Na osnovu člana 179. stav 4. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Službeni glasnik RS", br. 41/09 i 53/10),
Ministar zdravlja donosi

PRAVILNIK

O BLIŽIM ZDRAVSTVENIM USLOVIMA KOJE MORAJU DA ISPUNjAVAJU VOZAČI ODREĐENIH KATEGORIJA MOTORNIH VOZILA

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 83 od 9. novembra 2011)

Član 1.

Ovim pravilnikom propisuju se bliži zdravstveni uslovi koje moraju da ispunjavaju vozači određenih kategorija motornih vozila.

Član 2.

Zdravstveni uslovi koje vozači motornih vozila moraju da ispunjavaju za upravljanje motornim vozilom (telesna i duševna sposobnost) utvrđuju se prema vrsti i stepenu telesnog - duševnog stanja, oboljenja, povrede i oštećenja kao i prema kategoriji motornog vozila kojim vozač upravlja.

Član 3.

Vozači motornih vozila prema kategoriji motornih vozila, razvrstavaju se, u smislu ovog pravilnika, u dve grupe, i to:
1) u prvu grupu: vozači motornih vozila kategorija A, A1, A2, AM, B, B1, BE i BE kojima upravljanje motornim vozilom nije osnovno zanimanje;
2) u drugu grupu: vozači motornih vozila kategorija A, A1, A2, AM, B, B1, BE, BE, C, C1, C1E, CE, D, D1, D1E i DE kojima je upravljanje motornim vozilom osnovno zanimanje.

Član 4.

Vozači motornih vozila iz prve grupe smatraju se sposobnim za upravljanje motornim vozilom, ako ne boluju od neke od sledećih bolesti i ako nemaju neku od sledećih povreda ili telesnih oštećenja:
1) psihološka, psihijatrijska i neurološka stanja i oboljenja:
(1) psihomotorni i senzomotorni poremećaji koji se manifestuju kao smanjena vizuomotorna koordinacija, psihomotorna i senzomotorna usporenost,
(2) oblici intelektualne insuficijencije ispod graničnog nivoa bez obzira na etiologiju,
(3) trajne promene kognitivnih funkcija koje se manifestuju kao: smetnje, smanjenje ili odsustvo pažnje i koncentracije i poremećaji opažanja, mišljenja i pamćenja, kao i prolazne promene kognitivnih funkcija za vreme njihovog trajanja,
(4) manifestni neurotski poremećaji i psihička stanja, uključujući i posttraumatske stresne poremećaje, ako utiču na bezbedno upravljanje motornim vozilom,
(5) izraziti poremećaji strukture ličnosti koji se ispoljavaju kao sklonost neprilagođenom ponašanju, socijalna i emocionalna nezrelost i nestabilnost,
(6) alkoholizam, osim medicinski kontrolisanih slučajeva kod kojih se ne ispoljavaju psihičke promene ili neurološke komplikacije uz apstiniranja od najmanje šest meseci,
(7) toksikomanija, osim medicinski kontrolisanih slučajeva kod kojih se ne ispoljavaju psihičke promene ili neurološke komplikacije uz apstiniranja od najmanje 12 meseci,
(8) akutne psihoze, bez obzira na etiologiju ili hronične psihoze sa izraženim rezidualnim ili regresivnim promenama,
(9) stanja i oboljenja koja se manifestuju poremećajima koordinacije, rigorom, tremorom, horeatičnim i atetotičnim pokretima (multipla skleroza, Vilsonova bolest, Parkinsonova bolest, piramidne i ekstrapiramidne bolesti, paralize i paralitički sindromi itd) koja utiču na bezbedno upravljanje motorinim vozilom,
(10) svi oblici epilepsije, osim medicinski kontrolisanih slučajeva u kojim se, bez terapije, napadi ne pojavljuju najmanje dve godine,
(11) neurološka stanja, oboljenja, povrede i anomalije živaca i mišića, koje utiču na bezbedno upravljanje motornim vozilom, a za koja se ne može na odgovarajući način adaptirati vozilo,
(12) tumori centralnog nervnog sistema i ostalih lokalizacija najmanje dve godine od završetka terapije bez neuroloških deficita i epileptičnih napada,
(13) stanje posle povrede mozga, sa psihičkim i neurološkim posledicama, osim ako posledice ne utiču na bezbedno upravljanje motornim vozilom,
(14) stanje posle povrede mozga, sa neurološkim znacima i simptomima, osim medicinski kontrolisanih slučajeva u toku lečenja i šest meseci od dana povrede,
(15) nespecifična i specifična zapaljenja, odnosno oboljenja nervnog sistema koja utiču na bezbedno upravljanje motornim vozilom, osim medicinski kontrolisanih slučajeva u toku bolesti i šest meseci od dana izlečenja,
(16) definitivni oblici hemiplegije i hemipareze, za koje nije moguća adaptacija vozila,
(17) oboljenja i povrede kičmene moždine sa trajnim posledicama koje onemogućavaju bezbedno upravljanje motornim vozilom, a za koja se ne može na odgovarajući način adaptirati vozilo,
(18) progresivna mišićna oboljenja, sistemska, cerebrovaskularna i demijelinizirajuća oboljenja, ansledne i stečene neuropatije koje utiču na bezbedno upravljanje motornim vozilom,
(19) druga oboljenja i stanja iz oblasti psihologije, psihijatrije i neurologija koja utiču na bezbedno upravljanje motornim vozilom u saobraćaju;
2) stanja i oboljenja organa vida:
(1) nekorigovana ili korigovana oštrina vida u zbiru na oba oka mora iznositi minimalno 0,6 s tim da bolje oko mora imati minimalnu vidnu oštrinu 0,5 i da je vidno polje za svako oko najmanje 120 stepeni širine u horizontalnoj osovini i bez apsolutnih skotoma u centralnom vidnom polju u širini od 20 stepeni od centralne tačke fiksacije,
(2) kada se koristi samo jedno oko nekorigovana ili korigovana minimalna oštrina vida mora biti 0,6 uz uslov da je širina vidnog polja najmanje 140 stepeni u horizontalnoj osovini i bez apsolutnih skotoma u centralnom vidnom polju u širini od 30 stepeni od centralne tačke fiksacije,
(3) odsustvo drugih oboljenja i stanja organa vida koja remete funkcije vida za bezbedno upravljanje motornim vozilom u saobraćaju;
3) stanja i oboljenja organa ravnoteže i sluha:
(1) sva oboljenja i stanja primarnog organa ravnoteže čija se poremećena funkcija ne može medicinski uspešno korigovati;
4) stanja i oboljenja srca i krvnih sudova:
(1) urođena i stečena oboljenja srca i velikih krvnih sudova koja utiču na bezbedno upravljanje motornim vozilom u saobraćaju,
(2) ishemijska bolest srca dok se lečenjem ne postigne stabilno stanje koje ne utiče na bezbedno upravljanje motornim vozilom u saobraćaju,
(3) poremećaji srčanog ritma i sprovođenja koji samostalno ili u sklopu drugih bolesti mogu dovesti do gubitka svesti, ukoliko terapijski nisu uspešno rešeni,
(4) hipertenzija sa arterijskim pritiskom (veće ili jednako) 200/120 mm Hg u mirovanju ili arterijskim pritiskom (veće ili jednako) 180/110 mm Hg i znacima oštećenja krvnih sudova, oka, mozga, srca ili bubrega dok terapijski nije uspešno kontrolisana i dok utiče na sigurno upravljanje vozilom;
5) stanja i oboljenja respiratornog sistema:
(1) koja izazivaju tešku respiratornu, kardiorespiratornu ili srčanu insuficijenciju (hronična opstruktivna bolest pluća, težak oblik bronhijalne astme i sl.),
(2) druga oboljenja i stanja organa za disanje koja utiču na bezbedno upravljanje motornim vozilom u saobraćaju;
6) bolesti gastrointestinog i urinarnog sistema:
(1) teška oboljenja želuca, jetre ili bubrega usled kojih mogu da nastupe kolike, odnosno komatozna stanja,
(2) stanje posle transplantacije bubrega bez obzira na stanje bubrežne funkcije;
7) oboljenja endokrinog sistema:
(1) diabetes melitus komplikovan očnim, nervnim ili kardiovaskularnim poremećajima i nekompenzovanom acidozom,
(2) teški oblici hipertireoze i hipotireoze koji se lečenjem ne mogu korigovati do nivoa bezbednog upravljanja motornim vozilom,
(3) teški oblici hiper i hipoadenokorticizma,
(4) druga oboljenja i stanja endokrinog sistema koja utiču na bezbedno upravljanje motornim vozilom;
8) bolesti krvnog sistema:
(1) maligne hemopatije i retikuloze, osim ako lekar specijalista hematolog izričito ne naglasi da je lice sposobno za bezbedno upravljanje motornim vozilom,
(2) druga oboljenja i stanja krvi i krvotvornih organa koja utiču na bezbedno upravljanje motornim vozilom u saobraćaju;
9) oboljenja kože:
(1) oboljenja i stanja kože koja mogu bitno uticati na bezbedno upravljanje motornim vozilo;
10) stanja i oboljenja koštanog sistema i lokomotornog aparata:
(1) sva stanja, oboljenja i povrede koštanog i mekog tkiva kojima je prouzrokovan potpun ili delimičan nedostatak