Opšta sednica Vrhovnog suda Srbije, na osnovu čl. 41. i 47. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", broj 63/2001), na sednici održanoj 28. decembra 2001. godine, donosi
POSLOVNIK
O UREĐENjU I RADU VRHOVNOG SUDA SRBIJE
(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 5 od 1. februara 2002; 46/02, 72/04)
OPŠTE ODREDBE
Član 1.
Poslovnikom o uređenju i radu Vrhovnog suda Srbije (u daljem tekstu: Poslovnik) uređuje se organizacija i rad Vrhovnog suda Srbije u Beogradu (u daljem tekstu: Vrhovni sud) čime se obezbeđuje vršenje funkcije suda.
Član 2.
Na rad Vrhovnog suda, ukoliko ovim poslovnikom neka pitanja nisu posebno uređena, primenjuje se Sudski poslovnik koji donosi ministar nadležan za pravosuđe u saglasnosti sa predstavnikom Vrhovnog suda.
Član 3.
O sprovođenju ovog poslovnika stara se predsednik Vrhovnog suda, kao i predsednici sudskih odeljenja u okviru nadležnosti odeljenja i sekretar suda.
UNUTRAŠNjE UREĐENjE I RAD SUDA
Član 4.
Predsednik Vrhovnog suda predstavlja sud, organizuje rad u sudu, rukovodi sudskom upravom, ostvaruje nadzor nad radom sudskih odeljenja, Sekretarijata i službi i odgovoran je za pravilan i efikasan rad suda.
Kada je predsednik suda sprečen ili odsutan, zamenjuje ga sudija određen godišnjim rasporedom poslova.
Predsednik suda na Opštoj sednici utvrđuje godišnji raspored poslova u Vrhovnom sudu po prethodno pribavljenom mišljenju sudskih odeljenja.
Član 5.
U Vrhovnom sudu obrazuje se: Krivično odeljenje, Građansko odeljenje, Upravno odeljenje, Odeljenje sudske prakse, Veliko personalno veće, Nadzorni odbor, Sekretarijat i Služba za opšte poslove.
U Vrhovnom sudu obrazuje se Kolegijum kao savetodavno telo predsednika suda.
Član 6.
Krivično odeljenje čine sudije i sudijski pomoćnici koji rade u većima obrazovanim za krivično-pravnu oblast.
Građansko odeljenje čine sudije i sudijski pomoćnici koji rade u većima obrazovanim za građansko-pravnu oblast.
Odeljenje sudske prakse čine: predsednik suda, zamenik predsednika suda, predsednici sudskih odeljenja, glavni i odgovorni urednik Biltena sudske prakse, sudije koje su godišnjim rasporedom poslova određene za rukovodioce evidencije sudske prakse u sudskim odeljenjima i njihovi zamenici i sudski savetnici koji rade na poslovima evidencije sudske prakse.
Član 7.
Sastav Velikog personalnog veća uređuje se Zakonom o sudijama i posebnim poslovnikom.
Član 7a
Sastav Nadzornog odbora uređen je Zakonom i posebnim poslovnikom.
Član 8.
Kolegijum suda, pored predsednika suda čine: zamenik predsednika, predsednici Krivičnog, Građanskog i Upravnog odeljenja i sekretar suda.
Član 9.
Sekretarijat čine sekretar suda i sudski savetnici koji prema godišnjem rasporedu poslova obavljaju poslove iz delokruga rada Sekretarijata, administrativni sekretar predsednika suda, tehnički sekretar Sekretarijata, kao i zaposleni na poslovima personalne evidencije i radnih odnosa.
Član 10.
Službu opštih poslova čine zaposleni na administrativno-tehničkim i ostalim pratećim poslovima značajnim za sudsku vlast.
Član 11.
Ostvarivanje sudske Funkcije u Vrhovnom sudu vrši se u okviru sudskih veća, sudskih odeljenja o Opšte sednice Vrhovnog suda.
Član 12.
Vrhovni sud obavlja sudsku funkciju u sedištu suda.
Predsednik suda može godišnjim rasporedom rada odrediti da pojedina veća obavljaju sudsku funkciju i van sedišta suda.
Kada se određene sudske funkcije obavljaju van sedišta suda, svi predmeti moraju se evidentirati u sudskim knjigama evidencije Vrhovnog suda i moraju biti pregledani u odeljenju sudske prakse.
Predsednik suda godišnjim rasporedom poslova određuje koji poslovi sudske funkcije se mogu obavljati van sedišta suda, u kojim mestima u Republici Srbiji i na koji način će se vršiti dostavljanje predmeta.
Predsednik suda obrazuje veće i vrši raspored sudija, sudijskih pomoćnika i drugih zaposlenih u tim mestima godišnjim rasporedom rada.
Sudsko veće
Član 13.
Sudsko veće odlučuje u konkretnim predmetima iz nadležnosti suda.
Godišnjim rasporedom poslova Vrhovnog suda utvrđuje se broj i sastav veća u svakom odeljenju i određuju predsednici veća.
Predsednika veća zamenjuje prvi član veća koji je ovlašćen da vrši sve poslove predsednika veća u njegovoj odsutnosti.
Sudsko veće svakog meseca razmatra rezultate rada članova veća i sudijskih pomoćnika.
Član 14.
Prijem predmeta se vrši prema astronomskom računanju vremena.
Predmeti se raspoređuju sudijama prema redosledu prijema predmeta u sudu nezavisno od ličnosti stranaka i okolnosti pravne stvari.
Ukoliko istovremeno dođe više predmeta raspoređuju se prema azbučnom redu prezimena ili nazivu tuženog, odnosno optuženog.
Od redosleda prijema predmeta može se odstupiti samo zbog opterećenosti ili opravdane sprečenosti sudije, kao i u drugim opravdanim slučajevima, koje procenjuje predsednik suda.
Sudiji se predmet može oduzeti samo ako duže odsustvuje ili odugovlači postupak.
Član 15.
Sudija ima pravo da mu se vrsta sudijskog posla odredi godišnjim rasporedom poslova i ne menja tokom godine.
Izuzetno zbog izbora novog sudije, dužeg odsustva sudije ili upražnjenog sudijskog mesta sudiji tokom godine može biti promenjena vrsta posla.
Sudsko odeljenje
Član 16.
Sudsko odeljenje radi u sednici.
Godišnjim rasporedom poslova određuje se predsednik odeljenja i njegov zamenik.
Predsednik odeljenja se stara da se poslovi u odeljenju obavljaju jednoobrazno, uredno i ažurno.
Član 17.
Sednica sudskog odeljenja:
- utvrđuje pravna shvatanja o spornim pravnim pitanjima;
- predlaže Opštoj sednici pokretanje inicijative za regulisanje pojedinih pitanja i za izmenu i dopunu postojećih propisa;
- daje Opštoj sednici inicijativu za stavljanje predloga za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti zakona i drugih opštih akata; usklađuje rad veća u odeljenju, razmatra i druga pitanja o kojima se odlučuje na Opštoj sednici;
- daje mišljenje predsedniku suda za godišnji raspored poslova;
- razmatra izveštaj o radu odeljenja;
- utvrđuje način poboljšanja rada i stručnosti sudija i sudijskih pomoćnika;
- razmatra i druga pitanja iz delokruga rada odeljenja.
Član 18.
Sednicu odeljenja saziva predsednik odeljenja po sopstvenoj inicijativi, na zahtev predsednika suda ili na zahtev jednog od veća u odeljenju.
Sednica odeljenja saziva se i ako između pojedinih veća nastane nesaglasnost u primeni propisa ili ako jedno veće odstupi od pravnog shvatanja prihvaćenog u svojoj praksi ili od pravnog shvatanja koje su prihvatila sva veća.
Na sednici odeljenja sporna pravna pitanja razmatraju se na osnovu referata, koreferata, izveštaja i predloga propisa i akata, koji se dostavljaju uz poziv za sednicu odeljenja.
Inicijativu za zauzimanje pravnog shvatanja po pravnim pitanjima od interesa za rad sudskih veća u odeljenju mogu dati predsednik odeljenja, sudsko veće ili sudija kao pojedinac. Podnosilac inicijative pismeno obrazlaže potrebu za zauzimanje pravnog shvatanja, ukoliko ranije nije postojalo ili potrebu za izmenu ranije usvojenog pravnog shvatanja.
Na isti način postupa se kada sudsko odeljenje predlaže Opštoj sednici pokretanje inicijative za zakonsko regulisanje pojedinih pitanja, za izmenu i dopunu postojećih propisa i stavljanje predloga za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti zakona i drugih opštih akata.
Član 19.
Radom sednice sudskog odeljenja rukovodi predsednik odeljenja.
Sednica odeljenja može se održati ako je prisutna većina sudija koji rade u većima tog odeljenja.
Na sednici odeljenja glasaju samo sudije.
Kad predsednik suda prisustvuje sednici odeljenja ima pravo da glasa ako je prisustvovao i raspravi na sednici.
Odluka je doneta kada za nju glasa većina od ukupnog broja sudija iz odeljenja.
Član 20.
Pravno shvatanje usvojeno na sednici odeljenja obavezuje sva veća u sastavu odeljenja.
Član 21.
Kada je potrebno da u rešavanju nekog pravnog pitanja sarađuju dva odeljenja zajedničku sednicu zakazuju predsednici oba odeljenja ili predsednik suda, s tim što svako odeljenje određuje izvestioca.
Zajedničkom sednicom rukovodi predsednik onog odeljenja u čiji delokrug spada materija o kojoj se raspravlja na sednici.
Na zajedničkoj sednici odeljenja pravna pitanja se razmatraju na osnovu prethodno pripremljenih referata i koreferata.
Sudija izvestilac može usmeno i sažeto izneti činjeničnu i pravnu prirodu pitanja izloženog u referatu.
Podnosilac koreferata može postupiti na isti način.
Prilikom glasanja na zajedničkoj sednici potrebno je da se za zajednički stav izjasni većina članova svakog odeljenja.
Kada na zajedničkoj sednici odeljenja ne može da se usvoji pravno