Na osnovu člana 83. stav 2. tač. 3. i 4. Zakona o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik SRS", br. 66/91, 83/92 i 53/93),
Ministar zaštite životne sredine donosi
PRAVILNIK
O METODOLOGIJI ZA PROCENU OPASNOSTI OD HEMIJSKOG UDESA I OD ZAGAĐIVANjA ŽIVOTNE SREDINE, MERAMA PRIPREME I MERAMA ZA OTKLANjANjE POSLEDICA
(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 60/94 i 63/94)
Član 1.
Ovim pravilnikom propisuju se metodologija za procenu opasnosti, odnosno rizika od hemijskog udesa i opasnosti od zagađivanja životne sredine, o merama pripreme za mogući hemijski udes i merama za otklanjanje posledica hemijskog udesa, kao i način vođenja evidencije o vrstama i količinama opasnih materija u proizvodnji, upotrebi, prevozu, prometu, skladištenju i odlaganju.
Član 2.
Procena opasnosti, odnosno rizika od hemijskog udesa (u daljem tekstu: udes) i opasnosti od zagađivanja životne sredine obuhvata identifikovanje mogućih opasnosti od udesa, utvrđivanje mehanizama njegovog nastanka i razvoja i sagledavanje mogućih posledica.
Pripreme za mogući udes obuhvataju mere zaštite pri prostornom planiranju, projektovanju, izgradnji, procesu rada, deponovanju i čuvanju opasnih materija, kontroli korišćenja i održavanja opasnih instalacija, kao i druge mere koje se preduzimaju pri obavljanju opasnih aktivnosti, a kojima se sprečava, odnosno smanjuje verovatnoća nastanka udesa i moguće posledice.
Otklanjanje posledica udesa obuhvata skup mera i postupaka kojima se prati postudesna situacija, obnavlja degradirana životna sredina i otklanja opasnost od ponovnog nastanka udesa.
Član 3.
Opasne materije, u smislu ovog pravilnika, su materije koje imaju vrlo toksična, oksidirajuća, eksplozivna, ekotoksična, zapaljiva, samozapaljiva i druga svojstva opasna po život i zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Član 4.
Procena opasnosti, odnosno rizika od udesa i opasnosti od zagađivanja životne sredine, planiranje mera pripreme za mogući udes i mera za otklanjanje posledica udesa vrši se kada su opasne materije koje mogu izazvati udes prisutne u količinama jednakim ili većim od navedenih u Listi opasnih materija koja je odštampana uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo (Prilog broj 1).
Procena opasnosti i mere pripreme određene ovim pravilnikom vrše se i u slučaju kada su opasne materije prisutne u količinama manjim od navedenih u Listi opasnih materija ako se u postupku nadzora proceni da je to neophodno radi zaštite života i zdravlja ljudi, materijalnih dobara, zaštićenih prirodnih i kulturnih dobara i životne sredine.
Član 5.
Metodologija za procenu opasnosti, odnosno rizika od udesa i opasnosti od zagađivanja životne sredine, o merama pripreme za mogući udes i merama za otklanjanje posledica udesa (u daljem tekstu: Metodologija upravljanja rizikom od udesa) sadrži:
1) procenu opasnosti, odnosno rizika od udesa i opasnosti od zagađivanja životne sredine (u daljem tekstu: analiza opasnosti od udesa);
2) planiranje mera prevencije, pripravnosti i odgovora na udes;
3) planiranje mera otklanjanja posledica od udesa (sanacija).
Metodologija upravljanja rizikom od udesa sa šematskim prikazima odštampana je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo (Prilog broj 2).
Član 6.
Metodologija upravljanja rizikom od udesa primenjuje se pri proceni opasnosti od rada i korišćenja objekata, postrojenja, uređaja, instalacija, opreme, saobraćajnih sredstava i drugih sredstava rada u kojima se proizvode, prerađuju, prevoze, skladište ili na drugi način koriste opasne materije koje mogu izazvati udes (u daljem tekstu: opasne aktivnosti), radi zaštite ljudi, prirodnih i materijalnih dobara i drugih objekata u okolini opasnih aktivnosti (u daljem tekstu: povredivi objekti).
Procena opasnosti od rada i korišćenja objekata i postupaka sa nuklearnim i radioaktivnim materijalima, postupaka sa otpacima koji imaju svojstvo opasnih materija, kao i pri vojnim i ratnim aktivnostima, vrši se u skladu sa posebnim propisima.
Član 7.
Evidencija o vrstama i količinama opasnih materija u proizvodnji, upotrebi, prometu, skladištenju i odlaganju vrši se na obrascima koji su odštampani uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo (Prilog broj 3) u koje se unose sledeći podaci:
1) opšti podaci o preduzeću (obrazacI);
2) podaci o opasnoj materiji (obrazacII);
3) godišnji izveštaj o masenim i zapreminskim bilansima opasnih materija (obrazacIII).
Član 8.
Obrasce iz člana 7. tač. 1) i 3) preduzeće dostavlja Ministarstvu zaštite životne sredine, jednom godišnje, do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu.
Obrasce iz člana 7. tačka 2) preduzeće popunjava za svaku godinu i zadržava u svojoj dokumentaciji.
Član 9.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
PRILOG BROJ 1.
LISTA OPASNIH MATERIJA
MATERIJE ILI GRUPE MATERIJA KOLIČINE U TONAMA
IIMENOVANjE MATERIJE
1. Akrilonitril 20
2. Amonijak 50
3. Amonijum nitrat ili njegove mešavine u kojima je sadržaj
azota veći od 28% težinski i vodeni rastvori u kojima je
koncentracija amonijum nitrata veća od 90% težinski 350
4. Amonijum nitrat u obliku đubriva ili kompleksa đubriva koja
sadrže amonijum nitrat u kojima je sadržaj azota iz amonijum
nitrata veći od 28% težinski 1.250
5. Acetilen 5
6. Brom 50
7. Bromo metan (Metil bromid) 20
8. Vodonik 5
9. Vodonik sulfid 5
10. 1,2 Dibrometan (Etilen dibromid) 5
11. Difenil-metan-di-izocijanat (MDI) 20
12. Etilen oksid 5
13. Karbonil hlorid (fozgen) 0,750
14. Kiseonik 200
15. Metil izocijanat 0,150
16. Natrijum hlorat 25
17. 2-Propenal (Akrolein) 20
18. Propilen oksid 5
19. Sumpordioksid 25
20. Sumpor trioksid 15
21. Tetraetil olovo 5
22. Tetrametil olovo 5
23. Toluen-di-izocijanat (TDI) 10
24. Ugljen disulfid 20
25. Fluoro-vodonik 5
26. Formaldehid (koncentracije 90%) 5
27. Hlor 10
28. Hlorovodonik (ukapljeni gas) 25
29. Cijano-vodonik 5
IINEIMENOVANE MATERIJE
30. Vrlo toksične 51)
31. Toksične 102)
32. Oksidirajuće 103)
33. Eksplozivne 104)
34. Ekotoksične 105)
35. Zapaljivi gasovi 106)
36. Samozapaljive 507)
37. Zapaljive čvrste materije 508)
38. Materije koje u dodiru sa vazduhom i vodom razvijaju
zapaljive gasove 50
39. Visoko zapaljive tečnosti 1.0009)
40. Zapaljive tečnosti 5.00010)
Materije iste grupe navedene su kumulativno.
Kada je istovremeno prisutno više grupa materija na jednom mestu, njihove količine se sabiraju prema procentualnom učešću u odnosu na svoju grupu.
Ukoliko neka od imenovanih materija istovremeno spada i u kategoriju neimenovanih, primeniće se vrednosti utvrđene za imenovane materije.
Kada neka materija ima istovremeno svojstva dve ili više grupa opasnih materija, merodavne u pogledu obaveze procene opasnosti su one količine koje su navedene u Listi, za grupu materija čija svojstva predstavljaju najveći rizik po život i zdravlje ljudi i životnu sredinu.
----------------------
1)Vrlo toksične su one materije koje odgovaraju vrednostima navedenim u sledećoj tabeli:
LD50 (oralno)(1)LD50 (preko kože)(2)LC50 (udisanje)(3)
mg/kg. tel. tež. mg/kg. tel. tež. mg/l
LD50
(1)LD50 - oralno za pacove
(2)LD50 - preko kože za pacove i zečeve
(3)LC50 - udisanje (4 sata) za pacove
LD50 - srednja letalna doza
LC50 - srednja letalna koncentracija
2)Toksične su one materije koje odgovaraju vrednostima navedenim u sledećoj tabeli:
LD50 (oralno)(1)LD50 (preko kože)(2)LC50 (udisanje)(3)
mg/kg. tel. tež. mg/kg. tel. tež. mg/l
25 (manje) LD50 (manje,=) 200 50 (manje) LD50 (manje,=) 400 0,5 (manje) LC50 (manje, =) 2
(1)LD50 - oralno za pacove
(2)LD50 - preko kože za pacove i zečeve
(3)LC50 - udisanje (4 sata) za pacove
3)Oksidirajuće su one materije koje izazivaju visokoegzotermne reakcije