Na osnovu člana 33. stav 1. Zakona o mernim jedinicama i merilima ("Službeni list SFRJ", br. 9/84), direktor Saveznog zavoda za mere i dragocene metale propisuje
PRAVILNIK
O METROLOŠKIM USLOVIMA ZA VERTIKALNE CILINDRIČNE REZERVOARE
(Objavljen u "Sl. listu SFRJ", br. 3 od 25. januara 1985)
I. Opšte odredbe
Član 1.
Ovim pravilnikom propisuju se metrološki uslovi koje moraju da ispunjavaju vertikalni cilindrični rezervoari koji služe kao merila (u daljem tekstu: rezervoari).
Metrološki uslovi iz stava 1. ovog člana označavaju se skraćeno oznakomMUS. Z-8/1.
Član 2.
Pod rezervoarima, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se nepokretni vertikalni cilindrični sudovi, u kojima je tečnost smeštena pod atmosferskim pritiskom čija vrednost ne prelazi 34,4kPanatpritiska ili potpritiska. Njihova zapremina utvrđuje se mernim sredstvima, kao što su: merna traka s viskom, merna letva, nivokazna cev s mernim lenjirom, nivokazno staklo s mernim lenjirom ili uređaj za automatsko merenje nivoa tečnosti (u daljem tekstu: merna sredstva) i tabelom zapremine.
Član 3.
Rezervoari se svrstavaju:
1) u odnosu na položaj prema zemlji, na:
a) nadzemne rezervoare
b) poluukopane rezervoare,
v) ukopane rezervoare;
2) u odnosu na način izrade krova, na:
a) rezervoare s nepokretnim krovom,
b) rezervoare s membranskim krovom,
v) rezervoare s plivajućim (pontonskim) krovom,
g) rezervoare s pokretnim krovom;
3) u odnosu na način izrade dna, na:
a) rezervoare s ravnim dnom,
b) rezervoare s konusnim dnom,
v) rezervoare s polusferičnim ili sferičnim dnom,
g) rezervoare s polueliptičnim ili eliptičnim dnom,
d) rezervoare s dnom u obliku zarubljenog konusa;
4) u odnosu na radnu temperaturu tečnosti u rezervoaru, na:
a) rezervoare bez zagrevanja tečnosti i bez termičke izolacije zidova,
b) rezervoare sa zagrevanjem tečnosti i bez termičke izolacije zidova,
v) rezerovare sa zagrevanjem ili hlađenjem tečnosti i sa termičkom izolacijom zidova.
Član 4.
Niže navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledeća značenja:
1) nazivna zapremina rezervoaraVnje najveća zapremina tečnosti koju rezervoar može da sadrži pri normalnim uslovima rada, preračunata na referentnu temperaturu na kojoj se određuje zapremina rezervoara;
2) merna vertikala (crteži br. 1 i 2) jeste vertikalna prava koja prolazi kroz osu vođice, pripada odgovarajućem otvoru za merenje i odgovara predviđenom položaju mernog sredstva;
3) donja referentna ravan je horizontalna ravan u kojoj leži gornja površina referentne ploče (crteži br. 1 i 2) u odnosu na koju se meri nivo tečnosti;
4) nivo tečnosti u rezervoaru je rastojanje između donje referentne ravni i nivoa slobodne površine tečnosti, mereno na mernoj vertikali;
5) gornja referentna ravan je horizontalna ravan u kojoj leži gornja površina referentnog prstena (crtež br. 1), u odnosu na koju se meri visina praznog prostora u rezervoaru;
6) visina praznog prostora u rezervoaru je rastojanje između nivoa slobodne površine tečnosti i gornje referentne ravni, mereno na mernoj vertikali;
7) ukupna kontrolisana visinaHuje rastojanje između donje i gornje referentne ravni, mereno na mernoj vertikali;
8) najviša tačka dna rezervoara je tačka na dnu rezervoara koja zauzima najvišu kotu;
9) mrtva zapremina je zapremina tečnosti koja potpuno pokriva dno rezervoara i čiji se nivo slobodne površine poklapa sa donjom referentnom ravni;
10) merni opseg rezervoara je opseg između mrtve zapremine nazivne zapremine rezervoaraVn;
11) najmanja merljiva zapreminaVminje zapremina iz mernog opsega rezervoara, kojoj odgovara najmanja merljiva visina na mernoj vertikali;
12) tabela zapremine je tabela u kojoj je data zavisnost između zapremine tečnosti u rezervoaru i nivoa tečnosti ili visine praznog prostora, za svaki centimetar ili milimetar nivoa ili visine praznog prostora. Tabela zapremina sastavlja se za svaki rezervoar.
II. Metrološka svojstva
Član 5.
Granice dozvoljenih grešaka određivanja zapremine rezervoara, koji se odnose na vrednosti zapremine iz mernog opsega rezervoara datih u tabeli zapremine, iznose +/- 0,2% od zapremine koja je određena.
Granice dozvoljenih grešaka merenja zapremine, iz opsega od najmanje merljive zapremineVmindo nazivne zapremineVn, koje obuhvataju i greške mernih sredstava koja su korišćena u procesu merenja, iznose +/- 0,5% od zapremine koja je izmerena.
Određena zapremina i izmerena zapremina moraju se preračunati na referentne uslove pod kojima se podrazumeva temperatura od 15oC.
III. Svojstva konstrukcije
Član 6.
Materijali koji se koriste za izradu rezervoara, elementi ojačanja, sredstva povezivanja i sl., moraju biti takvi da obezbede: otpornost rezervoara na atmosferske i druge spoljne uticaje, otpornost na dejstvo tečnosti u rezervoaru i stalnost oblika rezervoara u radnim uslovima, da ne bi došlo do promene oblika i zapremine rezervoara.
Zavisno od tipa i nazivne zapremine, rezervoari moraju biti izrađeni tako da ispunjavaju uslove određene u:
1) jugoslovenskim standardimaJUS M.Z3.030, JUS M.Z3.034iJUS M.Z3.038, koji su propisani Pravilnikom o jugoslovenskim standardima za rezervoare za skladištenje nafte i naftnih derivata ("Službeni list SFRJ", br. 9/80);
2) jugoslovenskim standardimaJUS M.Z3.046, JUS M.Z3.050iJUS M.Z3.054, koji su propisani Pravilnikom o jugoslovenskim standardima za skladištenje nafte i naftnih derivata ("Službeni list SFRJ", br. 27/81).
Član 7.
Rezervoari moraju imati sledeće delove:
1) dno;
2) plašt;
3) krov;
4) merno mesto;
5) otvor za merenje;
6) vođicu za vođenje odgovarajućeg mernog sredstva;
7) referentnu ploču ili referentni prsten;
8) otvore za merenje temperature ili uzimanje uzoraka;
9) pločicu za registrovanje metroloških pregleda i žigosanje;
10) otvor za ulazak ljudi u rezervoar.
Rezervoari mogu imati ugrađene sledeće delove:
1) nivokaznu cev s mernim lenjirom;
2) nivokazno staklo s mernim lenjirom;
3) uređaj za automatsko merenje nivoa tečnosti;
4) uređaj za automatsko merenje temperature tečnosti.
Zavisno od namene, rezervoari mogu imati ugrađene i sledeće pomoćne delove:
1) pomoćnu opremu za sprečavanje gubitka tečnosti usled isparavanja;
2) grejače i grejna tela;
3) mešalice;
4) bunar za talog i drenažne cevi;
5) otvore i priključke;
6) stubove koji nose krov, noge za oslanjanje plivajućeg krova i sl.
Član 8.
Dno rezervoara, bez obzira na oblik, mora biti izrađeno tako da u radnim uslovima zauzima stalan položaj u odnosu na podlogu na kojoj se nalazi.
Rezervoar sagrađen i postavljen na podlozi za koju se utvrdi da nije dovoljno stabilna, mora se napuniti vodom i ostaviti da odleži sve dok se položaj