Na osnovu člana 79. stav 5. Zakona o vanrednim situacijama ("Službeni glasnik RS", br. 111/09 i 92/11),
Ministar unutrašnjih poslova donosi

PRAVILNIK

O NAČINU IZRADE I SADRŽAJU PLANA ZAŠTITE OD UDESA

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 82 od 22. avgusta 2012)

Predmet Pravilnika

Član 1.

Ovim pravilnikom bliže se propisuje način izrade i sadržaj plana zaštite od udesa privrednog društva i drugog pravnog lica.

Plan zaštite od udesa

Član 2.

Plan zaštite od udesa, saglasno Zakonu o vanrednim situacijama, obuhvata:
1) organizaciju i postupke obaveštavanja, aktiviranja organa i struktura za reagovanje u slučaju udesa, procenu nastale situacije i donošenje odluka;
2) mere za smanjenje rizika za zaposlene na rizičnim radnim mestima zahvaćenim udesom;
3) organizaciju za rano upozorenje i obaveštavanje o udesu nadležnih organa Republike i jedinica lokalne samouprave i, preko njih, stanovništva, kao i sopstvene mere pružanja pomoći pri sprovođenju planova zaštite po kojima postupaju ti organi;
4) organizaciju rada organa i zaposlenih u sprovođenju mera zaštite i spasavanja ljudi i zaštiti životne sredine u slučaju udesa;
5) organizaciju informisanja javnosti;
6) organizaciju nastavka rada i oporavka od udesa.
Plan zaštite od udesa izrađuje se u skladu sa ovim pravilnikom i Metodologijom za izradu plana zaštite od udesa, koja je odštampana uz ovaj pravilnik (Prilog 1) i čini njegov sastavni deo.

Značenje pojedinih izraza

Član 3.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) opasnost definiše svojstvo opasnih materija ili skup određenih okolnosti u vezi sa opasnim materijama, koje mogu prouzrokovati štetu po zdravlje ljudi i životnu sredinu;
2) opasna aktivnost definiše svaku delatnost vezanu uz neku opasnu materiju, uključujući upotrebu, skladištenje, proizvodnju, prevoz, utovar, istovar i kombinaciju ovih aktivnosti;
3) prevencija udesa definiše mere i postupke na nivou postrojenja, kompleksa i šire zajednice, koje imaju za cilj sprečavanje nastanka udesa, smanjivanje verovatnoće nastanka udesa i minimiziranje posledica;
4) povredivi objekat definiše mesto na kojem ljudi žive, rade, okupljaju se ili borave; stambeni objekti, škole, vrtići, tržni centri, upravne zgrade, industrijski objekti, igrališta, parkirališta, rekreativne površine, parkovi, sportski tereni, reke, jezera, plaže kao i prirodna dobra;
5) privredno društvo i drugo pravno lice definiše pravni subjekat koji poseduje, koristi , upravlja, kontroliše ili nadgleda postrojenje u kome se odvijaju aktivnosti sa opasnim materijama, kao i subjekat koji poseduje objekat ugrožen sa aspekta terorističkih napada;
6) bezbednosna zona definiše prostor u kome opasne materije, kao i emitovana energija oslobođena u toku udesa, nisu u koncentracijama definisanim kao koncentracija od značaja (KOZ), odnosno čije vrednosti nemaju štetne efekte za ljude, životinje, životnu sredinu, materijalna i kulturna dobra;
7) kompleks privrednog društva i drugog pravnog lica definiše teritoriju - prostor, pod nadzorom pravnog subjekta, na kojoj su opasne materije prisutne u jednom ili više postrojenja uključujući zajedničku ili pripadajuću infrastrukturu;
8) postrojenje definiše tehničku celinu (građevinske objekte, uređaje, opremu, instalacije, transportna sredstva, skladišne objekte) u kojoj se proizvode, koriste ili skladište opasne materije ili se njima rukuje (istovaraju, utovaraju, prevoze);
9) radni vek postrojenja definiše period eksploatacije postrojenja, pri propisanim uslovima rada i održavanja, a koji je projektovan dokumentacijom za izgradnju ili rekonstrukciju.

Struktura Plana zaštite od udesa

Član 4.

Struktura Plana zaštite od udesa je sledeća:
1) procena opasnosti;
2) mere odgovora na udes;
(1) aktiviranje organa i struktura za reagovanje u slučaju udesa,
(2) mere zaštite i spasavanja,
(3) mere otklanjanja posledica udesa;
3) informisanje javnosti.
Sastavni delovi Plana zaštite od udesa su: grafički deo plana, prateća dokumenta i evidencija o udesima.

Procena opasnosti

Član 5.

Procena opasnosti izrađuje se radi sagledavanja ugroženosti života, zdravlja ljudi i povredivosti objekata i životne sredine od posledica udesa izazvanim aktivnostima sa opasnim materijama i sa aspekta terorističkih aktivnosti, i sadrži:
1) opšte podatke o privrednom društvu i drugom pravnom licu;
2) identifikaciju opasnosti;
3) mere prevencije;
4) snage i sredstva.

Opšti podaci o privrednom društvu i drugom pravnom licu

Član 6.

Opšti podaci o privrednom društvu i drugom pravnom licu i objektu obuhvataju:
1) opšte podatke (naziv, sedište, adresu i dr.);
2) podatke o odgovornom licu;
3) podatke o opasnim materijama;
4) osobine opasnih materija koje nastaju u udes;
5) popis opasnih materija;
6) primenjene tehnologije;
7) podatke o karakteristikama postrojenja, uređaja i opreme;
8) podatke o karakteristikama objekata, uređaja i opreme sa aspekta osetljivosti od terorističkih aktivnosti;
9) karakteristike lokacije i okruženja.
Opšti podaci iz stava 1. tačka 1) ovog člana unose se u Obrazac 1, a popis opasnih materija iz stava 1. tačke 4) ovog člana u Obrazac 2, koji su odštampani uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.

Član 7.

U postupku izrade Plana zaštite od udesa, identifikacija opasnosti vrši se tako što se utvrđuje mogući razvoj događaja - scenario udesa, analiza povredivosti i nivo udesa.

Prikaz mogućeg razvoja događaja

Član 8.

Prikaz mogućeg razvoja događaja - scenarija udesa obuhvata sagledavanje nastanka udesa na osnovu podataka dobijenih u postupku identifikacije.
U Planu zaštite od udesa obrađuje se scenario najgoreg mogućeg udesa koji može imati najveće posledice po ljude i životnu sredinu.

Analiza povredivosti

Član 9.

Analiza povredivosti obuhvata identifikaciju povredivih objekata unutar lokacije postrojenja - objekta, broj radnika u objektu - postrojenju, odnosno kompleksu, izvan lokacije kompleksa povredivih objekata (vrtići, škole, bolnice, stambeni objekti, sportske dvorane - tereni i dr.), van lokacije postrojenja - objekata (na udaljenosti od 1000m), broj ljudi izvan objekta - postrojenja, odnosno kompleksa, prirodne vrednosti okruženja (zaštićena prirodna dobra i resurse, materijalna i kulturna dobra).
Dobijeni podaci iz stava 1. ovog člana unose se u karte odgovarajućih razmera i prikazuju vidljivim znacima koji u legendi imaju jasno objašnjenje.

Nivoi udesa

Član 10.

Na osnovu scenarija udesa i analize povredivosti, udes se izražava u pet nivoa: I, II, III, IV i V nivo udesa.

Mere prevencije

Član 11.

Mere prevencije utvrđuju se u postupku procene opasnosti od udesa, preduzimaju se radi sprečavanja nastanka udesa ili smanjenja verovatnoće nastanka udesa, s ciljem umanjenja posledica nastalog udesa.

Snage i sredstva

Član 12.

Snage i sredstva obuhvataju: raspoložive ljudske resurse (struktura, opremljenost i obučenost) i raspoložive materijalne resurse za zaštitu i spasavanje (vrsta, količina, ispravnost i dr.).
Procenom snaga i sredstava sagledavaju se potrebe i kapaciteti za umanjenje i otklanjanje posledica udesa.

Mere odgovora na udes

Član 13.

Mere odgovora na udes preduzimaju se radi planiranja i sprovođenja mera, radnji i postupaka privrednog društva i drugog pravnog lica radi reagovanja na udes.
Mere odgovora na udes obuhvataju:
1) aktiviranje organa, struktura i snaga za reagovanje u slučaju udesa;
2) mere zaštite i spasavanja;
3) mere otklanjanja posledica udesa.

Aktiviranje organa i struktura za reagovanje

Član 14.

Aktiviranje organa, struktura i snaga za reagovanje u slučaju udesa obuhvata procenu nastale opasnosti, aktiviranje ljudskih resursa, način izveštavanja, odgovorna lica, rokove izvršenja i upotrebu materijalnih sredstava.

Mere zaštite i spasavanja i mere otklanjanja posledica od udesa

Član 15.

Merama zaštite i spasavanja i merama otklanjanja posledica udesa, definišu se: organizacija rukovođenja, sprovođenje mera zaštite i spasavanja, bezbednosne mere, organizacija saobraćajnog obezbeđenja, zaštita objekata - kritične infrastrukture, način izveštavanja, saniranje prostora, stvaranje uslova za normalizaciju rada i života, obnavljanje životne sredine, praćenje postudesne situacije, odgovorna lica i rokovi izvršenja.

Informisanje javnosti

Član 16.

Informisanje javnosti obuhvata način i postupke upoznavanja sa vrstom nastale opasnosti, sistemom upravljanja vanrednom situacijom i merama zaštite i spasavanja od posledica udesa.

Usklađivanje planova

Član 17.

Planovi zaštite od udesa privrednog društva i drugog pravnog lica, saglasno zakonu koji uređuje vanredne situacije, usklađuju se sa Planom zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama nadležnih organa jedinica lokalne samouprave, organa autonomne pokrajine i organa Republike Srbije.

Izrada i overa plana zaštite od udesa

Član 18.

Plan zaštite od udesa je