Za pristup kompletnom i ažurnom tekstu ovog dokumeta, molimo vas:


Na osnovu člana 272. stav 1. tačka 3. Zakona o vodama ("Službeni glasnik SRS", br. 33/75, 53/75, 18/76, 21/76 i 14/77),
Republički sekretarijat za zdravlje i socijalnu politiku, donosi

PRAVILNIK

O DEZINFEKCIJI I PREGLEDU VODE ZA PIĆE

(Objavljen u "Sl. glasniku SRS", br. 60/81)

I. OPŠTE ODREDBE

Član 1.

Ovim pravilnikom propisuje se način vršenja sistematske dezinfekcije vode za piće, kao i obim, vrste i metode pregleda vode, objekata i postrojenja koji služe za snabdevanje vodom za piće.

II. DEZINFEKCIJA VODE ZA PIĆE

Član 2.

Dezinfekcija vode za piće vrši se obavezno u vodovodima koji služe za snabdevanje više od 100 ekvivalentnih stanovnika (u daljem tekstu:EC), proizvodnju i preradu životnih namirnica i higijenske potrebe.
Dezinfekcija vode za piće vrši se i u vodovodima iz kojih se snabdeva manje od 100ECako voda nije higijenski ispravna u pogledu mikrobioloških svojstava.
Ekvivalentni stanovnik označava dnevnu potrošnju vode po korisniku u proseku za godinu dana.

Član 3.

Dezinfekcija vode za piće vrši se primenom hemijskih sredstava i fizičkih metoda kojima se obezbeđuju propisana mikrobiološka svojstva vode za piće.

Član 4.

Za dezinfekciju vode za piće i objekata vodovoda mogu se koristiti sledeća hemijska sredstva i fizičke metode:
- hlor u gasovitom stanju,
- tečni preparati hlora,
- preparati hlora u čvrstom stanju,
- hlordioksid,
- preparati joda,
- ozon i
- ultravioletna radijacija.

Član 5.

Dezinfekcija vode za piće koja se povremeno muti, kod koje je broj svih živih bakterija veći od 500 u jednomcm3vode ili kod koje je broj koliformnih bakterija veći od 50 u 100cm3vrši se pošto se prethodno izvrši popravka kvaliteta vode.

Član 6.

Za dezinfekciju vode za piće obezbeđuju se rezervni aparati za dezinfekciju i rezerve dezinfekcionih sredstava za period od najmanje mesec dana.

Član 7.

Pri dezinfekciji vode za piće hlorom mora se obezbediti slobodni rezidualni hlor u količini najmanje 0,014 m mol određenog ortotolidinskom-arsenidskom probom.

Član 8.

U vodovodima koji snabdevaju vodom za piće preko 50 000ECdoziranje i kontrola ukupnog rezidualnog hlora vrši se automatski sa grafičkom registracijom.
U vodovodima koji snabdevaju vodom do 50.000ECmože se vršiti kontrola i drugim metodama, s tim da se kontrola ukupnog rezidualnog hlora vrši najmanje jedanput u razmaku od 1 čas.
U vodovodima iz člana 2. stav 2. ovog pravilnika kontrola ukupnog rezidualnog hlora vrši se jedanput dnevno.

Član 9.

Ako se za proizvodnju životnih namirnica koristi voda dezinfikovana hlornim preparatima, a prisustvo hlora negativno utiče na kvalitet namirnica, može se izvršiti dehlorisanje vode, s tim da se preduzmu sve mere da ne dođe do naknadnog zagađenja vode.

Član 10.

Dezinfekcija vode za piće ozonom vrši se ozonizatorom. Ozon se dodaje vodi u količini kojom se obezbeđuje njegovo prisustvo i posle 5 minuta kontakta sa vodom.
Posle dezinfekcije ozonom obavlja se završna dezinfekcija hlorom.

Član 11.

Dezinfekcija vode za piće ultravioletnom radijacijom vrši se odgovarajućim uređajima za proizvodnju ultravioletne radijacije talasne dužine od 2500 do 2600 10-10 m uz obezbeđenje doze od 30 mikrovati (10-6Nj) na cm2/min. u kontaktom od najmanje 5 minuta.
Ultravioletna radijacija se može koristiti za dezinfekciju vode za piće čiji je stepen mutnoće manji od 5, a sadrži gvožđe manje od 0,0053 m mol.
Izvor ultravioletne radijacije (sijalice) mora se menjati nakon 9 meseci upotrebe, a po potrebi i ranije.

Član 12.

Dezinfekcija vode za piće preparatima joda vrši se samo ako postoji opasnost od širenja amebne dizenterije i vrši se samo za vreme dok postoji ta opasnost.

Član 13.

Po izvršenoj izgradnji, odnosno rekonstrukciji objekata vodovoda ili vodovodne mreže, vrši se ispiranje i dezinfekcija kao bakteriološki pregled vode. Posle izvršene popravke na objektima vodovoda ili vodovodnoj mreži, vrši se ispitivanje i dezinfekcija.

III. PREGLED VODE ZA PIĆE, OBJEKATA I POSTROJENjA

Član 14.

U cilju utvrđivanja da voda za piće odgovara propisanim uslovima,vrše se sledeći pregledi: fizičko-hemijski pregled vode, bakteriološki pregled vode, virusološki pregled vode, biološki pregled vode i radiološka analiza vode.
Fizičko-hemijski pregled vode vrši se kao:
- velika analiza, koja obuhvata pregled vode za piće u pogledu fizičkih i hemijskih svojstava vode,
- mala analiza, koja obuhvata pregled vode za piće na mutnoću, boju, miris, ukus,pH, nitrat, nitrit, amonijak, hlorid, utrošakKMnO4, gvožđe, mangan i slobodan hlor, a ako se vrši popravka kvaliteta vode za piće pregled vode obuhvata i elemenat zbog kojeg se vrši popravak kvaliteta vode.

Član 15.

Pregledi vode za piće iz člana 14. stav 1. ovog pravilnika, vrše se, u toku studijsko-istražnih radova za izgradnju, odnosno rekonstrukciju vodovoda.
Pregled vode iz stava 1. ovog člana vrši se četiri puta godišnje u jednakim vremenskim razmacima.

Član 16.

U javnim vodovodima, izuzev vodovoda iz čl. 17. i 18. ovog pravilnika, fizičko-hemijski pregled vode za piće (velika analiza i mala analiza) i bakteriološki pregled vode vrše se sistematski, a uzorci vode uzimaju se u jednakim vremenskim razmacima zavisno od broja ekvivalentnih stanovnika, i to:
a) velika analiza:
- najmanje 1 uzorak u dve godine od 1000 do 10.000EC,
- najmanje 1 uzorak godišnje od 10.000 do 50.000EC,
- najmanje 2 uzorka godišnje do 50.000 do 100.000EC,
- najmanje 4 uzorka godišnje preko 100.000EC.
b) mala analiza i bakteriološki pregled:
- najmanje 1 uzorak mesečno do 2.500EC,
- najmanje 2 uzorka mesečno od 2.500 do 10.000EC,
- najmanje 4 uzorka mesečno od 10.000 do 50.000EC,
- najmanje 6 uzoraka mesečno od 50.000 do 100.000EC,
- najmanje 1 uzorak dnevno od 100.000 do 200.000