Na osnovu člana 108, člana 109. stav 1, člana 110, člana 115. stav 2, člana 118. stav 3, člana 237. tačka 3) i člana 249. stav 1. Zakona o vazdušnom saobraćaju ("Službeni glasnik RS", br. 73/10 i 57/11),
Upravni odbor Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije donosi

PRAVILNIK

O AERODROMIMA

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 23 od 28. marta 2012, 60/12)

UVODNE ODREDBE

Predmet pravilnika

Član 1.

Ovim pravilnikom se utvrđuju osnovni elementi i normativi koji se primenjuju na razvrstavanje, planiranje, projektovanje, izgradnju i rekonstrukciju aerodroma i drugih objekata koji omogućavaju bezbedno poletanje, sletanje i boravak vazduhoplova na aerodromu, kao i na aerodromsku opremu i rad aerodromskih službi.
Ovim pravilnikom se propisuje i postupak izdavanja dozvole za korišćenje aerodroma, dokumentacija koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole, izdavanje privremene dozvole, kao i prenos, izmena, suspenzija i stavljanje van snage dozvole za korišćenje aerodroma.

Preuzimanje međunarodnih vazduhoplovnih standarda i preporučene prakse

Član 2.

Ovim pravilnikom se, uz prilagođavanje pravu Republike Srbije, preuzimaju međunarodni vazduhoplovni standardi i preporučena praksa (specifikacije) sadržani u Aneksu 14 Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu (u daljem tekstu: Čikaška konvencija), kojim su propisane fizičke karakteristike aerodroma, površi za ograničenje prepreka na aerodromima, uslovi za prepreke izvan površi za ograničenje prepreka i osnovni uslovi za objekte i tehničke službe koji se nalaze na aerodromima.

Tehnička pravila

Član 3.

Tehnička pravila za projektovanje i rad aerodroma su propisana u Prilogu 1. koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo, a dopunska pravila su sadržana u Uputstvu za projektovanje aerodroma (Guidance material supplementary to Annedž 14, Volume I), koje je dostupno putem internet stranice Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (ICAO).

Specifikacije

Član 4.

Ovim pravilnikom se propisuje minimum aerodromskih specifikacija za vazduhoplove koji se trenutno koriste, kao i za slične vazduhoplove čije se korišćenje planira u budućnosti.
Specifikacije za poletno-sletne staze namenjene za precizan prilaz kategorija II i III se primenjuju isključivo na poletno-sletne staze kodnih brojeva 3 i 4.

Primena

Član 5.

Specifikacije propisane ovim pravilnikom se primenjuju na sve aerodrome koji se koriste za domaći ili međunarodni javni avio-prevoz, aerodrome koji se koriste za sportsko i amatersko letenje (posebni aerodromi) i aerodrome koji se koriste za letenje za sopstvene potrebe.
Specifikacije iz Dela 3 ovog pravilnika ("Fizičke karakteristike") se primenjuju samo na aerodrome na kopnu, a po potrebi i na helidrome, osim na stolporte.
Ako se vrši upućivanje na boju u ovom pravilniku, primenjuje se specifikacija za datu boju iz Dodatka 1, Priloga 1. ovog pravilnika.

Značenje izraza

Član 6.

Pojedini izrazi koji se koriste u ovom pravilniku imaju sledeća značenja:
1) aerodrom (Aerodrome) je svako definisano područje (uključujući sve objekte, instalacije i opremu), na kopnu ili na vodi ili na fiksnoj, fiksnoj priobalnoj ili plutajućoj strukturi, koje je u celini ili delimično namenjeno za sletanje, poletanje ili kretanje vazduhoplova;
2) aerodrom koji ima dozvolu za korišćenje (Certified aerodrome) je aerodrom čiji operater poseduje dozvolu za korišćenje aerodroma;
3) aerodromski far (Aerodrome beacon) je vazduhoplovni far koji se koristi za lociranje aerodroma iz vazduha;
4) aeronautički far (Aeronautical beacon) je vazduhoplovno svetlo na površini zemlje koje je stalno ili povremeno vidljivo u svim azimutima, a kojim se obeležava posebna tačka na površini zemlje;
5) aspekti ljudskog faktora (Human Factors principles) su načela koja se primenjuju na projektovanje vazduhoplova, sertifikaciju, obuku osoblja, operacije i održavanje, a čiji je cilj bezbedna interakcija između čoveka i komponenti drugih sistema uzimajući u obzir značaj ljudskih mogućnosti;
6) vazduhoplovno svetlo na zemlji (Aeronautical ground light) je svako svetlo koje posebno služi kao pomoćno sredstvo za vazdušnu plovidbu, osim svetala koje se nalaze na samom vazduhoplovu;
7) visina elipsoida (geodetska visina) (Ellipsoid height (Geodetic height)) je visina koja se odnosi na referentni elipsoid, merena duž spoljne normale elipsoida kroz tačku koja se ispituje;
8) vreme prebacivanja na rezervno napajanje (svetla) (Snjitch-over time (light)) je vreme koje je potrebno da jačina svetla merena u datom pravcu padne za 50 % i da se popne za 50 % tokom promena napajanja ako osvetljenje radi pri intenzitetima od 25 % ili više;
9) vreme delovanja (Holdover time) je vreme za koje je procenjeno da će se nanošenjem tečnosti protiv zaleđivanja (nanos) sprečiti formiranje leda i mraza kao i akumulacija snega na zaštićenim (tretiranim) površinama aviona;
10) geodetski podatak (Geodetic datum) je najmanji niz parametara koji definišu neku lokaciju i definišu lokalni referentni sistem u odnosu na globalni referentni sistem;
11) geoid (Geoid) je površina jednakih potencijala (ekvipotencijalna površina) u polju Zemljine gravitacije koja se poklapa sa mirnom površinom srednjeg nivoa mora (MSL) kontinuirano produženom kroz kontinente;
12) Gregorijanski kalendar (Gregorian calendar) je opšteprihvaćeni kalendar koji je prvi put uveden 1582. godine za izračunavanje godine koja se više približava tropskoj godini od Julijanskog kalendara (ISO 19108);
13) gustina saobraćaja na aerodromu (Aerodrome traffic density) može biti:
(a) mala gustina saobraćaja - ako broj avio-operacija u srednjem vršnom času ne premašuje 15 avio-operacija po poletno-sletnoj stazi ili ako je ukupan broj avio-operacija na aerodromu uobičajeno manji od 20;
(b) srednja gustina saobraćaja - ako broj avio-operacija u srednjem vršnom času iznosi 16 do 25 avio-operacija po poletno-sletnoj stazi ili ako je ukupan broj avio-operacija na aerodromu uobičajeno od 20 do 35;
(v) velika gustina saobraćaja - ako broj avio-operacija u srednjem vršnom času premašuje 26 avio-operacija po poletno-sletnoj stazi ili ako je ukupan broj avio-operacija na aerodromu uobičajeno veći od 35;
Napomena 1. - Broj avio-operacija u srednjem vršnom času predstavlja godišnju aritmetičku sredinu broja avio-operacija u dnevnim vršnim časovima.
Napomena 2. - Pod avio-operacijom se podrazumeva poletanje ili sletanje vazduhoplova.
14) deklinacija stanice (Station declination) je razlika između nultog radijala VOR i pravog severa, određena u trenutku kalibraže VOR stanice;
15) deklarisane dužine (Declared distances) mogu biti:
(a) raspoloživa dužina zaleta (Take-off run available, TORA) je dužina poletno-sletne staze koja je koja je deklarisana kao raspoloživa i pogodna za ubrzavanje vazduhoplova na zemlji pri poletanju;
(b) raspoloživa dužina za poletanje (Take-off distance available, TODA) je raspoloživa dužina zaleta uključujući dužinu pretpolja, ako ono postoji;
(v) raspoloživa dužina za ubrzavanje i zaustavljanje vazduhoplova (Accelerate-stop distance available, ASDA) je raspoloživa dužina zaleta uključujući dužinu produžetka za zaustavljanje, ako on postoji;
(g) raspoloživa dužina za sletanje (Landing distance available, LDA) je dužina poletno-sletne staze koja je deklarisana kao raspoloživa i pogodna za kretanje po zemlji vazduhoplova prilikom sletanja;
16) dozvola za korišćenje aerodroma (Aerodrome certificate) je dozvola za rad aerodroma koju shodno važećim propisima izdaje Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (u daljem tekstu: Direktorat);
17) efektivni intenzitet (Effective intensity) bleskajućeg svetla je jednak intenzitetu fiksnog svetla iste boje koje će proizvesti isti opseg vidljivosti pod identičnim uslovima posmatranja;
18) zavisni paralelni prilazi (Dependent parallel approaches) su istovremeni prilazi ka paralelnim ili skoro-paralelnim instrumentalnim poletno-sletnim stazama u kojima je propisana minimalna radarska razdvojenost između vazduhoplova na produženim osama susednih poletno-sletnih staza;
19) zasebne operacije na paralelnim poletno-sletnim stazama (Segregated parallel operations) je istovremeno sletanje ili poletanje na paralelnim ili skoro-paralelnim instrumentalnim poletno-sletnim stazama, pri čemu se jedna poletno-sletna staza koristi isključivo za prilaze, a druga isključivo za odlaske vazduhoplova;
20) zaštitna površina kraja poletno-sletne staze (Runnjay end safety area, RESA) je prostor simetričan u odnosu na produženu osu poletno-sletne staze namenjen smanjenju rizika od oštećenja vazduhoplova pri sletanju i poletanju;
21) zaštitna svetla poletno-sletne staze (Runnjay guard lights) predstavljaju svetlosni sistem namenjen upozoravanju pilota ili vozača da su u blizini ulaza na aktivnu poletno-sletnu stazu;
22) zaštitni pojas (Shoulder) je površina uz ivicu kolovoznog zastora poletno-sletne staze tako pripremljena da omogući prelaz između kolovoznog zastora i susedne površine;
23) zaštićene zone letenja (Protected flight zones) je vazdušni prostor posebno određen radi ublažavanja štetnih efekata koje ima lasersko zračenje;
24) znak (Sign) može biti:
(a) nepromenljivi znak je znak koji prikazuje