Na osnovu člana 265. i člana 237. tačka 3. Zakona o vazdušnom saobraćaju ("Službeni glasnik RS", broj 73/10),
Upravni odbor Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije donosi

PRAVILNIK

O INSPEKCIJI KOMISIJE U OBLASTI OBEZBEĐIVANjA U CIVILNOM VAZDUHOPLOVSTVU

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 19 od 18. marta 2011)

Predmet ovog pravilnika

Član 1.

1. Ovim pravilnikom utvrđuje se način na koji Komisija Evropske unije sprovodi inspekciju u oblasti obezbeđivanja u civilnom vazduhoplovstvu.
2. Ovim pravilnikom preuzima se, uz prilagođavanje pravu Republike Srbije, Uredba Komisije (EU) br. 72/2010 od 26. januara 2010. godine o sprovođenju inspekcije u oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.
3. Uredba Komisije (EU) br. 72/2010 daje se u Prilogu ovog pravilnika.

Značenje pojedinih pojmova u ovom pravilniku

Član 2.

1. "ECAA sporazum" označava Multilateralni sporazum između Evropske zajednice i njenih država članica, Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999) o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja.
2. Pojmovi "Zajednica" "propisi Zajednice", i "država članica" koji se koriste u Prilogu ovog pravilnika tumače se saglasno tačkama 2. i 3. Aneksa II ECAA sporazuma i odgovarajućim odredbama Lisabonskog ugovora kojim se menja i dopunjuje Ugovor o Evropskoj uniji i Ugovor o osnivanju Evropske zajednice.
3. Pojmovi "odgovarajući organ" i "odgovarajući organ države članice" koji se koriste u Prilogu ovog pravilnika tumače se kao Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.

Prelazne i završne odredbe

Član 3.

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o inspekciji Komisije u oblasti zaštite u civilnom vazduhoplovstvu ("Službeni glasnik RS", broj 14/10).

Član 4.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Broj 1/0-01-0002/2011-0007
U Beogradu, 3. marta 2011. godine
Upravni odbor
Predsednik, Milutin Mrkonjić, s.r.

PRILOG

Uredba Komisije (EU) br. 72/2010 od 26. januara 2010. godine o sprovođenju inspekcije u oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu

POGLAVLjE I
PREDMET I DEFINICIJE
Predmet

Član 1.

Ovom uredbom propisuje se procedura po kojoj Komisija sprovodi inspekciju kojom se prati kako države članice primenjuju Uredbu (EZ) 300/2008. Inspekcija Komisije obuhvata odgovarajuće organe države članice i izabrane aerodrome, operatere i subjekte koji primenjuju standarde obezbeđivanja u vazduhoplovstvu. Inspekcija se sprovodi na pregledan (transparentan), delotvoran, usklađen i konzistentan (dosledan) način.

Definicije

Član 2.

Pojedini izrazi koji se koriste u ovog uredbi imaju sledeće značenje:
1) inspekcija Komisije označava ispitivanje u kome inspektori Komisije pregledaju postojeće mere, procedure i strukture u oblasti kontrole kvaliteta i obezbeđivanja u civilnim vazduhoplovstvu, da bi se utvrdio nivo usklađenosti sa Uredbom (EZ) br. 300/2008;
2) inspektor Komisije označava odgovarajuće kvalifikovano lice koje zapošljava Komisija ili lice koga zapošljava država članica da primenjuje aktivnosti praćenja usklađenosti na nacionalnom nivou u ime odgovarajućeg organa, i koje je izabrano da učestvuje u inspekciji Komisije;
3) mere kompenzacije označavaju privremene mere ili raspon mera čiji je cilj da što je više moguće ograniči uticaj nedostatka koji je otkriven tokom inspekcije, dok se on potpuno ne otkloni;
4) nacionalni proverivač (oditor, national auditor) označava lice koje zapošljava država članica da primenjuje aktivnosti praćenja usklađenosti na nacionalnom nivou u ime odgovarajućeg organa;
5) nedostatak označava neusklađenost sa zahtevima koji su predviđeni u Uredbi (EZ) br. 300/2008;
6) komitet označava odbor koji je osnovan prema članu 19. stav 1. Uredbe (EZ) br. 300/2008;
7) odgovarajući organ označava nacionalni organ koga država članica imenuje saglasno članu 9. Uredbe (EZ) br. 300/2008;
8) test označava probu mera obezbeđivanja u vazduhoplovstvu, pri kojoj se simulira namera izvršenja radnje nezakonitog ometanja u svrhe ispitivanja efektivnosti primene postojećih mera obezbeđivanja.
POGLAVLjE II
OPŠTI ZAHTEVI
Saradnja država članica

Član 3.

1. Ne dirajući u odgovornosti Komisije, države članice sarađuju s Komisijom u sprovođenju njenih inspekcijskih zadataka. Ova saradnja mora biti delotvorna za vreme faza pripreme, praćenja i izveštavanja.
2. Države članice preduzimaju sve neophodne korake kako bi obaveštenje o inspekciji ostalo poverljivo i time bila sprečena opstrukcija inspekcije.
Izvršavanje ovlašćenja Komisije

Član 4.

1. Svaka država članica omogućava inspektorima Komisije da izvrše njihova ovlašćenja u inspekciji delovanja odgovarajućeg organa u oblasti obezbeđivanja u civilnom vazduhoplovstvu prema Uredbi (EZ) br. 300/2008, i u delovanju svakog aerodroma, operatera i subjekta na koje se primenjuje navedena uredba.
2. Svaka država članica omogućava inspektorima Komisije, na zahtev, pristup svim relevantnim dokumentima potrebnim za procenjivanje usklađenosti sa zajedničkim standardima.
3. Ako se inspektori Komisije suoče s teškoćama u izvršavanju njihovih dužnosti, predmetna država članica preduzima sva sredstva iz svoje nadležnosti, da bi pomogla Komisiji da u celini izvrši svoje zadatke.
Kvalifikaciona merila za inspektore Komisije

Član 5.

1. Da bi ispunili uslove za učestvovanje u inspekcijama Komisije, inspektori Komisije moraju da imaju odgovarajuće teorijsko znanje i praktično iskustvo i da uspešno završe osposobljavanje.
Ovo osposobljavanje:
a) sprovode službe Komisije;
b) sastoji se od početnog i periodičnog osposobljavanja;
c) obezbeđuje poznavanje standardnih metoda rada koji omogućavaju utvrđivanje da li se mere obezbeđivanja primenjuju saglasno Uredbi (EZ) br. 300/2008.
2. Početno osposobljavanje uključuje ispit.
Učestvovanje nacionalnih proverivača u inspekcijama Komisije

Član 6.

1. Države članice stavljaju na raspolaganje Komisiji nacionalne proverivače (oditore) koji su osposobljeni da učestvuju u inspekcijama Komisije i s njima povezanim fazama pripreme i izveštavanja.
2. Države članice prosleđuju Komisiji podatke najmanje o jednom, a najviše o pet nacionalnih proverivača, koji mogu da budu pozvani da učestvuju u inspekciji Komisije.
3. Komitetu se jednom godišnje prosleđuje spisak nacionalnih proverivača koje je imenovala država članica i koji ispunjavaju uslove iz člana 5. ove uredbe.
4. Nacionalni proverivač ne sme da učestvuje u inspekciji Komisije u državi članici u kojoj je zaposlen.
5. Zahtev da nacionalni proverivači učestvuju u inspekciji Komisije blagovremeno se