Za pristup kompletnom i ažurnom tekstu ovog dokumeta, molimo vas:


Na osnovu člana 5. stav 2. Zakona o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja ("Službeni glasnik RS", broj 30/10),
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donosi

PRAVILNIK

O METODAMA ISPITIVANjA SORTI VIŠEGODIŠNjIH KRMNIH LEGUMINOZA, RADI PRIZNAVANjA SORTE

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 61 od 12. jula 2013)

Član 1.

Ovim pravilnikom propisuju se metode ispitivanja sorti krmnih višegodišnjih leguminoza (u daljem tekstu: sorta), i to: lucerke (Medicago sativa L.ssp.sativa), crvene deteline (Trifolium pratense L.), bele deteline (Trifolium repens L.), žutog zvezdana (Lotus corniculatus L.), belog kokotca (Melilotus alba Medik.), švedske deteline (Trifolium hybridum L.), persijske deteline (Trifolium resupinatum L.), aleksandrijske deteline (Trifolium alexandrinum L.), esparzete (Onobrychis viciifolia Scop.), galege orijentalis (Galega orientalis L.) i dunjice (Medicago lupulina L.), na oglednom polju i u laboratoriji, radi priznavanja sorte.
Metodama iz stava 1. ovog člana ispituju se određene bitne osobine sorte, radi utvrđivanja:
1) različitosti, uniformnosti i stabilnosti sorte (DUStest);
2) bolje proizvodne i upotrebne vrednosti sorte (VCUtest).

Član 2.

Proizvodna i upotrebna vrednost sorte utvrđuje se na osnovu rezultata ispitivanja određenih bitnih osobina sorte koje se odnose na:
1) prinos zelene mase;
2) prinos suve materije;
3) kvalitet krme (sadržaj sirovih proteina, sadržaj neutralnih - NDF vlakna i sadržaj kiselih - ADF vlakna).
Sorta se ispituje tako što se bitne osobine iz stava 1. ovog člana sorte koja se ispituje upoređuju sa bitnim osobinama jedne ili više sorti standard, u skladu sa zakonom kojim se uređuje priznavanje sorti poljoprivrednog bilja.

Član 3.

Sorta se ispituje u više odvojenih ogleda na oglednom polju u toku dve proizvodne godine nakon zasnivanja ogleda. Ogled čine elementarne parcele na kojima se vrši ispitivanje.
Ogledi iz stava 1. ovog člana se izvode po planu "potpuno slučajnog blok sistema" u četiri ponavljanja, a randomizacija, odnosno plan ogleda je isti za sve lokalitete.
Sorta se ispituje na najmanje četiri lokaliteta koji čine mrežu ogleda.

Član 4.

Sorta se ispituje na oglednom polju u skladu sa zahtevom za priznavanje sorte u kome vlasnik sorte, odnosno njegov ovlašćeni zastupnik predlaže da se sorta, radi ispitivanja razvrsta u odgovarajući ogled prema vrsti.
Sorta razvrstana na način iz stava 1. ovog člana, radi ispitivanja seje se sa sortom standard u određeni ogled.
Za ispitivanje na oglednom polju dostavlja se seme sorte koje je ispitano na kvalitet, zdravstveno ispravno i netretirano.

Član 5.

Predusev na celoj površini oglednog polja na kome se vrši ispitivanje sorte ne mogu biti druge leguminoze.
Sorta se ispituje na zemljištu bez depresija, dobre strukture i plodnosti, koje je pre setve ispitano na prisutnost zemljišnih štetočina, a po potrebi, izvodi se i predsetveno tretiranje insekticidima.
Nakon setve sorte zasejana površina se povalja i zaliva, kako bi se omogućilo ravnomernije i brže nicanje i dobijanje određenog sklopa biljaka.
Količine mineralnih đubriva, vreme i način njihove primene, kao i ostale agrotehničke mere primenjuju se prilikom ispitivanja sorte na oglednom polju tako da budu u skladu sa najvišim nivoom tehnologije gajenja leguminoza.

Član 6.

Sorta koja se ispituje seje se na površini od 10 m2, a čine je 10, odnosno 16 redova od po 5 m dužine sa razmakom između redova od 20 cm, odnosno 12,5 cm, u zavisnosti od toga da li ima mogućnosti za mašinsku setvu sorte. Razmak između parcela je 50 cm, a razmak između blokova 1 m.
Na početku i na kraju svakog ogleda seju se dva zaštitna reda.

Član 7.

U toku vegetacije sorte koja se ispituje, evidentiraju se sledeći podaci:
1)