaže sastav verifikacionog odbora.
Verifikacioni odbor sačinjava šest poslanika, po tri iz svake republike članice.
Verifikacionim odborom predsedava najstariji član odbora.

Član 3.

Verifikacioni odbor je izabran ako je za njega glasala većina poslanika u Veću.
Verifikacioni odbor počinje sa radom odmah po izboru njegovih članova.
Verifikacioni odbor radi na sednici kojoj prisustvuje većina članova odbora, a odlučuje većinom glasova prisutnih članova odbora.

Član 4.

Mandat poslanika u Veću verifikuje se na osnovu izdatih uverenja o izboru poslanika u Veće i izveštaja Savezne izborne komisije o sprovedenim izborima za poslanike.
Verifikacija mandata poslanika vrši se utvrđivanjem da su podaci iz uverenja o izboru svakog poslanika saglasni sa podacima iz izveštaja Savezne izborne komisije i da je uverenje izdato od strane ovlašćenog organa.

Član 5.

Verifikacioni odbor, odmah po završetku rada, podnosi Veću izveštaj u pisanom obliku, koji sadrži predlog za verifikaciju mandata poslanika, kao i predlog da se ne verifikuje mandat pojedinog poslanika ili da se odloži verifikacija njegovog mandata, sa obrazloženjem.

Član 6.

Veće nastavlja sa radom po prijemu izvještaja verifikacionog odbora, koji pretresa u celini.
Ako verifikacioni odbor u svom izveštaju, odnosno poslanik na sednici Veća, predloži da se ne verifikuje mandat pojedinom poslaniku ili da se verifikacija njegovog mandata odloži, o svakom takvom predlogu Veće glasa posebno.
Poslanik za čiji je mandat predloženo da ne bude verifikovan ili da se verifikacija njegovog mandata odloži, nema pravo da glasa o tom predlogu.
Po završenom pretresu, Veće prvo odlučuje o mandatima poslanika iz stava 2. ovog člana, a posle o izveštaju u celini.
Verifikacijom mandata poslanika u Veću, verifikacioni odbor prestaje sa radom.

Član 7.

Ako se većinom glasova poslanika u Veću odluči da se odloži verifikacija mandata pojedinom poslaniku, verifikacija mandata tog poslanika odlaže se dok Savezna izborna komisija ne izvrši proveru valjanosti izdatog uverenja o izboru poslanika i o tome obavesti Veće, u roku od 15 dana.
Poslanik, čija je verifikacija mandata odložena, ima pravo da prisustvuje sednici Veća i da učestvuje u njenom radu, bez prava odlučivanja, do dobijanja obaveštenja iz stava 1. ovog člana.

Član 8.

Poslanik počinje da ostvaruje prava i dužnosti utvrđene Ustavom Savezne Republike Jugoslavije, zakonom i Poslovnikom Veća republika Savezne skupštine (u daljem tekstu: Poslovnik), danom verifikacije mandata.

2. Izbor predsednika i potpredsednika Veća

Član 9.

Predsednik i potpredsednik Veća biraju se iz reda poslanika u Veću, na četiri godine.
Predsednik i potpredsednik Veća ne mogu biti iz iste republike članice.

Član 10.

Kandidata za predsednika Veća predlaže najmanje deset poslanika u Veću.
Poslanik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata za predsednika Veća.
Predlog kandidata za predsednika Veća sadrži ime i prezime kandidata, kratku biografiju, stranačku pripadnost, ime izvestioca predlagača i obrazloženje.

Član 11.

Predlog kandidata za predsednika Veća podnosi se predsedavajućem u pisanom obliku.
Predsedavajući dostavlja poslanicima sve primljene predloge kandidata za predsednika Veća.
Investilac predlagača može da da dodatno obrazloženje predloga u ime predlagača, na sednici Veća.
O predloženim kandidatima otvara se pretres.
Posle pretresa, ako je predloženo više kandidata, predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Veća, i to po azbučnom redu prezimena kandidata.

Član 12.

Predsednik Veća bira se tajnim glasanjem, ako Veće na predlog jednog ili više poslanika ne odluči da se glasanje vrši javno.

Član 13.

Ako je predloženo dva ili više kandidata za predsednika Veća, a Veće odluči da se glasa javno, glasa se prozivanjem poslanika s tim što svaki poslanik može glasati samo za jednog kandidata.

Član 14.

Tajno glasanje vrši se glasačkim listićima.
Svi glasački listići su iste veličine, oblika i boje. Na svakom glasačkom listiću utisnut je pečat Savezne skupštine.
Na glasačkom listiću kandidati se navode redosledom utvrđenim u listi kandidata. Ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj.
Glasa se zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata.
Glasa se samo za jednog od kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću.
Nevažećim glasačkim listićem smatra se: nepopunjeni glasački listić, glasački listić koji je tako popunjen da se ne može sa sigurnošću utvrditi za koga je poslanik glasao, kao i listić na kome je zaokruženo više rednih brojeva ispred imena kandidata.

Član 15.

Glasanjem za izbor predsednika Veća rukovodi predsedavajući, kome u radu pomažu dva najmlađa poslanika i sekretar Veća iz prethodnog saziva ili drugo lice iz Službe Savezne skupštine.

Član 16.

Za predsednika Veća izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova poslanika u Veću.
Ako je predloženo više kandidata, a ni jedan nije dobio potrebnu većinu, ponoviće se glasanje i to između dva kandidata koji su dobili najveći broj glasova.
Ako je više kandidata dobilo isti i istovremeno najveći broj glasova, ponoviće se glasanje između svih tih kandidata.
Ako se ni u drugom krugu predsednik Veća ne izabere, postupak izbora se ponavlja, s tim što se više ne mogu predlagati kandidati koji u dotadašnjem toku glasanja nisu dobili potreban broj glasova.

Član 17.

Izbor potpredsednika Veća vrši se po postupku predviđenom za izbor predsednika Veća.

3. Koordinatori poslanika iz republika članica

Član 18.

(Brisan)

4. Izbor predsednika i članova komisija Savezne skupštine

Član 19.

Predsednik Veća, zajedno sa predsednicima poslaničkih grupa koje su obrazovane, predlaže Veću listu kandidata za članove komisije Savezne skupštine iz reda poslanika u Veću, i to po jednak broj poslanika iz svake republike članice, polazeći od načela srazmerne zastupljenosti broja poslanika koji poslaničke grupe imaju u Veću.
Predsednik Veća, na osnovu dogovora sa predsednikom Veća građana, a uz prethodnu konsultaciju sa predsednicima poslaničkih grupa koje su obrazovane u Veću, predlaže kandidata za predsednika komisije Savezne skupštine iz reda poslanika u Veću.
O listi kandidata za članove komisije Savezne skupštine i o predlogu za predsednika komisije Savezne skupštine Veće odlučuje u celini, javnim glasanjem, većinom glasova poslanika u Veću.
Ako predsednik i članovi komisije Savezne skupštine koje bira Veće ne budu izabrani, postupak izbora se ponavlja.

5. Izbor predsednika i članova odbora Veća

Član 20.

Predsednik Veća, zajedno sa predsednicima poslaničkih grupa koje su obrazovane, predlaže Veću listu kandidata za predsednika i članove odbora Veća. Predloženu listu kandidata za članove odbora Veća sačinjava jednak broj poslanika iz svake republike članice.
Lista kandidata iz stava 1. ovog člana predlaže se polazeći od načela srazmerne zastupljenosti broja poslanika koji poslaničke grupe imaju u Veću.
O listi kandidata iz stava 1. ovog člana, Veće odlučuje u celini, javnim glasanjem, većinom glasova poslanika u Veću.
Ako