Na osnovu člana 14. stav 2. Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju ("Službeni glasnik SRS", broj 5/90), koji se na osnovu člana 117. ovog zakona primenjuje jedinstveno na celoj teritoriji Republike,
Prosvetni savet Socijalističke Republike Srbije, na sednici održanoj 28. juna 1990. godine, doneo je

Pravilnik

o bližim uslovima u pogledu prostora, opreme i nastavnih sredstava za gimnaziju

(Objavljeno u "Prosvetni glasnik", br. 5 od 16 avgusta 1990)

Član 1.

Ovim pravilnikom utvrđuju se bliži uslovi (u daljem tekstu: normativi) u pogledu prostora, opreme i nastavnih sredstava za ostvarivanje plana i programa obrazovanja i vaspitanja za gimnaziju.
Normativi iz stava 1 ovog člana sastavni su delovi ovog pravilnika.

Član 2.

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da važe Pravilnik o bližim uslovima u pogledu prostora, opreme i nastavnih sredstava za ostvarivanje planova i programa obrazovanja za osnovne obrazovne profileIVstepena stručne spreme u prirodno-matematičkoj struci ("Službeni glasnik SRS - Prosvetni glasnik", broj 37/87) i Pravilnik o bližim uslovima u pogledu prostora, opreme i nastavnih sredstava za ostvarivanje planova i programa obrazovanja za osnovne obrazovne profileIVstepena stručne spreme u kulturološko-jezičkoj struci ("Službeni glasnik SRS - Prosvetni glasnik", broj 37/87).

Član 3.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Socijalističke Republike Srbije - Prosvetnom glasniku".

PS broj 61-391/90

U Beogradu, 28. juna 1990. godine

Predsednik Prosvetnog saveta SR Srbije akadem. prof. dr Vojislav Petrović

NORMATIVI PROSTORA, OPREME I NASTAVNIH SREDSTAVA ZA GIMNAZIJU

PROSTOR I OPREMA

A. PROSTOR

Prostor je površina zemljišta na kome se nalazi školska zgrada sa dvorištem, vežbalištem i stazama.
B . ŠKOLSKA OPREMA
Nameštaj za školu treba da zadovoljava higijensko-sanitarne i ortopedske zahteve, da je funkcionalan, da je jednostavan po konstrukciji, stabilan, lako pokretljiv i da pri pokretanju ne stvara buku i ne oštećuje pod. Svaka prostorija u školi treba da je snabdevena odgovarajućim nameštajem. U prostorijama u kojima se održava nastava nalaze se i odgovarajuća nastavna sredstva.
Ostvarivanje jedinstvenog cilja i vaspitno-obrazovnih zadataka gimnazije pretpostavlja jedinstvene radne uslove u svakoj gimnaziji, bez obzira na njenu razvijenost, kao i na model za koji se sada opredelila. Stoga se prostor, oprema i nastavna sredstva normiraju prema smeru koji je zastupljen sa najvećim brojem časova.
Količina nastavnih sredstava daje se u dve varijante i to pod brojem 4 obavezni minimum, za svaku gimnaziju, dok se u kolonu broj 5 unose nastavna sredstva koja se preporučuju kao orijentacija za dalje opremanje škole.
A-1. ŠKOLSKO ZEMLjIŠTE
Prilikom izgradnje novih školskih zgrada moraju biti ispunjeni sledeći uslovi.
Zemljište na kome treba izgraditi školsku zgradu mora biti:
- dovoljno prostrano da bi se na njemu izgradila odgovarajuća školska zgrada sa potrebnim objektima na slobodnom prostoru i predvidela mogućnost za eventualnu dogradnju;
- u blizini parkova i zelenila, dalje od industrijskih objekata i prometnih saobraćajnica (ukoliko takva mogućnost postoji);
- izloženo suncu, bez vlažnosti i podzemnih voda i da je zaštićeno od jakih i hladnih vetrova;
- dobre nosivosti, ravno i po mogućnosti pravilnog oblika; u izuzetnim slučajevima, kad ne postoji drugi izbor može se koristiti zemljište čiji je manji deo blago nagnut i okrenut ka jugu.
Veličina zemljišta određuje se u zavisnosti od kapaciteta škole, odnosno broja učenika škole.
Ukupna veličina potrebnog zemljišta treba da iznosi najmanje 25m2 po jednom učeniku u smeni. Samo izuzetno, u gusto izgrađenim naseljima, minimum zemljišta može biti i manji od propisanog, ali pod uslovom da u blizini škole postoje tereni koje škola može da koristi.
Na zemljištu škole moraju biti izgrađeni pristupi i staze koje povezuju školsku zgradu sa spoljnim komunikacijama i pojedinim objektima na školskom zemljištu.
Širina pristupa i staza određuje se prema kapacitetu škole.
Na zemljištu škole se mora odrediti prostor za školsko dvorište namenjeno za slobodno kretanje, razonodu i odmor učenika za vreme boravka u školi.
Veličina školskog dvorišta iznosi najmanje 5m2 po učeniku u jednoj smeni.
Na zemljištu škole mora se izdvojiti ekonomsko dvorište koje služi za deponovanje i odvoz smeća, privremeno skladištenje materijala, dovoz ogreva i sl. Ono ne može biti sastavni deo školskog dvorišta, a njegova veličina zavisi od kapaciteta škole.
Ukoliko u blizini škole ne postoje sportski tereni koje škola može da koristi, na zemljištu škole mora biti izgrađeno vežbalište.
Vežbalište za izvođenje nastave fizičkog vaspitanja može imati dve veličine u zavisnosti od kapaciteta škole.
Vežbalište za škole do 20 odeljenja treba da je opremljeno asfaltnim igralištem za odbojku, košarku, mali fudbal, rukomet, najmanje jednom jamom sa peskom, prostorom za bacanje kugle i četiri atletske staze dužine najmanje 80 metara (ukupna veličina najmanje 4.050m2).
Vežbalište za škole sa više od 20 odeljenja treba da je opremljeno odvojenim asfaltiranim terenom za sva igrališta, dvema jamama sa peskom i prostorom za bacanje kugle sa kružnom atletskom stazom veličine 9.250m2.
Ako u blizini škole postoje izgrađeni sportski tereni koje škola može da koristi, onda mora imati samo vežbalište veličine 60x30m.
Dispozicija vežbališta trebalo bi da bude sever - jug, po dužoj strani.
Vežbalište bi trebalo izgraditi na suprotnoj strani od učionica da buka tokom sportskih igara ne ometa izvođenje nastave.
A-2. ŠKOLSKA ZGRADA
Prilikom izgradnje novih školskih zgrada moraju biti ispunjeni sledeći uslovi.
Dispozicija - jug - jugoistok, u zavisnosti od lokalnih i klimatskih prilika, konfiguracije terena, rešenja dnevnog osvetljenja, tehničkih rešenja, zaštite od sunca i dr.
Spratnost - prizemlje i najviše dva sprata.
U suterenu (ispod nivoa zemljišta) se ne mogu nalaziti nastavne prostorije i prostorije u kojima borave i rade učenici.
Ispod nivoa zemljišta mogu biti instalacije centralnog grejanja, magacini i slično.
Struktura i minimalna veličina školske zgrade zavisi od ukupnog broja učenika, načina izvođenja nastave (individualni, grupni ili frontalni), posebnih potreba pojedinih nastavnih predmeta; može se, međutim, smatrati dovoljnom ako se obezbedi najmanje 5m2 po jednom učeniku u smeni.
Pri izgradnji školskog prostora dozvoljena su odstupanja zbog posledica modularnog sistema ili tipskih prefabrikovanih elemenata, u granicama 3 odsto.
Školska zgrada treba da ima sledeće prostorije:
1. za izvođenje nastave (učionice, kabinete - laboratorije, blok prostorije);
2. prostorije za opšte potrebe i društveni život;
3. prostorije za upravu; stručne službe i ostalo osoblje;
4. pomoćne prostorije;
5. komunikacije, garderobe i sanitarije.
Prostorije u školskoj zgradi razvrstane su na:
- bučne prostorije (prostorije za društveni život i fizičko vaspitanje);
- manje bučne prostorije (prostorije za smeštaj administracije i uprave);
- prostorije koje za ostvarivanje svoje funkcije zahtevaju mir (nastavne prostorije, čitaonica).
S obzirom na kategoriju prostorija, mora se voditi računa o njihovom lociranju u posebnim delovima - traktovima zgrade.
U svim prostorijama škole treba postaviti korpe za otpatke.
1. Opšte karakteristike prostorija za izvođenje nastave
Prostorije za izvođenje nastave su: učionica opšte namene, specijalizovana učionica, kabinet - laboratorija i blok prostorija za fizičko vaspitanje.
Veličina prostorija zavisi od broja učenika u odeljenju (30), a broj prostorija od broja odeljenja, kao i od smerova koji su zastupljeni u gimnaziji.
1.1. Učionica opšte namene
a) Pedagoški uslovi:
zadovoljavanje potreba frontalne, grupne i individualne nastave.
Potrebe nastave (frontalna, grupna i individualna) uslovljavaju oblik i veličinu učionice, pokretljivost nameštaja, osvetljenost učionice, instalacije za savremena audiovizuelna nastavna sredstva itd.
Površina učionice treba da iznosi, najmanje 2m2 po učeniku, ako su stolovi za dva učenika.
Učionice opšte namene trebalo bi da budu što dalje od izvora buke.
b) Higijensko-tehnički uslovi:
- zapremina učionice: najmanje