POVELjU

O LjUDSKIM I MANjINSKIM PRAVIMA I GRAĐANSKIM SLOBODAMA

(Objavljena u "Sl. listu SCG", br. 6 od 28. februara 2003)

I. OPŠTE ODREDBE

Ljudsko dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti

Član 1.

Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno. Svako ima obavezu da ga štiti.
Svako ima pravo na slobodan razvoj svoje ličnosti, pod uslovom da ne krši prava drugih zajamčena ovom poveljom.

Poštovanje ljudskih i manjinskih prava

Član 2.

Svako ima obavezu da poštuje ljudska i manjinska prava dugih.
Ljudska i manjinska prava zajamčena ovom poveljom neposredno se primenjuju u skladu s Ustavnom poveljom državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Ljudska i manjinska prava zajamčena ovom poveljom neposredno se uređuju, obezbeđuju i štite ustavima, zakonima i politikom država članica.

Zabrana diskriminacije

Član 3.

Svi su pred zakonom jednaki.
Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez distriminacije.
Zabranjena je svaka neposredna ili posredna diskriminacija, po bilo kom osnovu, pa i po osnovu rase, boje, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja ili sličnog statusa, veroispovesti, političkog ili drugog ubeđenja, imovinskog stanja, kulture, jezika, starosti ili psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
Dozvoljeno je privremeno uvođenje posebnih mera koje su neophodne za ostvarenje ravnopravnosti, potrebne zaštite i napretka za lica ili grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju, da bi im se omogućilo puno uživanje ljudskih i manjinskih prava pod jednakim uslovima.
Posebne mere iz stava 4. ovog člana se mogu primenjivati samo dok se ne ostvare ciljevi zbog kojih su preduzete.

Zabrana ukidanja ili ograničenja ljudskih i manjinskih prava propisanih ovom poveljom

Član 4.

Odredbe ove povelje ne mogu se tumačiti tako da podrazumevaju pravo državne zajednice, država članica, neke grupe ili pojedinca da preduzima radnje usmerene na ukidanje ovom poveljom zajamčenih prava ili na njihovo ograničenje u većoj meri od one koja je propisana Ustavnom poveljom državne zajednice Srbija i Crna Gora, ovom poveljom i ustavima država članica.

Ograničenja ljudskih i manjinskih prava

Član 5.

Zajamčena ljudska i manjinska prava mogu se ograničiti samo na osnovu Ustavnom poveljom državne zajednice Srbija i Crna Gora, ovom poveljom i ustavima država članica propisanih ograničenja, zakonom kojim ima opštu primenu i koji sadrži poziv na odredbu kojom se ograničenje dozvoljava.
Zajamčena ljudska i manjinska prava smeju se ograničiti samo u onoj meri koja je neophodna da bi se u otvorenom i slobodnom demokratskom društvu zadovoljila svrha zbog koje je ograničenje dozvoljeno.
Ograničenja se ne smeju uvoditi u druge svrhe osim onih radi kojih su propisana.
Pri ograničavanju ljudskih i manjinskih prava i tumačenju ovih ograničenja, svi državni organi, a naročito sudovi, dužni su da vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ograničenja, prirodi o obimu ograničenja, odnosu između ograničenja i njegove svrhe i o tome da li postoji način da se ta svrha postigne manjim ograničenjem prava.
Ograničenje ni u kom slučaju ne sme da zadire u suštinu zajamčenog prava.

Odstupanja od ljudskih i manjinskih prava

Član 6.

Po zvaničnom proglašenju ratnog ili vanrednog stanja, ako je opstanak državne zajednice ili države članice ugrožen, dozvoljene su mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava zajamčenih ovom poveljom i to samo u onom obimu u kome je to nužno u datoj situaciji.
Mere odstupanja ne smeju da dovedu do razlikovanja po osnovu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili društvenog porekla.
Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u oblastima koje su u nadležnosti institucija državne zajednice mogu opštim aktima propisati samo Skupština Srbije i Crne Gore ili Savet ministara, ako Skupština Srbije i Crne Gore nije u mogućnosti da se sastane. Odluka o odstupanju od ljudskih i manjinskih prava u slučaju proglašenja ratnog stanja donosi se uz saglasnost nadležnih organa država članica.
Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u oblastima koje su u njihovoj nadležnosti uređuju države članice svojim ustavima i zakonima, u skladu sa ovom poveljom.
Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava koje propišu Skupština Srbije i Crne Gore ili Savet ministara važe do 90 dana, a po isteku ovog roka mogu se obnavljati na dodatne periode do 90 dana.
Savet ministara je dužan da akte kojima je propisao mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava podnese na potvrdu Skupštini Srbije i Crne Gore čim ona bude u mogućnosti da se sastane. U protivnom, mere odstupanja prestaju da važe završetkom prve sednice Skupštine Srbije i Crne Gore održane po proglašenju ratnog stanja.
Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava prestaju da važe prestankom ratnog ili vanrednog stanja.
Za vreme ratnog stanja, Sud Srbije i Crne Gore nastavlja sa radom. Status i ovlašćenja Suda Srbije i Crne Gore i njegovih sudija ostaju nepromenjeni.
Mere odstupanja ni u kom slučaju nisu dozvoljene u pogledu prava zajamčenih čl. 1, 11, 12, 13, 14, 17, 19, 20, 21, 25, 26, 35, 50. i 51. ove povelje.

Ljudska i manjinska prava zajamčena međunarodnim pravom

Član 7.

Ljudska i manjinska prava zajamčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, kao i međunarodnim ugovorima koji važe u državnoj zajednici zajamčena su ovom poveljom i neposredno se primenjuju.

Zabrana ograničenja ljudskih i manjinskih prava pod izgovorom da ona nisu zajamčena ovom poveljom

Član 8.

Nije dopušteno ograničavanje ljudskih i manjinskih prava zajamčenih opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, međunarodnim ugovorima koji važe u državnoj zajednici i zakonima i drugim propisima na snazi, pod izgovorom da ona nisu zajamčena ovom poveljom ili da su zajamčena u manjem obimu.

Sudska zaštita i uklanjanje posledica kršenja ljudskih i manjinskih prava

Član 9.

Svako ima pravo na delotvornu sudsku zaštitu u slučaju da mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajamčeno ovom poveljom, kao i pravo na uklanjanje posledica takvog kršenja.
Svako ko smatra da mu je neko ljudsko ili manjinsko pravo zajamčeno ovom poveljom povređeno ili uskraćeno pojedinačnim aktom ili radnjom institucije državne zajednice, odnosno državnog organa države članice ili organizacije koja vrši javna ovlašćenja ima pravo da podnese žalbu Sudu Srbije i Crne Gore, ako nije obezbeđena druga pravna zaštita u državi članici, u skladu s Ustavnom poveljom.
Odluke međunarodnih organa izvršavaju i troškove snose državna zajednica, odnosno države članice, u zavisnosti od toga da li je institucija državne zajednice, odnosno državni organ države članice ili organizacija koja vrši javna ovlašćenja povredila ili uskratila neko pravo zajamčeno međunarodnim ugovorom koji važi na teritoriji Srbije i Crne Gore.

Tumačenje odredaba o ljudskim i manjinskim pravima

Član 10.

Ljudska i manjinska prava zajamčena ovom poveljom tumače se na način kojim se unapređuju vrednosti otvorenog i slobodnog demokratskog društva, u skladu sa važećim međunarodnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava i praksom međunarodnih tela koja nadziru njihovo sprovođenje.

II. LjUDSKA PRAVA I OSNOVNE SLOBODE

Pravo na život

Član 11.

Ljudski život je neprikosnoven. U državnoj zajednici Srbija i Crna Gora ne postoji smrtna kazna.
Zabranjeno je kloniranje ljudskih bića.

Nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta

Član 12.

Svako ima pravo na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta.
Niko se ne sme podvrgnuti mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju.
Niko ne sme biti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka.

Zabrana ropstva, položaja sličnog ropstvu i prinudnog rada

Član 13.

Niko ne sme biti držan u ropstvu ili položaju sličnom ropstvu. Trgovina ljudima je zabranjena u svakom obliku.
Prinudni rad je zabranjen. Seksualno ili ekonomsko iskorišćavanje lica koje je u nepovoljnom položaju takođe se smatra prinudnim radom.
Prinudnim radom se ne smatraju rad ili služba koji se u skladu sa zakonom zahtevaju od pravosnažno osuđenih lica, lica koja vrše vojnu službu ili u slučaju vanrednih situacija koje ugrožavaju opstanak zajednice.

Pravo na slobodu i bezbednost

Član 14.

Svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost.
Niko ne može biti lišen slobode nečijom samovoljom. Lišavanje slobode je dozvoljeno samo u slučajevima i na način predviđen zakonom državne zajednice ili zakonima država članica.
Niko se ne može lišiti slobode samo zato što nije u stanju da ispuni ugovornu obavezu.
Svako ko je lišen slobode mora biti odmah obavešten, na jeziku koji razume, o razlozima lišenja slobode ili optužbi, kao i o svojim pravima.
Svako ko je lišen slobode ima pravo da, bez odlaganja, o tome obavesti lice po svom izboru.
Svako ko je lišen slobode ima