Na osnovu člana 48. stav 1. tačka 1. Zakona o prometu otrova ("Službeni list SFRJ", br. 13/91), savezni sekretar za rad, zdravstvo, boračka pitanja i socijalnu politiku propisuje

PRAVILNIK

O KRITERIJUMIMA ZA RAZVRSTAVANjE OTROVA U GRUPE I O METODAMA ZA ODREĐIVANjE STEPENA OTROVNOSTI POJEDINIH OTROVA

(Objavljen u "Sl. listu SFRJ", br. 79/91)

Član 1.

Otrovi se razvrstavaju u grupe prema stepenu otrovnosti na osnovu sledećih kriterijuma:
1) fizičkih i hemijskih svojstava otrova;
2) toksikoloških svojstava otrova;
3) ekotoksikoloških svojstava otrova;
4) mikrobioloških svojstava otrova;
5) podobnosti otrova za primenu u javnoj higijeni;
6) mera zaštite i mera prve pomoći;
7) načina uništavanja, odnosno uklanjanja otrova;
8) obima proizvodnje i potrošnje otrova na domaćem tržištu.

Član 2.

Pod fizičkim i hemijskim svojstvima otrova podrazumevaju se:
1) tačka topljenja;
2) tačka ključanja;
3) tačka paljenja;
4) viskozitet;
5) gustina;
6) agregatno stanje;
7) napon pare;
8) rastvorljivost u vodi i organskim rastvaračima;
9) podeoni koeficijent;
10) hidroliza u kiselim, baznim i neutralnim sredinama;
11) spektri (UViliIRiliNMR);
12) adsorpcija - desorpcija;
13) konstanta disocijacije;
14) stabilnost;
15) izomeri;
16) veličina čestica.

Član 3.

Pod toksikološkim svojstvima otrova podrazumevaju se:
1) akutna oralna, akutna dermalna i akutna inhalaciona toksičnost;
2) iritacija kože i iritacija sluzokože;
3) osetljivost kože;
4) subhronična/subakutna toksičnost;
5) hronična toksičnost;
6) pojava kumulativnih, reverzibilnih ili zakasnelih dejstava (neurotoksičnost...);
7) sinergističko ili antagonističko dejstvo sastojaka u smeši;
8) kancerogenost;
9) mutagenost;
10) dejstvo otrova na reproduktivnu moć;
11) toksikokinetika.

Član 4.

Pod ekotoksikološkim dejstvima otrova podrazumevaju se:
1) akutna toksičnost za ptice;
2) akutna toksičnost za pčele i druge kopnene artropode;
3) akutna toksičnost za ribe;
4) akutna toksičnost za dafnije;
5) biodegradacija otrova;
6) bioakumulacija otrova;
7) toksičnost za alge;
8) toksičnost za gliste;
9) toksičnost za mikroorganizme zemljišta;
10) sudbina u životnoj sredini.

Član 5.

Pod mikrobiološkim svojstvima otrova podrazumevaju se:
1) morfološke osobine;
2) način kultivisanja;
3) biohemijska aktivnost;
4) antigena struktura;
5) patofiziološki efekti;
6) stabilnost.

Član 6.

Za utvrđivanje toksikoloških svojstava otrova i određivanje stepena otrovnosti otrova primenjuju se sledeće metode:
1) utvrđivanje akutne oralne, akutne dermalne, odnosno akutne inhalacione toksičnosti vrši se ispitivanjem na više grupa laboratorijskih životinja oba pola, i to u vremenu od 14 dana. Ako nije kontraindikovano, kao laboratorijske životinje koriste se pacovi;
2) utvrđivanje iritacije kože vrši se na obrijanoj koži albino kunića ili pacova;
3) utvrđivanje iritacije sluzokože oka vrši se na oku kunića;
4) utvrđivanje osetljivosti kože vrši se na zamorčetu;
5) utvrđivanje subhronične toksičnosti vrši se na sisarima oba pola davanjem određene dnevne doze otrova, u vremenu od 90 dana, na način koji odgovara fizičkim, hemijskim i drugim svojstvima otrova. U toku utvrđivanja i posle utvrđivanja akutne i subhronične toksičnosti prate se i pojave otrova (neurotoksičnost i dr.);
6) utvrđivanje hronične toksičnosti vrši se ispitivanjem na dve vrste sisara u trajanju od najmanje jedne godine, i to unošenjem otrova u organizam sisara hranom. U toku tog ispitivanja vrši se utvrđivanje moguće kancerogenosti;
7) utvrđivanje sinergističkog ili antagonističkog dejstva sastojaka u smeši vrši se metodom iz tačke 1. ovog člana;
8) utvrđivanje mutagenosti vrši se ispitivanjem genskih mutacija, hromozomskih aberacija, dominantno-letalnih mutacija, pojava i učestalosti mikronukleusa, primarnog oštećenja dezoksiribonukleinske kiseline - kao i primenom najmanje dva od tih ispitivanja od kojih jedno mora biti izvršeno na sisarima;
9) utvrđivanje dejstva na reproduktivnu moć vrši se na dve uzastopne generacije pacova ili miševa;
10) utvrđivanje teratogenosti vrši se ispitivanjem na kuniću,