Na osnovu člana 49. stav 2. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ("Službeni glasnik RS", broj 101/05),
Ministar rada i socijalne politike donosi

PRAVILNIK

O EVIDENCIJAMA U OBLASTI BEZBEDNOSTI I ZDRAVLjA NA RADU

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 62 od 6. jula 2007)

Sadržina pravilnika

Član 1.

Ovim pravilnikom propisuje se način vođenja evidencija u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu koje je dužan da vodi i čuva poslodavac (u daljem tekstu: evidencije), i to evidencije o:
1) radnim mestima sa povećanim rizikom;
2) zaposlenima raspoređenim na radna mesta sa povećanim rizikom i lekarskim pregledima zaposlenih raspoređenih na ta radna mesta;
3) povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa radom;
4) zaposlenima osposobljenim za bezbedan i zdrav rad;
5) opasnim materijama koje koristi u toku rada;
6) izvršenim ispitivanjima radne okoline;
7) izvršenim pregledima i ispitivanjima opreme za rad i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu;
8) prijavama smrtnih, kolektivnih i teških povreda na radu, povreda na radu zbog kojih zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana, profesionalnih oboljenja odnosno oboljenja u vezi sa radom zaposlenog i opasnih pojava koje bi mogle da ugroze bezbednost i zdravlje zaposlenih.

Obrasci

Član 2.

Poslodavac je dužan da evidencije vodi na propisanim obrascima (obrasci 1-14), koji su odštampani uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.
Obrasce popunjava i potpisuje lice za bezbednost i zdravlje na radu, a overava poslodavac.

Evidencija o radnim mestima sa povećanim rizikom

Član 3.

Evidencija o radnim mestima sa povećanim rizikom vodi se na Obrascu 1 u koji se unose podaci, i to:
1) poslovno ime ili firma radnje poslodavca, adresa sedišta poslodavca i PIB poslodavca;
2) naziv radnog mesta sa povećanim rizikom koje je utvrđeno aktom o proceni rizika;
3) broj zaposlenih na tom radnom mestu;
4) šifra opasnosti, odnosno štetnosti na osnovu kojih je utvrđeno radno mesto sa povećanim rizikom;
5) napomena o specifičnim karakteristikama utvrđenih opasnosti, odnosno štetnosti i radnim postupcima u kojima se pojavljuju.
Šifre opasnosti i štetnosti jesu:
01 - nedovoljna bezbednost zbog rotirajućih ili pokretnih delova;
02 - slobodno kretanje delova ili materijala koji mogu naneti povredu zaposlenom;
03 - unutrašnji transport i kretanje radnih mašina ili vozila, kao i pomeranja određene opreme za rad;
04 - korišćenje opasnih sredstava za rad, koja mogu proizvesti eksplozije ili požar;
05 - nemogućnost ili ograničenost pravovremenog uklanjanja sa mesta rada, izloženost zatvaranju, mehaničkom udaru, poklapanju, i sl.;
06 - drugi faktori koji mogu da se pojave kao mehanički izvori opasnosti;
07 - opasne površine (podovi i sve vrste gazišta, površine sa kojima zaposleni dolazi u dodir, a koje imaju oštre ivice - rubove, šiljke, grube površine, izbočene delove, i sl.);
08 - rad na visini ili u dubini, u smislu propisa o bezbednosti i zdravlju na radu;
09 - rad u skučenom, ograničenom ili opasnom prostoru (između dva ili više fiksiranih delova, između pokretnih delova ili vozila, rad u zatvorenom prostoru koji je nedovoljno osvetljen ili provetravan, i sl.);
10 - mogućnost klizanja ili spoticanja (mokre ili klizave površine);
11 - fizička nestabilnost radnog mesta;
12 - moguće posledice ili smetnje usled obavezne upotrebe sredstava ili opreme za ličnu zaštitu na radu;
13 - uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada;
14 - druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa karakteristikama radnog mesta i načinom rada (korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu koja opterećuju zaposlenog, i sl.);
15 - opasnost od direktnog dodira sa delovima električne instalacije i opreme pod naponom;
16 - opasnost od indirektnog dodira;
17 - opasnost od toplotnog dejstva koje razvijaju električna oprema i instalacije (pregrevanje, požar, ekspolozija, električni luk ili varničenje, i dr.);
18 - opasnosti usled udara groma i posledica atmosferskog pražnjenja;
19 - opasnost od štetnog uticaja elektrostatičkog naelektrisanja;
20 - druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa korišćenjem električne energije;
21 - hemijske štetnosti, prašina i dimovi (udisanje, gušenje, unošenje u organizam, prodor u telo kroz kožu, opekotine, trovanje, i sl.);
22 - fizičke štetnosti (buka i vibracije);
23 - biološke štetnosti (infekcije, izlaganje mikroorganizmima i alergentima);
24 - štetni uticaji mikroklime (visoka ili niska temperatura, vlažnost i brzina strujanja vazduha);
25 - neodgovarajuća - nedovoljna osvetljenost;
26 - štetni uticaji zračenja (toplotnog, jonizujućeg ili nejonizujućeg, laserskog, ultrazvučnog);
27 - štetni klimatski uticaji (rad na otvorenom);
28 - štetnosti koje nastaju korišćenjem opasnih materija u proizvodnji, transportu, pakovanju, skladištenju ili uništavanju;
29 - druge štetnosti koje se pojavljuju u radnom procesu, a koje mogu da budu uzrok povrede na radu zaposlenog, profesionalnog oboljenja ili oboljenja u vezi sa radom;
30 - napori ili telesna naprezanja (ručno prenošenje tereta, guranje ili vučenje tereta, razne dugotrajne povećane telesne aktivnosti i sl.);
31 - nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje, sedenje, čučanje, klečanje i sl.);
32 - napori pri obavljanju određenih poslova koji prouzrokuju psihološka opterećenja (stres, monotonija i sl.);
33 - odgovornost u primanju i prenošenju informacija, korišćenje odgovarajućeg znanja i sposobnosti, odgovornost u pravilima ponašanja, odgovornost za brze izmene radnih procedura, intenzitet u radu, prostorna uslovljenost radnog mesta, konfliktne situacije, rad sa strankama i novcem, nedovoljna motivacija za rad, odgovornost u rukovođenju, i sl.;
34 - štetnosti vezane za organizaciju rada, kao što su: rad duži od punog radnog vremena (prekovremeni rad), rad u smenama, skraćeno radno vreme, rad noću, pripravnost za slučaj intervencija, i sl.;
35 - štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na šalterima, lica na obezbeđenju, i sl.);
36 - rad sa životinjama;
37 - rad u atmosferi sa visokim ili niskim pritiskom;
38 - rad u blizini vode ili ispod površine vode;
39 - ostale opasnosti, odnosno štetnosti.

Evidencija o zaposlenima raspoređenim na radna mesta sa povećanim rizikom i lekarskim pregledima zaposlenih raspoređenih na ta radna mesta

Član 4.

Evidencija o zaposlenima raspoređenim na radna mesta sa povećanim rizikom i lekarskim pregledima zaposlenih raspoređenih na ta radna mesta vodi se na Obrascu 2 u koji se unose podaci, i to:
1) poslovno ime ili firma radnje poslodavca, adresa sedišta poslodavca i PIB poslodavca;
2) ime i prezime zaposlenog koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom;
3) naziv radnog mesta sa povećanim rizikom;
4) interval vršenja periodičnih lekarskih pregleda izražen u mesecima;
5) datumi izvršenih prethodnih i periodičnih lekarskih pregleda zaposlenog;
6) datum kada treba da se izvrši sledeći lekarski pregled zaposlenog;
7) broj lekarskog izveštaja;
8) ocena zdravstvene sposobnosti;
9) preduzete mere (raspoređen na drugo radno mesto - poslove).

Evidencija o povredama na radu

Član 5.

Evidencija o povredama na radu vodi se na Obrascu 3 u koji se unose podaci, i to:
1) poslovno ime ili firma radnje poslodavca, adresa sedišta poslodavca i PIB poslodavca;
2) ime i prezime povređenog;
3) vreme nastanka povrede na radu (datum, dan u sedmici, čas);
4) radno mesto na kome se povreda dogodila;
5) vrsta povrede (pojedinačna ili kolektivna);
6) ocena težine povrede (laka, teška, smrtna povreda na radu, odnosno povreda na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana);
7) izvor povrede na radu - materijalni uzročnik (međunarodna šifra);
8) uzrok povrede na radu - način povređivanja (međunarodna šifra).

Evidencija o profesionalnim oboljenjima

Član 6.

Evidencija o profesionalnim oboljenjima vodi se na Obrascu 4 u koji se unose podaci, i to:
1) poslovno ime ili firma radnje poslodavca, adresa sedišta poslodavca i PIB poslodavca;
2) ime i prezime obolelog od profesionalnog oboljenja;
3) naziv radnog mesta na kome je oboleli od profesionalnog oboljenja radio kada je utvrđeno profesionalno oboljenje;
4) dijagnoza i međunarodna šifra profesionalnog oboljenja;
5) naziv zdravstvene ustanove koja je izvršila pregled obolelog od profesionalnog oboljenja;
6) stepen telesnog oštećenja;
7) preostala radna sposobnost obolelog od profesionalnog oboljenja za dalji rad.